Pre nego što su FIFA i Pro Evolution Soccer zauzeli čelne pozicije na top-listama, engleska kompanija Sensible Software napravila je fudbalsku simulaciju koja je preko noći osvojila planetu. Početkom devedesetih nije bilo igrača koji nije čuo za Sensible Soccer (Sensi), hiperdinamičnu top-down arkadnu simulaciju koja je, po mnogim mišljenjima, bila ispred svog vremena. Mogućnost uređivanja timova, neverovatna zaraznost i težnja programera da jednom igrom obuhvate najveći mogući broj klubova i nacionalnih selekcija sa svih meridijana (što su uspešno ostvarili u igri Sensible World of Soccer) udarili su temelje potonjim izdanjima, uključujući i aktuelni tandem.

Igra koju je časopis „Amiga Power” svojevremeno nagradio najvišom ocenom u istoriji svog postojanja (96%) dobila je nedavno naslednika u igri Sensible Soccer 2006. Codemasters, kompanija koja je 1999. godine prisvojila Sensible Software, razvojnom timu priključila je Džona Hera, jedinog od autora originalne igre koji je umešao prste u novo izdanje (ostali Sensibleovci – Chipper, Stoo i RJ, prema nekim izvorima, takođe su bili u „bliskoj vezi” s ovim projektom). Zamisao je bila da se napravi moderno opremljena pick-up-and- -play simulacija koja će se od konkurentskih izdanja razlikovati po brzini i jednostavnoj koncepciji igre i upravljačkog sistema.

Prvi susret sa Sensible Soccerom 2006 poznavaocima originalne igre probudiće uspomene na žuljeve koje im je kugla Kempstonovog džojstika ostavila na dlanovima pre gotovo petnaest godina. Frenetična atmosfera, neočekivano jednostavan upravljački sistem i mogućnost kombinovanja i preciznog usmeravanja lopte u svakom trenutku temelj su i ove igre. Brzina je ključna reč – lopta se neće pošteno ni dokotrljati do igrača koji je u izglednoj poziciji, a drugi saigrač će već hitati ka korner-zastavici da loptu vrati u igru. Sve se na terenu odvija toliko brzo da će vam biti potrebno malo vremena da se priberete. Uz obrazac učenja koji se svodi na nekoliko trening utakmica, Sensible Soccer 2006 igrača uvlači u „sistem” brže nego bilo koja druga sportska simulacija. Komande se svode na tastere za trčanje, kratak i dugačak šut (mogu da se koriste za dodavanje ili šutiranje na gol). Lopta se od protivničkog igrača oduzima klasičnim „uletanjem” (baš kao u vašem školskom dvorištu), a postoji i mogućnost klizećeg (slajding) driblanja. Ovako jednostavno koncipirana igra osvežava kao hladan povetarac na vrelom julskom suncu.

Sjajan utisak s početka igre posle nekog vremena bledi jer na videlo izlaze nedostaci koji se ne mogu lako zanemariti. Prvo što će zasmetati svakom FIFA/PES fanu jeste nemogućnost biranja igrača kojim želi da upravlja. U najvećem broju slučajeva kompjuter je taj koji odlučuje koji će se fudbaler naći u vlasti igrača, što ne bi bio problem da ne nastaje potpuna zbrka kada ka lopti hitaju protivnik i saigrač kojim upravlja AI. Pobednici u takvim duelima po pravilu nose dres suparničke ekipe jer računar naprosto ne može da se odluči kom igraču da dodeli prioritet. Takve situacije naročito su opasne pred golom jer golmani često ne obraćaju pažnju na spore lopte koje idu prema mreži, što ostavlja dovoljno prostora zbunjenoj odbrani da smesti loptu u sopstveni gol. S druge strane, golmani ponekad isuviše dobro brane i perfektne šuteve.

Brzina kojom se igra odvija pomenutim nedostacima omogućuje da često prođu neopaženi, osim kada zbog greške računara primite pogodak. Lopta se ne sme držati u posedu isuviše dugo jer odbrambeni igrači kidišu kao roj stršljena, trče izuzetno brzo i s lakoćom otimaju loptu. Igra „kratkih pasova” je jedini način da se približite protivničkom golu na udaljenost s koje može da se uputi jak i precizan udarac. Kratka dodavanja nisu nikakav problem, dok za duboka ubacivanja i centriranje u kazneni prostor treba malo više vežbanja, bar dok se ne savlada aftertouch mehanizam upravljanja loptom (korekcija putanje lopte nakon izvedenog šuta, čime se postiže savršena preciznost – potpuno nerealistična, ali u ovoj igri očekivana mogućnost). Potrebna je i dobra koncentracija jer svaka izgubljena lopta na sredini terena znači da će se protivnik u sledeće dve do tri sekunde naći pred vašim kaznenim prostorom u situaciji jedan na jedan. Gol nije naročito teško postići pa rukometaški rezultati na kraju utakmice neće biti retkost.

Iako je „izvisio” za licencu (zna se ko je „tata” u tom domenu), Codemasters nije propustio priliku da igru opremi bogatom bazom igrača, timova i takmičenja. Praktično svi mogući šampionati na planeti uključeni su u Sensible Soccer 2006, a postoji i odličan multiplayer režim koji, nažalost, funkcioniše samo u lokalu (igranje preko Interneta, uprkos velikom potencijalu i interesovanju igračke publike, u ovoj verziji nije podržano). U pogledu audio-vizuelne prezentacije, novi Sensi je ispunio očekivanja jer ni u originalu težište nije bilo na vizuelnim atributima. Perspektiva je ista kao u originalu (odlična vidljivost terena), igrači su sitni i atraktivno animirani, a primećuju se i kozmetičke intervencije koje su se lepo uklopile u karakterističan gameplay. Opcija za kreiranje sopstvenog igrača je mogla da bude bogatija, kao i zvučna podloga koja ne može da parira soundtracku i glasovnim komentarima jedne FIFA igre.

Svaki ljubitelj Sensija poželeće da udovolji nostalgičnim impulsima i zadrži novo izdanje i neće mu biti teško da ignoriše probleme koji drugima remete uživanje u igri. Objektivno gledano, Sensible Soccer 2006 jeste „neispoliran” i u takvom obliku se teško može prihvatiti bez rezerve. Mesta za unapređenja ima dovoljno (AI, online režimi), a na Codemastersu je da odluči da li će održati u životu jedinu old school alternativu komercijalnim mamiparama. Navijamo za pozitivan odgovor.

Gradimir JOKSIMOVIĆ