Parališući užas... Kad ste poslednji put imali priliku da probate igru koja zauzima 100 MB na instalacionom CD-u, a da nije neka shareware zezancija nego komercijalni naslov koji dolazi u kutiji? E, imate sada (tj. nemate, ako imate zdrave pameti).

Ground Zero je beznadežni krpež nekoliko žanrovskih elemenata, nastao u laboratoriji za proučavanje fenomena Fallout nostalgije i načina za njenu eksploataciju. Anonimna nemačka firma (DestraX Entertainment Software) pronašla je sjajan biznis model: uložiti 500 evra u naslov koji lukavo ističe zanimljivosti postapokaliptičnih RPG-ova u nelinearnom maniru i nadati se da će bar 1000 ljudi da se navuče i kupi ga. Nikakav trošak za reklamu nije potreban: Fallout fan sajtovi kakav je No Mutants Allowed (http://www.nma-fallout.com) preneli su vest da je igra skoro gotova tako da će dobar deo večno žedne publike posegnuti sa „Visom” i naručiti igru bez razmišljanja.

Kao što je red, čovečanstvo je nestalo u seriji nuklearnih bljeskova: svet je pretvoren u ruševine, a nekoliko preživelih mučenika mora da se snalazi kako zna i ume. Jedan od njih ste naravno vi, blablabla. Cilj koji vam igra zadaje je monumentalan: postati vrhovni gazda enklava preživelih uz upotrebu borbe, trgovine, regrutacije i proizvodnje hrane i pijaće vode. Ova poslednja stavka je jedini interesantan momenat u igri, ali je njena implementacija ujedno i najveći kamen spoticanja.

Da elaborišemo malo. Svaki „dan” u igri konzumiraće vam jednu jedinicu hrane i vode koju nosite sa sobom; dopunu ćete (bar na početku) dobijati jedino ako na produkcionom ekranu naseljenog mesta alocirate određene predmete za njihovo generisanje (zamka za guštere, električna pumpa za vodu itd.) zarad automatskog dnevnog prinosa. Svako naseljeno mesto ima bunar gde određenu (malu) količinu vode možete besplatno nadopuniti, ali putovanje do daljih lokacija biće neostvarljivo ukoliko se dobro ne potkožite zalihama (tj. biće ostvarljivo, ali ćete najčešće izdahuti na odredištu). Gotovo svakom liku koga sretnete usput možete predložiti da vam se pridruži („kupovina” dodatnog lika zahteva hranu, a likovi nivoa većeg od 3 gotovo uvek zahtevaju i nešto više). Pomoć će vam, osim za povremenu borbu, biti potrebna i zbog specijalnosti koje sami nemate (mehaničar, skupljač itd.) što je ujedno jedini RPG elemenat u igri. Ground Zero nema individualne karakteristike tipa snage i inteligencije, već sledi koncept iskustvenih nivoa koji u praksi ne znače ništa osim veće šanse za preživljavanje u borbi.

Tehničke karakteristike igre su naprosto porazne: 3D grafika vrlo niskog nivoa detalja zaključana na 640 x 480 (pogled na akciju je izometrijski), presiromašna animacija likova i porazni zvučni efekti jedino su što ćete ovde iskusiti. Ali najveći problem igre je osećaj potpunog beznađa koji indukuje igraču: na početku nemate ništa osim noža, devet jedinica mesa i dve flaše vode; ne možete nikoga ubiti, na mapi nema lokacija sa monstrumima koje možete ubijati radi loota. Jedino što možete da uradite jeste da lutate od grada do grada dok vam ne ponestane hrane, ne spopadnu vas banditi ili vas ne ubije radijacija.

Miodrag KUZMANOVIĆ