Prošlo je devet godina najgore suše tokom kojih nismo čuli ni najmanji buzz vezan za sudbinu Monkey Island sage, i sada su nas zadesila dva projekta koja su dala vetar u jedra svakako najboljem avanturističkom serijalu svih vremena. Dok će se Telltale Games u narednom periodu posvetiti epizodno-iscepkanom nastavku Gajbrašovih pustolovina, iz samog LucasArtsa dolazi nam dugo najavljivani rimejk prvog dela, koji će, osvežen savremenijom grafikom i budžetnijom produkcijom, pokušati da oživi magiju Gilbert-Grosman-Šaferovog bisera iz daleke 1990. godine.

U pogledu priče, dijaloga, lokacija ili zagonetki, rimejk se u gotovo u dlaku poklapa sa originalnom verzijom igre, uz minimalne izmene koje spadaju u rang easter eggova i zanimljive trivije (npr. zaseban ekran sa piratskim kučencetom Spifijem, koji je zbog memorijskih ograničenja izostavljen iz originala iako je bio prisutan na boxartu igre). Da ne pokvarimo uživanje mlađim naraštajima (koji do sada nisu osećali potrebu da uživaju u ovoj obaveznoj lektiri), nećemo detaljnije objašnjavati likove, događaje ili priču, jer za to nema ni potrebe. Nobody can be told exactly what the Monkey Island is; you have to see it for yourself – da parafraziramo dobrog, starog Morfeusa.

Momenat kada kliknete na opciju New Game i kad vas dočeka dobro poznati ispikselizovani naslovni ekran sa prizorom ostrva Męlée, koji će se zatim transformisati u svoju widescreen verziju sa blistavo animiranom vodom na kojoj se ljuljuškaju galije parkirane nadomak glavnog grada, a preko svega toga počne da tutnji besmrtna muzička tema obogaćena razigranom flautom i zvucima Kariba, nešto je što će momentalno otopiti i najhladnije srce i učiniti da i najneupućenija osoba u prostoriji postane svesna toga da prisustvuje nečem zaista posebnom. Dok budete brisali nostalgične suze radosnice, prva stvar koja dominira rimejkom jeste fantastični grafički fejslifting koji mami sa ekrana. Bogat i vešto balansiran kolorit zaista oduzima dah, a glavna atrakcija su pomenute vrhunski animirane vodene površine, bez obzira na to da li se radi o konkretnim lokacijama ili mapama ostrva (Męlée i Monkey Islanda u kasnijem toku igre). Sve scene su pažljivo ručno redizajnirane i obogaćene novim, diskretnim elementima (brodovi na dokovima ispred Scumm bara ili oblaci koji lenjo promiču u pozadini npr.), ali na način koji ni u jednom trenutku ne ostavlja utisak prenatrpanosti (što je, recimo, bio slučaj sa specijalnim edicijama trilogije „Star Wars” kao idealnim primerom za poređenje). Međutim, neminovna polemika koja kola među MI fanovima tiče se izgleda i animacije samih likova. Subjektivan utisak je da su svi pažljivo redizajnirani do mere da često samo podsećaju na svoje legendarne uzore i pomalo se distanciraju od duha Monkey Island igara (uz nekoliko časnih izuzetaka). Gajbraš više deluje kao starija verzija sebe koja se nekako vratila u prošlost, a manje kao naivni, smotani pirat-pripravnik i čini se da je trebalo da autori ipak ostanu verni kartunolikom dizajnu likova iz originala, koji su, iako ograničeni tehnologijom, sa tih nekoliko stotina piksela ipak delovali simpatičnije. S druge strane, zamerke jednostavnoj animaciji likova i malom broju frejmova prilikom odrađivanja radnji naprosto ne stoje, jer je i iz aviona jasno da su autori ovaj segment hteli u potpunosti da preslikaju iz uzora starog devetnaest godina.

Podizanje obrva kod nekoga može izazvati i uklanjanje inventara i akcija (verbs) kojima Gajbraš vrši interakciju sa elementima scene. Njima sada pristupate preko tastera ’Ctrl’ i ’Alt’ na posebnim tabovima, što zahteva malo žongliranja prilikom manipulacije predmetima, naročito zbog odsustva „pametnog” kursora, koji ovde i ne treba da bude prisutan, u skladu sa duhom originalne igre. Kao slanina ubačena u najukusniji pasulj, tu je i taster ’F10’ kojim bezbolno „šlajfujete” iz nove u nedirnutu staru verziju (i obrnuto), bez obzira na to na kojoj ste lokaciji i da li je pokrenuta određena akcija na ekranu (cela stvar je u potpunosti bulletproof, bez ikakvih pucanja triggera ili pratećih bagova). Osim toga što će na ovaj način biti začepljena usta i najvećim zakeralima, ova zgodna opcija daleko više služi za uživanje u upoređivanju lokacija iz originala i njihovih umivenih verzija (između kojih je gotovo dvadesetogodišnji jaz).

Ako se za navedene stvari još i može tu i tamo uvažiti manje cepidlačenje, to je apsolutno nemoguće učiniti sa zvučnim aspektom igre. Sve prepoznatljive muzičke teme legendarnog kompozitora Majkla Lenda osvežene su i obogaćene gomilom novih instrumenata i sveopštom bogatijom produkcijom, i pravi je kulturni šok čuti da se ova simpatična MIDI muzikica pretvara u nešto što se zaista poigrava sa emocijama slušaoca, čak i ako nikada ranije niste čuli original. Najbolje se, naravno, ostavlja za kraj. Glasovna gluma, u potpunosti amputirana u originalu (iz razumljivih razloga), ovde je i teorijski i praktično odrađena sa oskarovskim pretenzijama. Iznenađenja nema, Dominik Armato, Erl Boen i Aleksandra Bojd zrače svežinom i primetnim entuzijazmom, a isto se odnosi i na apsolutno sve ostale prateće likove.

Dok specijalna edicija nastavlja da hipnotiše sa ekrana, a u glavi odzvanja My name is Guybrush Threepwood, and I want to be a pirate!, čak i najveći skeptici moraju da priznaju da je novo-stari Monkey Island, nakljukan audio-vizuelnim steroidima, pun pogodak. Ne samo da se radi o igri koja vas definiše kao pravog igrača, već je u pitanju i rimejk koji je odrađen sa gigantskom posvećenošću i ljubavlju prema originalu, i sve što nam sada ostaje jeste da držimo palčeve da je specijalno izdanje (još boljeg) nastavka već u izradi.

Aleksandar DINIĆ