Kakva je situacija sa ponudom igara za PlayStation 3 pokazuje i podatak da smo gotovo 10 meseci nakon svetske premijere konzole primorani da opišemo igru koja se među prvima pojavila na tržištu! Ne možemo poreći da ovakva situacija donekle odgovara softverskim kućama koje su u međuvremenu na svetlost dana iznedrile poneki naslov – svi su u prvom planu i svi relevantni igrački mediji bave se njihovim opisivanjem. Tek na jesen (pre će biti krajem godine) može se očekivati poboljšavanje jadnog i žalosnog stanja, dotle ćemo ovo malo prostora koje nam je na raspolaganju trošiti na igre koje bi u normalnim okolnostima (verovatno) služile samo za konstatovanje brojnog stanja.

Genji: Days of the Blade pompezno je najavljivan tokom reklamne kampanje (uz vatromet i trube) i umalo da njegovim tvorcima poverujemo da je reč o igri koja će svetu pokazati šta i koliko može Sonyjevo „crno koferče”. Fenomenalna grafika propraćena 720p rezolucijom, reski zvučni efekti i ubedljivi voiceover na nativnom (japanskom) i engleskom jeziku, mistična muzika, podrška za Sixaxis tehnologiju upravljanja... Nestrpljenju nije bilo kraja. Ipak, „nešto je trulo u državi Danskoj”, a programeri tvrde da to nije Genji. Šta je u pitanju, pročitajte u nastavku teksta.

Days of the Blade nastavak je prošlogodišnjeg hita za PlayStation 2 – Genji: Dawn of the Samurai. Ukoliko niste imali prilike da se zanimate ovim naslovom, nemojte „brati kožu na šiljak”, sve će vam biti lepo objašnjeno u podužoj uvodnoj animaciji. Bilo kako bilo, tri godine nakon što je porazio ozloglašeni Heishi klan, Genkuro Yoshitsune (na to ime odaziva se glavni junak) još jednom nalazi se u prilici da klan svog brata (pretpostavljate, zove se Genji) povede u epsku borbu protiv sila mraka. Heishijevci su se vratili i, „nabildovani” nekakvim demonskim silama, predstavljaju veću pretnju nego ikada. Mladi samuraj vadi svoje hladno oružje iz korica i u pratnji najboljeg mu prijatelja Benkeija kreće da odmotava klupko pozadinske priče.

Ipak, u ovoj igri priča je potpuno u drugom planu i tu je samo da posluži kao efektni intermeco između akcionih sesija (čitaj: nivoa). Days of the Blade je, brat-bratu, klasična hack & slash igra uz pogled na bojno polje koji je izveden iz perspektive trećeg lica. Istovremeno ćete se boriti sa hordama neprijateljskih vojnika koji će kao po pravilu pokušavati da vas opkole i dobiju na brojnosti. Sem nekoliko situacija u kojima ćete imati priliku da iskažete trči-skači i logičke sposobnosti, ceo posao svodi se ne besomučno pritiskanje tastera za pucanje i umlaćivanje protivničkih miniona koji „kao na traci” iskaču iz svih budžaka. Na svu sreću, nije sve tako crno! Yoshitsuneu i Benkeiju tokom igre pridružiće se još dva živopisna lika (sveštenica Shizuka i Lord Buson) i svojim unikatnim sposobnostima produbiti iskustvo igranja. Na većini nivoa, igrač ima potpunu slobodu odabira lika kojim će upravljati, a izmena se može vršiti „u letu” i to neograničen broj puta. Yoshitsune je brz i nosi čak dva mača, Benkei je trom i naoružan je gredom kojom kad zavitla u nesvest baca sve neprijatelje u njegovom radijusu delovanja, Shizuka je krhka po konstituciji ali snalažljiva, Lord Buson barata svojevrsnim kopljem koje može da generiše odbrambeni štit... Nažalost, na bojnom polju u isto vreme može biti samo jedan od „domaćih” ratnika, ostali vam ne mogu pomagati. Igra poseduje i potpuno nedelotvoran sistem nadogradnje fizičkih mogućnosti vođenih likova i pribavljanja dodatnog naoružanja. Bez obzira koliko ste napredovali na bojnom polju, to se ne vidi, a podrazumevana oružja su se pokazala kao efikasnija od dodatnih. Sama akcija je prilično efektno i glatko sprovedena u praksi i prava je milina napucavati neprijateljske vojnike i razbacivati ih tamo-amo po ekranu. Šteta je samo što se početna ushićenost ne prenosi i na kasniji stadijum igranja, a jedan od krivaca za to je i mušičava (statična) kamera na koju igrač nema ama baš nikakvog uticaja.

S aspekta tehničkih karakteristika (prvenstveno grafike), Days of the Blade predstavlja pravo savršenstvo. Izuzetno detaljna i maštovita grafička rešenja ne samo što će verno dočarati okruženje iz japanskih mitova, već će vas svojim kvalitetom ostaviti bez daha. I likovi su dizajnirani sa puno pažnje, a posebno treba pohvaliti besprekornu animaciju pokreta. Muzička podloga priča je za sebe – u pitanju su specijalno osmišljene ambijantalne teme. Zaista, tehničke karakteristike ispunjavaju sve parametre propisane izrazom „next generation”. Kad već govorimo o novotarijama „sledeće generacije” treba pomenuti da igra koristi prednosti tehnologije upravljanja Sixaxis. Naime, ukoliko se odlučite da uključite ovu opciju, neprijateljske napade moći ćete da izbegavate mlataranjem džojpeda kroz vazduh. Iako zvuči zanimljivo, verujte nam, u praksi se nije pokazalo nimalo delotvornim.

Genji: Days of the Blade ostavlja snažan utisak nedorađenosti. Pritisnut rokovima, autorski tim morao je da „smandrlja” određene segmente i upakuje ih u funkcionalnu celinu kako zna i ume. Šteta je što su odličan combat sistem i predivna grafika upropašćeni lošim položajem kamere u pojedinim momentima, neinventivno osmišljenim nivoima i sveprisutnim osećajem deja vua. Ukoliko volite third person „seckalice”, u ovom trenutku nemate izbora, pa možda Genji i dobije šansu.

Vladimir PISODOROV