Bez Virtua Tennisa ponuda teniskih igara jednostavno ne bi bila to što jeste. Iako autorima mnogi zameraju naglašen arkadni mentalitet igre, kao i činjenicu da se nastavci ne pojavljuju dovoljno često na tržištu, Virtua Tennis je postao ikona većine zaljubljenika u beli sport. Izdanje za 2009. godinu došlo je u pravi čas (sa zakašnjenjem od skoro dva meseca u odnosu na planirani datum), kada su se strasti oko izlaska Top Spina 3 konačno smirile i kada je EA Sports najavio da radi na svom viđenju igre sa reketima (Grand Slam Tennis trebalo bi da se pojavi na jesen ove godine).Virtua Tennis 2009 je četvrto poglavlje u serijalu, ali nije zvaničan nastavak. Pre bismo mogli reći da je u pitanju standalone mission disk, koji prethodnom delu pokušava da udahne potrebnu svežinu i produži mu život na tržištu. S obzirom na to da je Segino čedo prilično dobro uobličen proizvod, na ovakvo stanje stvari nismo imali puno zamerki, ali je logično da smo očekivali da se neki uočeni nedostaci isprave i igra nafiluje dodatnim sadržajem. Na prvi pogled, nije sve ispalo onako kako je autorski tim zamislio... Ako izuzmemo redizajnirane menije, osvežen igrački kadar i nekliko izmena u samom gameplayu, Virtua Tennis 2009 ne donosi ama baš ništa novo u odnosu na trojku. Prva i osnovna stvar koju smo očekivali jeste online mod, ali je to isključivo privilegija vlasnika konzola PlayStation 3 i Xbox 360. Znači, ukoliko ste očekivali da ukrstite koplja sa igračima širom sveta i uživate u toliko hvaljenom online ranking sistemu, spremite se na veliko razočaranje. Dalje, osnovni režim igranja, famozni World Tour, gotovo da nije pretrpeo nikakve izmene. Jeste, kampanja u Virtua Tennisu je jedna od zanimljivijih, ali smo se, dragi naši, već pomalo zasitili jednog te istog sistema igranja. Na početku kreirate svog igrača, a na raspolaganju imate sijaset alatki pomoću kojih se može izvršiti tweakovanje izgleda. Pohod ka svetskom vrhu krećete sa stotog mesta na listi i ne možete igrati na svim turnirima dok ne podignete rejting. Karakteristike vođenog lika unapređuju se treninzima u akademiji (raspoređivanje stečenog iskustva obavlja se automatski), odnosno odigravanjem prijateljskih mečeva sa drugim igračima i igranjem mini-igara (ima ih čak 12, a njih pet predstavljaju potpuno nov izazov). Akumulirani umor ne odražava se tokom mečeva na igrača, pa ga možete mučiti do granice pucanja. Kao što možete da vidite, ovde nema noviteta i ako ste stari vuk, igranje kampanje neće vas preterano oduševiti.Najveći nedostatak jeste to što je prolazak kroz kampanju izuzetno dosadan i spor! Igra nam se učinila previše lakom, a protivnici neinventivni i nedorasli zadatku. Ne samo da AI ne može da vam pripreti pobedom ili bar brejkom, već ni poen neće moći da vam uzme (naravno, ako ste igrali neki od prethodnih nastavaka Virtua Tennisa). Mirne duše mozak možete pustiti na pašu, upaliti autopilota i kroz mečeve prolaziti u Copy-Paste maniru. Strašno! S druge strane, vezivanje pobeda i osvajnje turnira uopšte se neće berićetno odraziti na ranking. Autori kao da su namerno želeli da obezvrede svaki postignut uspeh, pa su do maksimuma degradirali vrednost svakog osvojenog pehara i titule. Da stvar bude još gora, ako želite napredak, moraćete da igrate i dublove, s obzirom na to da se i timske pobede računaju za plasman. Bezveze! Nakon nekoliko dana ovakve torture shvatate da Virtua Tennis 2009 u World Tour režimu ima da ponudi samo dosadu i ponavljanje jednih te istih radnji. Mi smo odustali... Kada je gameplay u pitanju, pred nama se još jednom nalazi Virtua Tennis u svom prepoznatljivom odelu. Glatka i realna animacija pokreta, igrači koji (uglavnom) liče na svoje žive uzore, mindless „šamaranje” loptice tamo-amo bez straha od greške i svega tri tastera koji se koriste za udarce (spin, slajs i lob) još jednom su highlights igre. Hajde da ne preterujemo, ali za vreme testiranja igre odigrali smo blizu 100 mečeva. Znate li koliko je puta loptica otišla u aut ili udarila u mrežu? Dva puta, mreža nijednom! Ako ste ljubitelj simuliranja realnog, Virtua Tennis 2009 nije za vas... Inače, uočili smo sitnije modifikacije kada je u pitanju ponašanje igrača na terenu. Pre svega, u potpunosti je uklonjeno ono groteskno bacanje tenisera po terenu, primetno je da su igrači u pojedinim situacijama tromiji i da znaju da se zateturaju prilikom trčanja na loptice koje se teže „hvataju”, a i voleji se izvode sa znatno više impacta nego ranije. Uglavnom, ovi noviteti u potpunosti su nam se dopali. Od svih teniskih simulacija koje trenutno postoje Virtua Tennis 2009 ima najupečatljiviji line-up igrača. Nama je svakako najzanimljivije to što se u grupi odabranih nalaze Novak Đoković i Ana Ivanović (ovo je već druga igra u kojoj se pojavljuje), ali činjenica da se na jednom mestu pojavljuju Federer, Nadal, Mari, Rodik, Ferer, Blejk, Nalbandijan, Kuznjecova, Venus Vilijams, Šarapova i ostale zvezde (ukupno ih je 20) nije za potcenjivanje. Na sve to treba dodati i podatak da se mogu „otključati” i neke od legendi belog sporta – Beker, Edberg i Henman (on se pojavljuje i u ulozi mentora u World Tour režimu). Nažalost, mečevi se igraju na fiktivnim turnirima smeštenim na pravim lokacijama (osim Dejvis kupa, koji je sveže licenciran), a ni oprema koju custom igrači koriste nije firmirana kao, recimo, u Top Spinu 3. Koji je zaključak? Ako već imate Virtua Tennis 3, postoji malo razloga da pređete na verziju za 2009. godinu. Dobro, tu je Đoković, tu je Ivanovićeva i nekoliko sitnih novotarija. Ipak, ne mislimo da je to dovoljno da „iskezite” buđelar. S druge strane, ljubitelji simulacija i dalje nemaju razloga da se zainteresuju za ovaj naslov jer autorski tim još nije spreman da se odrekne nasledstva. Najbolji savet koji možemo da vam damo jeste da nabavite konzolnu verziju igre (za trojku ili „kutiju”) iz prostog razloga što donosi online okršaje, a oni su urnebesno napeti i zanimljivi. Vladimir PISODOROV | | |
