Gotovo decenija i po je protekla otkako je Hajao Nakajama, tada na čelu kompanije Sega, poželeo da njegova firma dobije maskotu kakvu je Dizni imao u liku Mikija Mausa. Na čelu tima koji je dobio zadatak da kreira novo „lice” kompanije našao se Judži Naka, talentovani dizajner koji je stekao slavu legendarnim igrama Space Harrier, Black Belt i Ghouls ’n Ghosts. Uz nesebičnu pomoć crtača Naotoa Ošime, Naka-san je uobličio lik plavog ježića Sonika, koji će u istoriju ući ne samo kao maskota velikog proizvođača igara već i kao jedan od najpopularnijih likova igračke industrije uopšte.

Sonic the Hedgehog (1991), debitantsko ostvarenje Sonic Teama, Seginog ogranka koji se bavio popularizacijom novog lika, razvijeno je za Sega Genesis (Mega Drive) platformu i oborilo je sve rekorde prodaje čak i van granica Japana. Dobro utabanom stazom krenuli su brojni nastavci, a poslednja igra s brzonogim ježićem koju je Sega pripremila za Dreamcast smeštena je u potpuno 3D okruženje i objavljena krajem 1998. godine. Više od četiri godine kasnije, Sega je pripremila rimejk Sonic Adventurea za Gamecube. Početkom ove godine ista igra stigla je i na kompjutere, u obliku dobro portovane konverzije koja će nakon nekoliko godina pauze PC igračima pružiti mogućnost da uživaju u izuzetno dinamičnoj 3D arkadi.

Sonic Adventure DX: Director’s Cut je proširena verzija originalne igre koja okuplja kompletnu galeriju likova iz Sonikovog sveta. Uloga glavnog zloće i ovoga puta rezervisana je je za doktora Robotnika, čiji je pomračeni um neiscrpan izvor megalomanskih planova za dominaciju svetom. Tokom borbe s brojnom Robotnikovom armadom, Sonik i njegovi prijatelji moraće da se oslone na dokazane sposobnosti skakanja, trčanja i kotrljanja, rešavajući usput i raznovrsne sporedne zadatke.

Od samog početka igre, Sonic Adventure DX evocira uspomene na ranija izdanja koja se odlikuju karakterističnom muzičkom podlogom, besprekornim dizajnom nivoa i velikom brzinom izvođenja. Monotone su jedino animacione sekvence, prošarane uglavnom besmislenim dijalozima koji se, srećom, mogu prekinuti. Kako igrač bude napredovao prelazeći akcione bonus deonice, proširivaće se i lista raspoloživih likova koji mogu da odmene Sonika. Tokom igre pojavljuju se dobro poznati Sonikovi drugari kao što su Tails, Knuckles, Big the Cat, Amy i E-102 Gamma. Osim što učestvuje u osnovnom zapletu, svaki od navedenih likova ima i sopstvene misije i bonus zadatke, čijim se rešavanjem dolazi do žetona za aktiviranje skrivenih deonica i akcionih mini-igara čija težina varira od sasvim prostih do veoma teških. Najinteresantnije su svakako replike starih Sonikovih igara sa Segine ručne konzole Game Gear, za koje se vredi potruditi i prikupiti koji žeton više (među njima se nalazi i rimejk originalnog Sonic the Hedgehoga). Zanimljiva su i autentična Chao stvorenjca koja se mogu gajiti i negovati poput tamagoči životinjica u predviđenim baštama na različitim lokacijama tokom igre. Chao živuljke su korisni saveznici u borbi protiv Robotnikovih marioneta, a pomažu i tako što razbijaju monotoniju i igraču omogućuju da nakratko predahne.

Budući da je namenjena mladim korisnicima, igra se odlikuje šarolikim nivoima, simpatičnim likovima i težinski dobro odmerenim zadacima koji se mogu rešiti, u najgorem slučaju, iz drugog ili trećeg pokušaja. Osećaj brzine dok se krećete liticom ili skačete s ivice u ponor je neverovatan i potenciran je dodacima kao što su odskočne daske, rampe i platforme za ubrzavanje po kojima se Sonik i njegovi drugari kreću poput loptice u fliper mašini. Svaki lik raspolaže karakterističnom paletom pokreta, pri čemu nijedan nema apsolutnu prednost, pa se pri izboru treba osloniti na sopstvene navike u igranju odnosno izabrati onog junaka s kojim se igrač najbolje snalazi.

Kvalitet grafike je, uzimajući u obzir vreme kada je objavljena originalna igra, na zadovoljavajućem nivou. U odnosu na Dreamcast verziju, PC varijanta igre ima poboljšane teksture, veći broj poligona u likovima i mogućnost povećanja rezolucije sve do odličnih 1280 x 1024 piksela. Zvučna podloga je sjajna, naročito podrška za 3D okružujući zvuk koji je u skladu sa aktuelnim standardima i dodatno naglašava inače veoma dobro predstavljen 3D prostor. Muzička podloga je raznovrsna, kvalitetna i dinamična i savršeno se uklapa u atmosferu igre, ne remeteći pri tom koncentraciju igrača. U upravljačkom sistemu nema većih poteškoća, zahvaljujući malom broju komandi koje se na tastaturi mogu lako mapirati. Postoji i mogućnost usmeravanja glavnog junaka pomoću miša, mada ta opcija nije naročito praktična; na brzim deonicama čak ni uz pomoć tastature nije uvek lako biti precizan. Kamera, kao stalan problem 3D igara s izvođenjem u trećem licu, solidno je rešena, zahvaljujući opciji da se „veže” za leđa glavnog junaka, kada preglednost nije sjajna, ali je brzina veća. Druga mogućnost je da se kamera prepusti slobodnom pozicioniranju koje obezbeđuje punu preglednost, ali se odlikuje sporom promenom perspektive.

Ukupna stabilnost igre je zadovoljavajuća i pored povremenih „izletanja” u Windows. Sonic Team je još jednom potvrdio da renome koji uživa u svetu proizvođača elektronskih igara nije slučajan.

Gradimir JOKSIMOVIĆ