U šou-biznisu postoji pravilo da svaki popularan film mora da dobije bar jedan nastavak i nekoliko kompjuterskih igara. Najčešće je to je pokušaj da se iz uspešnog poslovnog projekta izmuze još malo para, pa ovakve igre uglavnom nemaju nikakav kvalitet. One se rade na brzinu i zatim, bez skrupula i obzira prema igračima (uglavnom fanovima datog filma), izbacuju na tržište što je pre moguće, makar nedovršene i sakate.„Dnevnoi dozor” tj. „Dnevna straža” je ruski film, poznat u svetu po kvalitetu svog prethodnika, „Noćne straže”. Kao i film, igra Day Watch može se opisati kao hrpa specijalnih efekata, bez scenarija i mnogo smisla, uz malu dozu slovenskog šarma i mašte. Nastavak igre Night Watch (SK 8/2006) u najgorem slučaju trebalo je da bude tehnički kvalitetniji, sa otklonjenim manama na osnovu feedbacka igrača. E, pa, ništa od toga. Igru je napravio Nival Interactive, a sva prava na prodaju je otkupio Gamer’s Gate – vodeći download portal u svetu (prodaja igara putem digitalnog downloada). Korišćen je opet Silent Storm engine koji smo videli i u Heroes of Might and Magic V. Ovaj engine je pogodan za fuziju RPG-a i strategije, ali u Day Watchu ni jednog ni drugog skoro da nema. Svrstavanje u kategoriju „taktički RPG” je čisto laskanje. Role playing podrazumeva određenu slobodu izbora i barem minimalnu nelinearnost, slobodno kretanje između borbi, jelo, spavanje, socijalne odnose, a Day Watch ima zacrtan scenario, uprkos nejasnim osobinama likova i gomili glupavih, na brzinu izmišljenih magija. Počinjete kao Ana, veštica koja je napustila „Day Watch” i sad živi kao normalna žena, iako pripada „Drugima” (Others). Vizuelno, igra je okej, sa izuzetkom određenih „filmskih” sekvenci u kojima se dešavaju neshvatljivi propusti. Već ovde, na samom početku, polako shvatate svrhu ove igre – pomenutu mužu novca. Ako niste igrali Night Watch možda će vas iznenaditi činjenica da se svi dijalozi u igri vode na ruskom. Tu je, naravno, engleski prevod, koji je, blago rečeno, kriminalan. „Prevodilac” slabo stoji sa gramatikom i spelovanjem reči, izostavlja cele rečenice iz dijaloga (tri na ruskom, jedna na engleskom), a čak se dešava da poneka izjava nema nikakvog smisla jer sadrži potpuno pogrešnu reč. To u principu i nije važno jer, slično kao u filmu, scenario praktično i ne postoji (nema veliku težinu). Sam kvalitet „prevoda” dovoljno govori o ozbiljnosti i vremenu uloženom u ovaj projekat. Borbe se igraju na poteze, pa se sve svodi na „taktiku” (korišćenje akcionih poena na najbolji način). Upravljanje je jednostavno – kliknete mišem tu i tamo, a komande na tastaturi nije neophodno koristiti. Muzika je krajnje neprimerena situacijama i ograničena na nekolicinu tema koje se vrlo često i naglo smenjuju u pogrešnim trenucima. Postoji još mnogo pojedinačnih propusta koje je ovde izlišno pominjati. Slavko STOJNIĆ | | |
