Pre nego što se pojavio, Dead Man’s Hand je važio za jedan od najperspektivnijih naslova u ovoj godini, kao prva FPS igra u ambijentu špageti vesterna, okruženju koje je kao stvoreno za ovu vrstu akcionih igara. Umesto igre kojoj bismo lako dodelili titulu najbolje igre meseca, programeri HumanHead Studiosa isporučili su nam primer toga kako se i najbolja ideja može upropastiti lošom izradom.

Glavni junak igre je revolveraš po imenu El Tejon, nekada pripadnik bande notornih pljačkaša, a sada preobraćeni čovek koji je život posvetio iskupljenju grehova iz mladosti. Hrabra odluka je nagrađena metkom koji je završio u njegovim leđima. Pošto je prevario smrt, El Tejonu je ostalo samo da kroz prašnjave prerijske gradove krene u potragu za ubicama, doskorašnjim pajtosima u čijem je društvu pljačkao, palio sela i otimao žene.

Tako ozbiljnog posla se ne možete prihvatiti bez adekvatnog alata, autentičnog vatrenog oružja koje obuhvata po tri vrste sačmara, revolvera i pušaka, kao i noževe, dinamit i zapaljive koktele na bazi viskija. Oružje se razlikuje po snazi, dometu i preciznosti, a svako ima i sekundarnu funkciju (snajper, istovremeno ispaljivanje više projektila i slično) koja se može aktivirati kada se ispuni skala snage. Najkorisnija u borbi je Luisova puška, izuzetno moćno oružje koje se brzo puni, a ispaljuje čitavih šest metaka s velikom preciznošću.

Što se izvođenja tiče, Dead Man’s Hand je hibrid staromodnih, pasivnih pucačina u stilu Operation Wolfa i savremenih FPS igara. Iako ne postoje nikakva ograničenja u kretanju glavnog junaka, sposobnost skakanja i čučanja neće biti od naročite pomoći, budući da se protivnici pojavljuju po ustaljenom šablonu, uvek na istom mestu, i napadaju na isti način. Nijednom protivniku se ne može prišunjati, niti se oni koriste bilo kojim „inteligentnim” faktorom iznenađenja – naprotiv, kretanje im je strogo ograničeno i više liče na kartonske mete kakve se viđaju na trenažnim strelištima nego na žive protivnike koji glavu ne koriste samo kao držač za šešire. Utisak prostora nije adekvatan jer se zbog strogo linearne strukture nivoa i uzanih koridora kojima glavni junak može da se kreće stvara izrazita klaustrofobična atmosfera koja svakako ne doprinosi dobrom utisku. Ipak, razmena vatre s pijanim revolverašima je prilično zabavna, najviše zbog teatralnih padova i drugih kaskaderskih vratolomija kakve smo viđali u vestern filmovima. Stimulativno deluju i raznovrsni trikovi za brzu eliminaciju većeg broja protivnika – gađanjem buradi s barutom ili guranjem zapaljenih kočija za tili čas možete očistiti teren koji vrvi od krvožednih plaćenika. Za ljubitelje online igranja predviđeno je nekoliko interesantnih multiplayer režima – deathmatch, team deathmatch, bounty (sam protiv svih) i posse (timski obračuni s „inteligentnim” botovima).

Prijatna vestern muzika i solidni dijalozi vešto maskiraju plitku zvučnu podlogu, dok se grafika može pohvaliti dobrim teksturama i solidnim modelima. Loš utisak ostavljaju usporenja koja su primetna prilikom promene oružja, jednoličan dizajn nivoa i nekoliko sitnijih bagova. Iskrene ljubitelje vesterna to, međutim, neće sprečiti da uz Dead Man’s Hand provedu nekoliko prijatnih dana.

Gradimir JOKSIMOVIĆ