Pretpostavimo da ste zaljubljenik u zimske sportove i da vam je trebalo mnogo upornosti da nagovorite roditelje da vam plate magičnih sedam ili četrnaest dana na planinskom snegu i suncu. Vi biste, naravno, voleli još, ali tu nastaju problemi. Da su vam otac i majka kojim slučajem SSB i FP (za neupućene, savremeni srpski biznismen i folk pevačica), vaši problemi bi bili rešeni - letnje zimovanje na glečerima u Švajcarskoj bilo bi vam zagarantovano. Ali, nisu svi te sreće. Šta ćete uraditi u tom slučaju? Do skora bi odgovor bio - ništa, ali otkako se pojavio „Sierrin” Ski Racing, situacija nije beznadežna.

Nakon više od dvadeset godina skijaškog staža, možete zamisliti koliko sam bio oduševljen kada sam saznao da „Sierra” u okviru svoje serije sportskih igara Front Page Sports priprema pravu simulaciju alpskog skijanja, a ne neki arkadni surogat kakav se obično pojavljuje u igrama tipa Winter Games. Podatak da se Ski Racing radi pod budnim okom Pikabo Strit (Picabo Street), verovatno trenutno najbolje američke smučarke, bio je razlog za dodatno zadovoljstvo iz dva razloga: stručnog i...estetskog, ako razumete šta hoću da kažem. Pokazalo se da je angažovanje Pikabo Strit kao domaćice igre bio mudar potez zato što je devojka na protekloj Olimpijadi u Naganu osvojila zlato u superveleslalomu i tako pomrsila račune po pravilu neprikosnovenim Evropljankama. „Sierra”, prema tome, definitivno nije mogla poželeti bolju reklamu za svoj proizvod. Međutim, posle susreta sa Ski Racingom i nekoliko odvoženih staza, moram priznati da je moje oduševljenje u određenoj meri splasnulo.

Posredstvom Ski Racinga moći ćete da posetite snežne padine šest ekskluzivnih ski centara (Aspen, Vail, Mt. Bachelor, Garmishpartenkirchen, Whistler i Val d’Isere) i da se oprobate u pet klasičnih alpskih disciplina: spustu, super G-ju, veleslalomu, slalomu i kombinaciji. Za kvalitet opreme nema potrebe da se brinete zato što je „Sierra” uspela da sklopi aranžman sa čuvenim svetskim proizvođačima skija („Atomic”, „Kastle”, „Rossignol”, „Head” itd.) i cipela („Nordica”, „San Marco”, „Raichle” itd.) da svoje proizvode izreklamiraju u ovoj igri. Ukoliko ste skijaš početnik, Pikabo Strit će vam kroz obiman video materijal objasniti pravila za pojedine discipline, opisati tehnike i cake koje treba da koristite da biste što brže (i u jednom komadu) stigli do cilja i konačno sve to demonstrirati na pravom terenu (upozorenje: ne pokušavajte da je imitirate jer može biti opasno po život, naročito u slučaju spusta). Pored toga, po sopstvenom nahođenju, možete menjati težinu staze i vremenske uslove koji vladaju u toku vožnje (temperatura, oblačnost, vetar, sneg itd.).

Iako je u početku najavljivano da će Ski Racing zahtevati 3D kartice, ispostavilo se da igra radi sasvim solidno i bez njih. Na P166 animacija teče skoro sasvim glatko, dok 3D kartica jedino doprinosi omekšavanju tekstura i generiše maglu ukoliko je takva opcija uključena. Kontrolisanje lika je sasvim jednostavno i svodi se na njegovo pomeranje levo-desno. Da se igra ne bi svela samo na to, jer, u krajnjoj liniji, radi se ipak o jednoj simulaciji, postoji mogućnost izvođenja različitih „finti” (proklizavanje, makazasti i prestupni zavoji i sl.), kao i mogućnost podešavanja dubine čučnja tokom vožnje. Kompletnu trku prati nekoliko kamera koje se proizvoljno mogu menjati. Po završetku vožnje moguće je kadar po kadar pregledati snimak i, kao što to profesionalci rade, uočiti gde su načinjene greške.

Ključne zamerke upućujem na račun dizajna samih staza iako sam svestan da krivicu za njihovu vizuelnu monotonost autori snose samo polovično - majka priroda je odgovorna za drugu polovinu. Iako na svetu ne postoje dve identične ski staze, one u principu veoma liče jedna na drugu, a to se posebno odnosi na one koje zadovoljavaju FIS standarde. Nanosi snega, četinarske šume (ako ih ima) i okolna brda često su jedina dekoracija kojom se mogu pohvaliti skijališta. Čoveku koji u stvarnosti teži da pobegne iz grada to nesumnjivo prija, ali u kompjuterskoj igri, gde je vizuelni doživljaj jedan od ključnih elemenata za ocenu njenog kvaliteta, neprestano ponavljanje istih grafičkih motiva može jako da smeta, a to je upravo slučaj kod Ski Racinga. Staze u pomenutim ski centrima prenete su na računar uz maksimalno poštovanje konfiguracije terena i izgleda okoline, što je za pohvalu. Ali, za razliku od simulacija vožnje tipa Screamer, gde programeri mogu slobodno da smišljaju najrazličitije načine za vizuelno obogaćivanje staze i onoga što se nalazi oko nje, kod Ski Racinga su im, u cilju postizanja realnosti, bile vezane ruke. Rezultat toga su staze koje se jedva mogu razlikovati jedna od druge.

Ako na sam izgled staza nisu mogli da utiču, autori su trebali da povedu računa o njihovom broju. Naime, svaki ski centar je zastupljen sa jednom jedinom stazom na kojoj se odvijaju takmičenja u svim disciplinama. To znači da je razlika između spusta, kao brzinske discipline, i slaloma, kao tehničarske discipline, samo u efektivnoj dužini staze i broju postavljenih kapija. Takođe, ponašanje skijaša u toku vožnje, njegovi pokreti dok skreće ili izvodi skokove, deluju kruto i nerealno.

Ski Racing je ubedljivo najbolja simulacija alpskog skijanja na PC-ju jer...druge nema. Ocena, međutim, nije mogla biti veća jer igra to objektivno ne zaslužuje. Ipak, na nju treba gledati kao na uvod u ono što će se pojavljivati u budućnosti, a što će, iskreno se nadam, biti daleko bolje. Uostalom, uvek postoji pojam nove verzije (pogledajte samo šta radi „EA Sports” poslednjih nekoliko godina), pa se neću iznenaditi ako dogodine zaigram, na primer, Ski Racing 2 sa Pamelom Anderson kao dežurnim spasiocem Gorske službe spasavanja. Ko želi prvi da se slomi, a?

Slobodan MACEDONIĆ