Heroji iz Drugog svetskog rata već davno su postali prežvakana tema, pucačine smeštene u bližu i/ili alternativnu budućnost prete da nas preplave, a razvojnim timovima poslovično nedostaje inspiracije... Šta nam onda preostaje? Pa, igra u miljeu Divljeg zapada, naravno. Call of Juarez: Bound in Blood nam stiže iz poljske firme Techland, koja se već dugi niz godina bavi izradom najrazličitijih pucačina. Događaji u igri prethode radnji prvog Call of Juarez naslova i smešteni su u vreme američkog građanskog rata i perioda neposredno po njegovom završetku. To je klasična vestern priča o nesrećnim okolnostima, osveti, sakrivenom blagu i, naravno, lepim huanitama. Razvojni tim svojski se potrudio da oživi sećanje na zlatno doba kaubojskih filmova i, ne sumnjamo, na njihovu popularnost.

Igrač se na početku igre obreva u koži konfederalnog oficira koji brani rovove i svoj dom od brojčano nadmoćnijih snaga Unije. Iako nas geopolitičke i moralne implikacije ovog sukoba zaobilaze u širokom luku, one su odlično poslužile kao kratak tutorijal, ali i kao početak klupka koje se veoma brzo odmotava i baca naše heroje u događaje koji slede. Ipak, ubrzo će igrači biti stavljeni u daleko poznatije okruženje, bezakonje Divljeg zapada, u kom se dvojca braće nalaze nakon dezerterstva iz vojske. Ni zvanični završetak rata ne im donosi mir, pošto njihov bivši komandant odbija da spusti oružje i u posleratnom periodu sanja o obnovi konfederacije, ali i o osveti svima onima koji su napustili borbu za njegovu voljenu zemlju. Bežeći od poludelog generala, ali i od organa reda i zakona, braća ubrzo završavaju u Meksiku, gde se daju u poteru za legendarnim Kortesovim blagom. Tu stupaju u kontakt sa moćnim meksičkim banditskim vođom, njegovom prelepom konkubinom, a zatim i sa Apačima. Iako su priča i odnosi likova kompleksni, zaplet je majstorski izveden kroz animirane međuscene i monologe likova koji odlično pojašnjavaju događaje.

Ceo zaplet vrti se oko dva brata koji, i pored slične, ne baš prijatne naravi, imaju drastično različite talente, kao i preferirani pristup borbi. Tako Rej, stariji i jači, nosi dva revolvera, teško naoružanje i može da razvaljuje vrata, dok se mlađi i okretniji Tomas specijalizuje za okršaje iz daljine, tiho uklanjanje neprijatelja i veranje po nedostupnim mestima. U skoro svakoj misiji imaćete izbor između njih dvojice, a kako će braća rešavati misije uglavnom u duetu, njihovi talenti će se odlično nadopunjavati, omogućavajući im da prevaziđu najrazličitije prepreke. Timski rad braće, njihova izražena vezanost, kao i interesantni i duhoviti dijalozi svakako predstavljaju najsvetliju tačku u igri. Iako dobri u duši, Rej i Tomas su pravi predstavnici ere u kojoj žive, pa će tako igra biti išarana koškanjem, dobacivanjem, ali i ozbiljnim svađama među braćom, koja su uvek spremna na to da uhvate jedan drugog za gušu, naročito zbog devojke.

Pored dvoje pomenutih revolveraša, kroz priču se provlače i mnogi drugi likovi poput Vilijema, najmlađeg brata, koji je prihvatio Božji poziv i konstantno pokušava, doduše neuspešno, da odvrati stariju braću od greha i nasilništva, ili Marise, lepe i opasne devojke koja je najveći razlog njihovog trvenja.

Veći deo igre svakako ćete provesti baratajući revolverima u žestokim okršajima protiv protivničkih vojnika, lokalnih šerifa, Indijanaca i uopšte bilo koga ko vam stane na put. Nažalost, ovi okršaji, kao i sam tok igre, savršeno su linearni, te na njihov tok nemate nikakvog uticaja. Alternativne rute koje bi zaobišle protivnike, izbor u dijalozima, razvoj lika ili naprednija interakcija sa okolinom prosto ne postoje, što dosta kvari ukupan utisak. Jedini izuzetak od ovog pravila bila bi mogućnost izvršavanja nekoliko sporednih zadataka između misija, ali s obzirom na to da je jedina nagrada za njihov završetak skromna svota novca (koji opet služi samo za kupovinu boljeg oružja), teško da će veći broj igrača biti motivisan da im posveti više vremena.

Neobična je i odluka tima da se sa ekrana ukloni sve što se da ukloniti, pa tako nećete imati pregled energije svog lika, broja preostalih metaka, pa čak ni mape. S druge strane, ono čime se Call of Juarez: Bound in Blood može pohvaliti jesu fluidne borbe začinjene bullet-time akcijama glavnih likova i solidnim sistemom zaklona.

S tehničke strane igru pokreće Chrome Engine 4, razvijen od strane samog Techlanda. Ovaj engine daje igri zadovoljavajući grafički kvalitet kao i mogućnost pokretanja na nešto slabijim konfiguracijama, što je uvek dobra kombinacija. Ipak, već na prvi pogled očigledno je to da ovaj naslov nikome neće izmamiti nekontrolisane krike oduševljenja i da neće postati sinonim za vrhunske vizuelne efekte. Kontrolna šema je krajnje jednostavna (koriste se miš i svega sedam tastera na tastaturi), što je jedan od pokazatelja da je igra razvijana i sa konzolnim svetom na umu. Zvučna podloga je dobro ukomponovana sa dešavanjima na ekranu i verno dočarava atmosferu, dok je glasovna gluma za sve likove veoma dobra, što se naročito može primetiti tokom animiranih sekvenci između misija.

I pored vidnih nedostataka koji se najviše ogledaju u apsolutnoj linearnosti ove igre, za Call of Juarez: Bound in Blood mora se reći da zaista prenosi nešto od poznatog duha Divljeg zapada. On se oseća u trenucima dok galopirate u poteri za banditima, branite se od najezde Indijanaca ili se znojavih dlanova spremate da posegnete za revolverom u nekom od dvoboja. Ove, kao i mnoge druge, skoro filmske scene predstavljaju draž igre, pa se može reći da je razvojni tim donekle uspeo u svojoj nameri.

Marko POPOVIĆ