Igra Brave Soul jedan je od prvih izdanaka role-playing podžanra hentai igara, a proizvod je kompanije Peach Princess, najplodnijeg proizvođača japanskih erotskih avantura. Igra je direktni potomak zasluženo nezapaženog Knights of Xentara, s kojim deli sistem izvođenja, ispraznu ideju i eksplicitne erotske sadržaje. Nažalost, igra koja je trebalo da bude inovativna kombinacija klasične bishoujo igre i razvijenog FRP koncepta u stilu Diabla pretvorena je u jednoličnu hentai sapunicu u kojoj neće uživati niko, a probaće je samo istinski poštovaoci razuzdane mašte perverznih Japanaca.

Okosnicu priče čine događaji u vezi s Rudijem, priprostim seljačićem koji je naumio da postane veliki lovac na ucene, u fantazijskom svetu u kojem životare mnoga bajkovita stvorenja i slobodne devojke naglašenih oblina. Nakon naivne uvodne priče i nekoliko inspirativnih stihova na ekranu se pojavljuje glavni junak, predstavljen zakržljalim sprajtom uvezanim u nekakve konopce. U sledećem kadru našeg junaka iz nemile situacije izbavlja piskutavi zmaj (potrudite se da utišate zvuk pre nego što debilni reptil zapišti), verni pratilac u mnogim bitkama koje slede. Glavni protivnici su čopori kloniranih goblina, s kojima ćete se sukobljavati u „uzbudljivim” borbenim scenama koje uključuju dva frejma animacije i ubedljive ljutite komentare koje glavni junak izgovara s upečatljivom japanskom intonacijom. Uz stotine monotonih obračuna s napasnim goblinima, glavni heroj se suočava i sa raznovrsnim zadacima koji uključuju – nije teško pretpostaviti – još mlaćenja s ružnim patuljcima, malo razmišljanja i vođenja besmislenih dijaloga sa sporednim likovima, čija uloga u igri ni u jednom trenutku nije sasvim jasna. Pod RPG sistemom u ovoj igri podrazumeva se mogućnost vođenja družine od četiri člana, razgovor sa sporednim likovima i kupovina odevnih predmeta – u tome zaista nema ničeg interesantnog.

Neobično za jednu hentai igru, erotski motivi pojavljuju se vrlo retko, prvi put tek nakon dva sata igranja koje se svodi na beskonačno ponavljanje prvih petnaestak minuta igre. Bombastični naslovi o „romansi” i seksualnim sadržajima ostali su samo prazno slovo na papiru koje treba da privuče lakovernu publiku koja pojave oskudno odevenih heroina s krupnim suznim okicama smatra uzbudljivim. Grafika i zvuk? Jednom rečju – grozno.

Brave Soul zaslužuje sve preporuke da se nađe na listi igara kojih se treba kloniti. Čak i među klasičnim bishoujo igrama (bez „napredne” mogućnosti skrolovanja i FRP momenata), naći ćete mnogo kvalitetnije naslove.

Gradimir JOKSIMOVIĆ