Još jedan mesec, još jedan film i još jedna igra rađena prema filmu. Entuzijazam koji se javlja kod prosečnog igrača kada vidi igru po uzoru na novi holivudski blokbaster jednak je onom kada vidi novu igru sa svemirskim marincima koji se bore protiv vanzemaljaca. Nažalost, ovakva predrasuda nije bez osnova, na šta nas Night at the Museum podseća.

NatM: BotS donekle prati radnju filma: u ulozi ste Larija Dejlija, bivšeg noćnog čuvara muzeja u kom noću ožive svi umetnički predmeti zahvaljujući drevnom egipatskom artefaktu. Relikvija napušta svoje mesto i dolazi u ruke zlog faraona koji uz njenu pomić želi da osvoji svet. Tokom avanture srećete razne istorijske ličnosti koje će vam ili pomoći ili odmoći, kao i pregršt istorijske trivije.

Gameplay se svodi na korišćenje baterijske lample i priveska za ključeve koji su ojačani samim artefaktom. Kako napredujete kroz igru tako otključavate nove sposobnosti kao što su mogućnost da koristite privezak kao grappling hook ili da oživite slike i druge umetničke predmete. Sam koncept deluje poprilično zanimljivo, pogotovu u tutorial nivou. Stičete utisak da vas čeka bezbroj mozgalica i pregršt zanimljivih situacija, a kako zalazite sve dublje u samu igru te nade padaju u vodu. Zagonetke su toliko proste da je uvredljivo nazvati ih zagonetkama. Umesto da se zasnivaju na razmišljanju, oslanjaju se na učestalo korišćenje artefakta čija animacija produžuje trajanje igre oko 25 odsto. Protivnici praktično nemaju svrhu. Juriće vas do određenog mesta i tu će vas čekati dok ne aktivirate objekat koji će ih eliminisati. Ovo dostiže tačku apsurdnosti kada se ispred vas nađu tri ogromna Horusa, koji vas napadaju samo ako im se približite i koje bez problema možete otkloniti prizivanjem munje. Neki protivnici imaju sposobnost da vas gađaju, ali Lari ima magični štit koji će odbiti bukvalno svaki projektil, a koji možete beskonačno da koristite. Jedini izazov u igri predstavljaju platformske deonice i borba sa krutim i nepreciznim kontrolama (ne postoji podrška za gamepad).

Tokom igre nailazićete i na veliki broj istorijskih činjenica, koje spadaju u gradivo srednje škole ili u čistu triviju. Na retkim mestima vešto su sakrivene i podsvesno „obrazuju” igrača, ali je većina gradiva u vidu „audio vodičâ” koje možete aktivirati u toku nivoa (a koje će većina igrača ignorisati) ili u vidu teksta koji možete otključati u galeriji igre.

Grafika, može se slobodno reći, ne spada u današnje standarde, čemu bi i moglo da se progleda kroz prste da sama igra nije toliko loše optimizovana i ne poseduje nikakve naprednije opcije za podešavanje vizuelnog kvaliteta. Glasovna gluma i muzika su na malo višem nivou, dok su sami komentari ili smešni ili svesni činjenice da nisu smešni, te pokušavaju da vas nasmeju time.

Miodrag KOVAČEVIĆ