Transformersi 2”, uvredljivo infantilna filmska ekstravagancija sa superkvalitetnim specijalnim efektima „neshvaćenog genija” Majkla Beja, ovih dana dobila je i svoju igračku verziju koja će pokušati da ispravi ne baš blistav utisak koji je ostavio prvi deo pre nekoliko godina.

Dve očekivano sučeljene kampanje labavo se odmotavaju i oslanjaju se na priču viđenu na velikom ekranu. Pojavljivanje Deseptikona u Šangaju, potraga za ostacima allsparka i zaštita Sema u Americi, pokušaj sprečavanja buđenja Megatrona iz dubina Atlanskog okeana i prašnjava završnica u Egiptu... Sve ovo rasuto je na dvadesetak i kusur nivoa nevelikog trajanja, sa „raznovrsnim” zadacima koji se izvršavaju gotovo uvek na identičan način jednom kada napustite brifing sobu. Sam osećaj prilikom igranja prolazan je, ali nekako previše generički i prazan. Dok su, s jedne strane, pucnjava i destrukcija sasvim zadovoljavajući, s druge se stiče utisak da je sve u igri podređeno isključivo brainless krljanju. Ružni, previše slični i generički nivoi, sumanuta mogućnost nerealne destrukcije svega na ekranu što nije zgrada ili neki veći objekat, nemogućnost zaustavljanja prilikom transformacije u designed vozilo (!), nekakva sajber barijera kojom su oivičene mape... Sve ovo čini da nivoi deluju kao multiplayer arene po kojima su „prosuti” napadački talasi AI botova i nekolicina generičkih event-triggera koji ne uspevaju da stvore makar i iluziju da u celoj stvari imate neki dublji involvement.

Okončavanjem misija u određenim vremenskim intervalima zarađujete različit broj nekakvih zvezdica koje su presudne za otključavanje novih nivoa, a uništavanjem protivnika i ispunjavanjem sekundarnih objektiva dobijate poene koje nakon svake misije investirate u različite skale za prevenciju pregrevanja naoružanja. Izvršavanjem posebnih izazova otključavate standardan set nagrada (artwork igre, različite kolorne šeme za robote u multiplayeru, otključavanje likova i sl.), uz nekoliko kompletnih epizoda originalnog serijala (neodoljivog VHS kvaliteta, naravno).

Jedina žmirkavo-svetla tačka igre je multiplayer. Pored standardnog (Team)Deathmatcha, Capture the Flaga, Control Pointsa i sličnih, svojom inovativnošću izdvaja se režim One Shall Stand. Igrači na obe strane imaju zadatak da po svaku cenu štite saborca koji upravlja Optimusom/Megatronom u timu, jer njegovom eliminacijom prestaje i njihovo do tada redovno respawnovanje na terenu! Zaista originalno i sveže, sa igračima okupljenim oko vođe i sa njegovom zaštitom kao konstantnim prioritetom, što donekle uspešno i odražava duh „Transformersa” kao ideje. Šteta što je sve ostalo truba.

Aleksandar DINIĆ