 Street Fighter IV |
U vreme kada se broj kućnih računara po kvadratnom kilometru merio prstima jedne ruke, litarska koka-kola u staklenoj boci delila na celo društvo, a voda pila samo sa česme, arkadni aparati, neugledne, bučne kutije u luna-parkovima, vašarskim šatrama i zapušenim ćoškovima sportskih centara, bili su najvažnija sporedna stvar na svetu. Sa školskom torbom na leđima i dve kile sitnine u džepovima jurilo se pre i posle škole na partiju Street Fightera. Ko nije mogao da se dokaže na „ferci” u školskom dvorištu, imao je priliku da pred ekranom povrati čast i novac za užinu, jer je u elektronskom ringu prirodna selekcija imala drugačija pravila – od bicepsa su važniji bili brzi prsti. Najbolji igrači uživali su poštovanje, gotovo status idola, koji je i snagatorima iz starijih razreda ulivao osećaj niže vrednosti. O Street Fighteru pričalo se i kod kuće, crtali su se stripovi i pričale bajke o neustrašivim borcima, a Ken i Rju su lako smenili Brusa Lija s vrha liste najpopularnijih kostolomaca. Masnom grafikom i zvučnim efektima SF je poslao kung-fu filmove u drugu ligu i postao jedna od najmasovnijih „zaraza” u istoriji elektronske zabave, ali i glavni krivac za to što su se mnogi od nas „navukli” na igre...Ovaj akutni napad nostalgije isprovocirao je Capcom, koji je u zanosu revitalizacije evergrin hitova servirao četvrti nastavak kultnog naslova, slatkiš kojem neće odoleti ni oni kojima je SF uspomena na srećno detinjstvo, ali ni mlađarija kojoj nije sasvim jasno o čemu nižepotpisani čika piše u uvodu. Street Fighter se na pozornicu vraća u velikom stilu, kao prečišćeni sublimat svega što je dobro u žanru one on one tabačina, spreman da ljubiteljima žanra nadoknadi duge godine posta. Četvorka je igra dobre ravnoteže i jednostavnosti, začinjena odmerenom dozom tehnoloških novotarija i online opcijama, ali koja je ipak ostala verna izvornom konceptu iz drugog nastavka, koji je u istorijskim čitankama zabeležen kao prva versus borilačka igra u kojoj je igrač birao više različitih junaka sa specifičnim stilom borbe.  |
Prvo što se primećuje jeste karakterističan autfit, kombinacija stilizovanog crteža, fluidne i prirodne animacije i 3D efekata: modeli i pozadina su renderovani u 3D, akcija se odvija u 2D ravni, a kamera se povremeno „prebacuje” u treću dimenziju kako bi efektnije dočarala neki od specijalnih udaraca. Mnoštvo pozadinskih detalja stvara doživljaj intenzivne akcije, dodajući i malu dozu pozitivne konfuzije koja ne remeti koncentraciju, dok frenetična atmosfera pomaže održavanju tenzije kombinacijom „žive” i navijački dobro motivisane publike, upečatljivih zvučnih efekata, eksplozivnih natprirodnih moći i neizbežnih komentara koje pobednik prosipa na omamljenog protivnika. Na raskošnoj audio-vizuelnoj podlozi srećemo i dobro poznate junake, od najstarijih Kena i Rjua, zatim Čuna „monstruozni kvadricepsi” Lija i sumo borca Hondea, sve do rastegljivog Dalsima i ozloglašenog Bajsona. Novajlije su Abel, čovek bez prošlosti, koji se bori mešovitim stilom, Krimson Viper, opaka Amerikanka koja lomi kosti bez milosti, gojazni kung-fu borac Rufus i El Fuerte, brzonogi meksički kuvar i verovatno najkomičniji lik u čitavom serijalu. Svaki protagonista ima neku priču, sa kojom nas upoznaju kratki uvodni crtaći u prepoznatljivom japanskom fazonu.Što se upravljanja tiče, srećna okolnost za početnike jeste to što Street Fighter na elementarnom nivou ne nameće potrebu za pamćenjem desetina ezoteričnih kombinacija tastera. Prvih nekoliko borbi u arkadnom režimu preživećete i na golom instinktu, a za ambicioznije poduhvate treba konsultovati spisak specijalnih poteza i odvojiti malo vremena za uvežbavanje. Svaki junak u svom borilačkom asortimanu krije nekoliko naprednih tehnika, koje imaju svoje prednosti i mane, a umešnost nošenja s protivnikom zavisi od dobrog balansa taktike, tajminga i refleksa. S druge strane, iako je SFIV po pitanju upravljačkog sistema jedna od najprijemčivijih igara u celokupnom žanru, iskusne „tabadžije” imaće sasvim dovoljno prostora da prikažu svoje vanserijsko umeće, vežu po dvedesetak udaraca u nizu i protivnika trijumfalno dotuku u slow-motion završnici meča. Jedino frustrirajuće iskušenje jeste boss arkadnog režima, nenormalno „nabudženi” Seth, čije će vas vanzemaljske sposobnosti izbegavanja udaraca naterati na to da iz besa pojedete sve dugmiće sa džojpeda. Kontrolno sredstvo izbora? Pristojan džojped, naravno, i to Xbox 360 varijanta, ako je moguće. Tastaturu slobodno okačite o klin. Performanse četvrtog Street Fightera su odlične, tako da će i na prosečnoj igračkoj konfiguraciji noge i ruke leteti ekranom bez vidnih usporenja. Za jedan port sa konzola, i to Capcomov, ovo je više nego dobra vest. Prednost PC verzije ogleda se i u višim rezolucijama prikaza, a jedinu ozbiljniju zamerku upućujemo nemogućnosti online okršaja sa Xbox igračima, uprkos tome što SFIV svoje mrežne „aktivnosti” sprovodi preko servisa Windows Live i Steam. Nekakvu utehu predstavlja ćaskanje glasom sa drugim PC igračima tokom borbe. Sve u svemu, ovo je pravi blast from the past! Gradimir JOKSIMOVIĆ | | |
