Već letimičan pregled naslova u nemačkoj produkciji otkriće značajnu žanrovsku neuravnoteženost – dok se razvojni timovi sa balkanskih prostora najčešće odlučuju za pucačine ili simulacije, bezmalo sve igre koje nam stižu od Nemaca su strategije. Iako bi psihosociološko poređenje ova dva mentaliteta prema žanrovskim sklonostima svakako iznedrilo zanimljive zaključke, bez dublje analize stoji da Nemci vole suvoparno taktiziranje, dok se u našem komšiluku izgleda najviše ceni nešto grublja akcija...

Ako uparimo vojne manevre s izgradnjom velelepnih zamkova (inače drugom omiljenom zanimacijom Germana), dobićemo Castle Strike, real-time strategiju iz radionice nemačkog Related Designsa. Srce ovog naslova sačinjavaju upravo opsade tuđih i odbrana sopstvenih utvrđenja, što predstavlja otprilike onoliko obiman posao koliko i zvuči.

Suvoparna mehanika srednjovekovnog ratovanja upakovana je u melodramatičnu priču o višegodišnjem neprijateljstvu između dve plemićke porodice, koje će ubrzo prerasti domaće, nemačke okvire i obuhvatiti i Stogodišnji rat između Engleza i Francuza. Mada fabula nema nikakve literarne aspiracije, arhetipska potraga naših junaka (mlađanog naslednika Torvalda von Rabenhorsta i njegove sestre Svee) za pravdom i osvetom svejedno će u dovoljnoj meri zagolicati onu primitivnu regiju našeg mozga koja još uvek „pada” na priče o sukobu između dobra i zla. Njihova odiseja sprovešće igrača kroz tri opsežne kampanje, tokom kojih će komandovati nemačkim, engleskim i francuskim trupama.

Autori se s pravom diče dizajnom sakupljačkog procesa, koji se izrazito lako obavlja, uprkos obimnosti (potrebna su vam tri različita resursa, plus novac koji se dobija oporezovanjem stanovništva). Fleksibilan dizajn i dobro osmišljen interfejs u najvećoj meri uklanjaju jednoličnost ekonomisanja i mikromenadžmenta, što je česta mana naslova slične tematike. Ekonomski aspekt je automatizovan do te mere da se vaše učešće svodi tek na nekoliko klikova mišem po glavnom toolbaru. Interfejs je dovoljno moćan da vam omogućava detaljno upravljanje radnicima i štancovanje vojnih jedinica bez ikakve potrebe za „ličnim” prisustvom u zamku.

Kmetovi se dele na sakupljače i graditelje, dok raspodelu određuje igrač. Kada, recimo, postavite temelje nekog objekta, svi slobodni graditelji se automatski okupljaju na toj lokaciji i počinju izgradnju. Oni tokom bitaka takođe automatski popravljaju oštećene zidine, gase požare i dopunjavaju zalihe ključalog ulja. Na isti način, u svakom trenutku možete odrediti novu podelu rada pri čemu će se, recimo, svi kmetovi sada baciti isključivo na sakupljanje resursa, već prema potrebi. Na ovaj način igrač može da se skoncentriše na odbranu zamka i jačanje vojne sile, uz minimalan utrošak vremena i energije na postavku ekonomske infrastrukture.

Posebna pažnja je posvećena izgradnji zamka. Malena početna forma u vidu glavne kule oivičene skromnim zidinama ubrzo će narasti do impozantnih dimenzija, uz puno prilika za vaš lični arhitektonski pečat. Igra se pauzira pri postavljanju kula, zidina i kapija, tako da možete do mile volje da razmeštate sve elemente dok ne budete zadovoljni konačnim rezultatom. Ukoliko vaš budžet to dozvoljava, tada će umesto postavljenih skela iz zemlje u trenutku izrasti nove zidine, što je nerealan mada veoma zabavan efekat.

Ima više različitih tipova kula, a njih je dalje moguće unaprediti stacionarnim odbrambenim instalacijama. Prostor unutar zidina vašeg zamka rezervisan je za građevine vojnog tipa, dok se spolja obično nalazi obližnja naseobina koja služi za snabdevanje zamka ljudstvom i resursima. Ukoliko protivničke snage napadnu selo (što je, naravno, proverena taktika kojoj obe strane redovno pribegavaju), bićete na teškoj muci i u dilemi da li da napustite bezbednost svog utvrđenja i pomognete jadnim seljanima. Tu može dosta da pomogne kvalitetno osmišljen plan utvrđenja, tako da vaše kule istovremeno štite i zamak i selo.

Borbene jedinice su preuzete iz tipičnog srednjovekovnog miljea (mačevaoci, strelci, kopljanici, vitezovi itd), tako da tu, osim nekoliko unikatnih jedinica po frakciji, nema većih iznenađenja. Veterani će sticati iskustvo dok god zadrže glavu na ramenima, dok je upgradeom moguće poboljšati performanse svih jedinica. Jedno od korisnijih poboljšanja jesu, recimo, plamteće strele, pomoću kojih možete brzo i efektivno proizvesti pometnju unutar neprijateljskog zamka.

Pored samih utvrđenja, glavne zvezde igre su definitivno opsadne sprave. Velika pažnja je posvećena efektnom rušenju tuđih zidina, a autori su u vaš ofanzivni arsenal uvrstili čitav niz opsadnih mehanizama: baliste, trebušei, katapulti, kao i više vrsta topova raznih dimenzija uveseljavaće vas svojim destruktivnim kapacitetima tokom cele kampanje. Svakoj od ovih sprava potrebno je dodeliti ljudstvo, budući da ne mogu da se kreću samostalno. Najjače ofanzivno sredstvo u igri, glomazni top odmila nazvan „Šuplja Hana”, zahteva čak pet pešadinaca kako bi se uopšte pokrenuo.

Imajući u vidu aktuelnost trećeg nastavka Lords of the Realm franšize, može se reći da su momci iz Related Designsa imali donekle loš tajming. Uprkos tome, Castle Strike je više nego dostojan takmac svojoj visokobudžetnoj konkurenciji, pre svega zahvaljujući očiglednom entuzijazmu s kojim su autori prišli izvornom materijalu.

Đorđe NAGULOV