Nakon 2–3 dana testiranja igre, pri podizanju sistema test-kompjuter je višekratno dolazio do „plavog ekrana smrti”, sve dok iz safe moda nismo vratili sistem na dan pre poslednje sesije. Ako ste dovoljno mladi da vam se filmovi o mladom čarobnjaku istinski dopadaju, znajte da je to bila magija iz Hogsvorta u pokušaju da autora teksta onesposobi da ispolji svoju razočaranost projektom; ako vam se (kao i autoru) ova tema ipak ne dopada, znajte da je to najteži od bagova kojima je igra bogata. Kada je lista platformi za koje je igra pravljena tako dugačka kao ovde, prosto je normalno da samo jedna od njih radi dobro (najverovatnije PS2), dok ostale pate od tekućih dečjih bolesti, naročito PC verzija. Takođe, grafička postavka projekta je takva da prosto čudi što na toj listi nije i prvi Playstation. Da zlo bude veće, nema načina da se grafika poboljša ni na koji način, čak ni promenom rezolucije, već morate igrati na 640 x 480. Jednostavno, igra nema ni video ni audio opcije. Tačno je da su likovi dosta verno preneti sa platna i da su glasovi originalni, ali to naprosto nije dovoljno da bi igra lepo izgledala u 2007. godini. Međutim, ni bagovi ni grafika nisu najveći problem ove igre.

Detalje priče ispratite gledajući film čiju storiju igra prati. Sistem igranja znatno je izmenjen u odnosu na prethodne igre iz serijala i sada pomalo podseća na onaj iz serijala GTA. To naravno ne znači da ćete ići ulicama i mlatiti prolaznike već, ukoliko želite da ispratite pretpostavljeni tok otkrivanja rešenja, pratite checkpointe koje prethodno označite na mapi. To znači mnogo šetanja po zamku i sakupljanje tzv. discovery poena korišćenjem čini kojima premeštate slike sa poda na zid, ispravljate stav limenih oklopa, palite baklje ili već na neki drugi način sređujete nered. Drugi način je da igrate igre sa drugim studentima, čarobnjački šah ili Exploding Snap (tupava igra sa kartama u kojoj jurite dve uzastopne iste). Kada konačno sakupite dovoljan broj poena i magije vam se pojačaju, možete otići do sobe sa tajnama, koje nisu ništa drugo nego inserti iz filma i daljeg toka igre, u kombinaciji sa intervjuima sa glumcima gde oni izlažu hvalospeve na temu dotične igre. Pomalo tužan način da se Frankenštajnu ulije malo života.

Najveći problem igre jeste to što nije zabavna. Sistem bacanja čini pomeranjem miša u raznim pravcima sa držanjem jednog od tastera u početku uliva nadu da to može biti zanimljivo, ali nepreciznost i sporost izuzetno nerviraju. Možda je zanimljivije na drugim platformama sa 3D osetljivim upravljačima (Wii na primer), ali ta verzija još nije stigla na dubinsku dijagnostiku kod dr Galeta Joksimovića. Zasad, preporučujemo vam da svoje dete (ili sebe) počastite nekom malom igrom s Neta (npr. Chicken Invaders) umesto da u ovom promašaju gubite vreme. Nema veze što iza projekta stoje veliki EA Games i još veći Warnerbross Interactive, ne dajte se zavarati.

Marin NESTOROV