Opšta prisutnost naslova koji kao tematsku pozadinu koriste Drugi svetski rat do sada je verovatno čak i najflegmatičnijim igračima izašla na nos – WWII igara na policama ima toliko da bi zasićenost kupaca lako mogla da naškodi prodaji zakasnelih pridošlica poput Silent Storma ili Call of Duty, uprkos kvalitetu. Nedostatak još jednog ’I’ u naslovu ove igre označava, naravno, Prvi svetski rat odnosno Veliki rat kako su ga zvali savremenici. Uprkos značaju i uticaju koji je taj rat imao na tok novije istorije, broj naslova koji se bave ovim periodom je, grubo rečeno, beznačajan (a postoje snažne indikacije da će se veliki razvojni timovi „preko bare” po svoj prilici sada „okomiti” na Vijetnam). Nedostatak ravnoteže delimično ispravlja ruski Lesta Studio, odabravši za svoj prvi samostalni projekat upravo ovaj globalni konflikt sa početka dvadesetog veka, koji je po mnogo čemu naznačio početak sazrevanja zapadne civilizacije.

WWI: The Great War je real-time strategija rađena prema istom šablonu kao Cossacks ili American Conquest. Štaviše, izuzimajući novi ambijent, The Great War deluje kao njihov izgubljeni blizanac: skoro identičan vizuelni stil i raspored menija, mehanika igranja, kao i retro-detaljna izometrijska 2D grafika jasno ukazuju na krvno srodstvo. Što je najvažnije, The Great War takođe verno preslikava tradiciju megalomanskih bitaka, sa više desetina hiljada potencijalnih učesnika na bojnom polju. Ako je verovati autorima, ova igra ruši sve dosadašnje rekorde po pitanju masovnosti, pošto je engine teoretski u stanju da simulira čak 80.000 jedinica (uz skromnu napomenu da je u bilo kom trenutku na ekranu moguće prikazati „samo” 10.000 jedinica odjednom).

Glavnina igre se sastoji od pet odvojenih kampanja koje zajedno pokrivaju celokupni tok rata, od 1914. do 1918. godine. Svaka kampanja je posvećena jednoj od zaraćenih strana: Rusija, Francuska, Nemačka, Austrougarska monarhija i Velika Britanija. Pojedinačne kampanje sadrže između devet i jedanaest misija, što zajedno sa zasebnim scenarijima sveukupno daje preko pedeset bitaka. Dobar deo misija je baziran na istorijskim bitkama koje su se zbile tokom rata širom Evrope, naročito na frontovima u Rusiji i Francuskoj. Jedinice i građevine su takođe autentične i prate arhitektonske i vojno-ekonomske specifičnosti vezane za svaku naciju. Tako će, recimo, Austrougarska moći da regrutuje Husare, dok su Kozaci njihov ruski ekvivalent. U zavisnosti od nacije, jedinice koje pripadaju istom rodu mogu imati sasvim različite atribute.

Prvi svetski rat je predstavljao prekretnicu u dotadašnjem načinu ratovanja, što The Great War uspešno predočava. Ubrzano napredovanje novih tehnologija urodilo je potpuno novim tipovima naoružanja koji su zahtevali primenu posve drugačijih taktika. Tokom te četiri godine, osnovna struktura vojske, koja se dotad oslanjala na konjicu i pešadiju, doživela je značajan preobražaj uvođenjem egzotičnih noviteta poput aviona i tenkova u aktivnu upotrebu. Mnogostruko uvećana ubojitost i mobilnost uzrokovana masovnom mehanizacijom primorala je tadašnje vojskovođe da zauvek promene izgled i dinamiku bojnog polja.

Ovakvo sučeljavanje arhaičnog i modernog često će rezultovati tragikomičnim situacijama u igri, na primer, kada tehnološki zaostale vojske očajnički jurišaju konjicom na tenkove (mada, ruku na srce, tadašnja armirana vozila nisu bila posebno efektivna – kada su prvi put iskorišćeni na bojištu, ovi proto-tenkovi su bez većih problema probili neprijateljske linije, da bi potom zaglavili duboko u neprijateljskoj teritoriji bez podrške, pošto im je ponestalo goriva). Širok vremensko-tehnološki okvir omogućio je dizajnerima da u igru uvrste zbilja raznolike tipove jedinica, od vulgaris pešadije i konjice, preko artiljerije, do vazduhoplovnih snaga. Određene nacije, poput Nemačke i Velike Britanije, imaju pristup izuzetno moćnim pomorskim jedinicama kao što je nemački bojni brod „Koenig”.

Mehanika igranja sadrži uobičajeni ekonomski aspekt, sa čak pet resursa (hrana, drvo, metal, zlato, gorivo i elektricitet) i sijaset građevina različite svrhe. Kada je osnovna infrastruktura jednom oformljena, počinje izgradnja vojske. Zbog obima većine okršaja, The Great War nužno potencira formacije i komandovanje na makro nivou. Igra koristi ustaljeni „rock, scissors, paper” sistem borbe, gde svaka jedinica ima specifične prednosti i mane u odnosu na ostale rodove. Veterani American Conquesta lako će se snaći prilikom organizovanja masovnih taktičkih manevara. Međutim, novopridošlice u ovakvom tipu igara bi isprva mogle imati problema da se snađu u maltene geometrijskoj prirodi okršaja i moru upgrade opcija, pošto je Tutorial sekcija prilično škrta na savetima.

Grafika i zvuk su prema subjektivnoj oceni možda čak za nijansu ispod standarda koje je postavio American Conquest. Skrolovanje ekrana je prilično trzavo, dok je kod većih jedinica osam osnovnih pravaca kretanja prosto nedovoljno za glatku animaciju. Gledano s druge strane, tehnološka zastarelost vuče za sobom nisku hardversku zahtevnost, što će sobni stratezi sa slabijim mašinama i te kako umeti da cene.

Đorđe NAGULOV