Nakon, po mnogima sjajnog i antologijskog Call of Duty 2, armija PC igrača s nestrpljenjem je očekivala izlazak trećeg nastavka na tržište. Kada je autorski tim objavio da od toga nema ništa i da će se igra pojaviti za sve ostale aktuelne igračke platforme samo ne za „lični kompjuter”, smrknutih lica bilo je na sve strane. Ako se pokriće izdavača može pronaći u želji da se igra izradi samo za konzole „sledeće generacije”, stvar bismo još nekako i progutali, međutim, verzije za PlayStation 2 i Xbox demantuju da je to u pitanju. Da li igračko PC tržište polako ali sigurno postaje nezanimljivo developerima i da li je to razlog što većina igrača sa ovih prostora neće moći još jednom da pomogne saveznicima u borbi protiv nacista, pitanje je kojim se u ovom tekstu ipak nećemo baviti (ako je za utehu, Call of Duty 4 najavljuje se i za PC).

Ne možemo se oteti utisku da „pi-sijevci” nisu mnogo izgubili propuštanjem ovog naslova. U redu, ljubitelji serijala „mornovaće” ma šta mi ovom prilikom napisali, ali stekli smo utisak da Call of Duty 3 više predstavlja samostalni paket dodatnih misija nego novu igru. Zaključak je možda malo prestrog, međutim, ono što vas čeka u trećem nastavku pre se može nazvati razvlačenjem pite po oprobanom receptu nego mešenjem friškog peciva.

Nećemo grešiti dušu, Call of Duty 3 je vrlo dobra first person pucačina koja od igrača zahteva maksimalnu koncentraciju, brze reflekse i pametno planiranje poteza (oooruk taktika nepromišljenih juriša u Rambo stilu naprosto ne dolazi u obzir). Radnja je smeštena u Francusku 1944. godine, neposredno po iskrcavanju savezničkih snaga na obalu Normandije. Krajnji zadatak je jasan – zemlju peciva i vina potrebno je po svaku cenu osloboditi jarma nacističke čizme. Kampanja je podeljena na četiri celine, u kojima ćete imati priliku da upravljate američkim, britanskim, kanadskim i poljskim vojacima (lepo bi bilo da je ubačena i neka misija koja bi u priču uključivala i čuveni francuski pokret otpora). Nažalost, igre iz serijala Call of Duty ne mogu se pohvaliti inspirativnom pozadinskom pričom koja igrača „uvlači” u centar zbivanja i tera ga da igra do kraja kako bi saznao šta se desilo sa glavnim protagonistima. Tako je i ovog puta – mnogi će zbog toga ostati razočarani, pa jedino preostaje da se zadovoljimo vešto orkestriranom akcijom, koje ima u izobilju.

Ono što će vas sigurno zadovoljiti jesu tehničke karakteristike. Muziku je potpisao čuveni Džoel Goldsmit (svi koji su gledali seriju „Stargate: SG-1” znaju o čemu pričamo), zvučni efekti (urlanje vojnika, fijukanje metaka, zvuci eksplozija...) jednostavno oduzimaju dah, dok grafika zaslužuje aplauz na otvorenoj sceni. Ipak, audio-vizuelnu nirvanu kvari izuzetno loša optimizacija koja je zaslužna za nepredvidivu fluktuaciju frameratea tokom igranja. U pojedinim momentima, pojava je toliko izražena da vam dođe da se zapitate kako je ovako nešto moglo/smelo biti pušteno na tržište, dok opet u drugim slučajevima (nezavisno od dešavanja i broja objekata na ekranu) sve je u najboljem redu.

Još jedna od osobenosti PlayStation 3 verzije igre je iskorišćavanje tehnike upravljanja zvane Sixaxis. Ona je sprovedena na nekoliko različitih načina tako da se u misijama u kojima je porebno upravljati vozilima, na primer, isto može obaviti usmeravanjem džojstika „kroz vazduh”, gušanje sa neprijateljevom živom silom zahteva brzo cimanje upravljača levo-desno... Ništa spektakularno, ali podiže atmosferu onda kada je to najpotrebnije.

Kampanja za jednog igrača sastoji se od petnaestak misija i neće predstavljati veći zalogaj za iskusne igrače. Nakon toga, tu je izuzetni multiplayer mod koji omogućava igranje do 24 igrača istovremeno (za to će vam trebati i najnoviji firmware). Ukupno postoji devet različitih mapa i čak šest raspoloživih režima igranja.

Call of Duty 3 nije igra zbog koje ćete poželeti da se dočepate konzole „sledeće generacije” – u ovom slučaju PlayStationa 3. Ali, to je dobra igra koja će, prvenstveno ljubiteljima franšize, doneti desetak sati kvalitetnog igranja. Da nije pomenutog problema sa framerateom, ocena u igromeru bila bi za koji podeok veća.

Vladimir PISODOROV