Priča o patku Bilu i krokodilu Aldu prvi put je emitovana na programu satelitskog TV kanala Cartoon Network u septembru 2001. godine, u formi tridesetominutne animirane serije koja je ubrzo postala deo stalne programske šeme. Dogodovštine luckastih stanovnika Patkograda, koje više od lanca ishrane povezuje čvrsto prijateljstvo, nedavno su se pojavile i na tržištu video igara za konzole (PlayStation 2, Xbox) i PC.Sitting Ducks je dečja igra, veoma slična popularnom GTA izdanku Simpsons Hit & Run (SK 01/2004). Izvođenje u trećem licu, živopisan predeo, mnoštvo objekata i sporednih likova, stanovnika Patkograda, čine ambijent u kojem Bil i Aldo proživljavaju svoje avanture. Igra se sastoji od dvadesetak isprepletanih misija i sporednih zadataka tokom kojih se dva drugara trude da zaštite svoje sugrađane od izgladnelih krokodila iz obližnje Močvarne šume. U pauzi između misija animacione sekvence podgrevaju veselu atmosferu, a tu su i neizbežne mini-igre kao što su klizanje, fudbal, hokej ili vaterpolo. Tehnička rešenja primenjena u ovoj igri ni po čemu ne odudaraju od standarda za tu vrstu 3D platformskih igara. Upravljanje je jednostavno, a zahvaljujući dobro programiranoj kameri retke su situacije u kojima je preglednost svedena ispod minimuma. Bil i Aldo se kroz grad mogu kretati peške ili, kada pribave dozvolu, nekim od raspoloživih prevoznih sredstava, među kojima su najinteresantnije vespe. Misije su prilično kratke i ne previše zahtevne, mada ima i onih za čije rešavanje treba odvojiti nešto više vremena. Karakter zadataka je raznovrstan i može se očekivati da drže pažnju mladih igrača tokom više dana. Crteži likova i dizajn nivoa veoma su dobri i verno oslikavaju komičnu atmosferu crtaća, a dobrom utisku doprinos daju i sjajni dijalozi. Detaljnost prikaza i raznovrsnost likova su na zadovoljavajućem nivou, a naročitu pohvalu zaslužuju animacije lica i odlično senčenje. Primetnih propusta ima na polju iscrtavanja slike u scenama s velikim brojem likova – na slabijim konfiguracijama animacija se tada drastično usporava. Ni učitavanje nivoa nije naročito elegantno rešeno jer tokom njega dolazi do neprijatnih usporenja animacije, pa i do zamrzavanja slike na nekoliko sekundi. Listi nedostataka treba dodati i relativno visoku hardversku zahtevnost odnosno nemogućnost preciznog podešavanja kvaliteta prikaza kako bi se lakše postigao kompromis između lepote grafike i brzine. Iako nije među najkvalitetnijim naslovima u novom talasu igara za najmlađe, Sitting Ducks zaslužuje preporuku zbog vesele atmosfere i galerije komičnih likova s kojima će se lako sroditi i oni koji nisu imali priliku da uživaju u TV seriji. Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
