Prošlo je šest godina od poslednjeg izdanja serijala Lords of The Realm, jedinstvene mešavine real-time strategije s taktičkim elementima. Lords of The Realm su mnogi potcenjivali, neki su mu se čak i otvoreno rugali, ali činjenica je da je u pitanju bio jedinstven i originalan naslov koji, nažalost, nije ostvario značajan uspeh i pored neospornog kvaliteta. Ljudi iz Impressions Gamesa su zasukali rukave i sada je pred nama treći izdanak.

Radnja je smeštena u srednjovekovnu Evropu gde imate izbor da se borite za jednu od ukupno četiri sukobljene strane (Irci, Englezi, Francuzi ili Germani), a u igri se pojavljuju i Flamanci, Italijani i Škotlanđani. Kao i ranije, igra je podeljena na dve celine: taktičko-borbenu i stratešku. Razlika u odnosu na raniju igru ogleda se u vezi između ova dva segmenta. U bilo kom trenutku moguće je šetanje iz jednog moda u drugi, s tim što, dok ste u borbenom modu, vreme uporedo teče u strateškom i obratno. Naravno, moguće je angažovati kompjuter da vodi borbe, dok igrač svoju pažnju može bezbrižno da usmeri na strateške poslove. Još jedan novitet ogleda se u odeljku za diplomatiju preko kojeg je (pogađate) moguće sklapanje/raskidanje saveza, objava rata, slanje poruka drugim vladarima itd.

Na početku igrač bira plemića kojeg će povesti u krvavi pohod. Na vašem junaku moguće je izvršiti nekoliko kozmetičkih promena, od crta lica pa do boje kože i kose, a nakon toga sledi i izbor znamenja vaše vojske. Suštinski cilj je osvajanje protivničkih regiona od kojih je svaki izdeljen na nekoliko manjih područja. Postoje četiri vrste vazala koje možete da uposlite na svakom pojedinačnom području: vitez predvodi vojsku, sveštenik širi religiju, trgovci (logično) zarađuju novac, dok seljaci hrane kompletno kraljevstvo i obezbeđuju radnu snagu. Svaki vazal ima specijalne osobine koje može da unapredi tokom igre i one se direktno odražavaju na vojsku kojom upravlja, region pod njegovom kontrolom, individualne osobine itd. Cepidlakama će smetati odsustvo mikromenadžmenta jer vazali mogu sami da se brinu o sebi i svojim poslovima, izuzev u vanrednim situacijama kada je potrebna intervencija igrača.

Borbene jedinice se dele na jurišne i streljačke. U jurišne spadaju seljaci (koji u celoj igri jedini i rade i ginu), obična pešadija, ratnici ili napredna pešadija, kopljanici, mačonoše, plemići (elitne jedinice), laka i teška konjica. Od streljačkih jedinica tu su vojnici sa standardnim lukovima i samostrelima. Svaka nacija poseduje i specifične jedinice. Tako Englezi imaju velške strelce, Germani tevtonske vitezove itd.

Za opsadu zamkova služe katapult i jurišni tornjevi. Moguće je i spajanje dva heroja odnosno njihovih armija u jednu celinu, a svaka armija na bojištu može da se postavi u jednu od nekoliko ofanzivnih ili defanzivnih formacija (line, column, skirmish, shield wall, phalanx, schiltrom, stakes, mantlets).

S grafičke strane, LoTR III briljira – izvanredan izbor boja, gomila sitnih detalja na mapi, lepo animirane jedinice i fenomenalni 2D crteži predstavljaju pravi melem za oči. Nedostaci AI rutine biće trenutno zaboravljeni već pri prvom pogledu na kolorit i elemente bojišta – ko bi rekao da srednjovekovno klanje može da izgleda ovako dobro? Za svaku pohvalu je i činjenica da za sve ove vizuelne lepote nije potrebna neka aždaja od mašine – sasvim lepo će raditi i na propisanom minimumu. Muzička podloga je odlična, ali bi glasovni odzivi jedinica mogli da budu kvalitetniji.

Da sve ne bude savršeno kao mis Venecuele „potrudio” se AI – Ahilova peta ove igre. Na primer, pošaljete vojnika da se popne uz zidine neprijateljskog zamka, a on nesrećnik upadne u nekakvu srednjovekovnu beskonačnu petlju u kojoj se non-stop penje, klizi, pada, penje, klizi, pada... Prisutan je i tzv. Jovanka sindrom, kada protivnik hrani strelama vaše junoše, a oni mirno razgledaju krajolik u potrazi za runolistom... Retardiranost likova u igrama već poprima oblike epidemije.

Pored toga, dešava se i da vaša vojska krene u suprotnom pravcu od naznačenog. Tu bi okretanje miša na stolu za 180° rešilo problem (samo ako posedujete bežični miš). Ovakve sitne gluposti i propusti mogli su da se izbegnu. Kao i uvek, očekuje se patch koji bi trebalo da donese ispravke.

Zbog tužnog stanja u igračkoj industriji današnjice, pravi mali praznik predstavlja svaka igra koja u sebi sadrži možda i najbitniju od svih osobina – atmosferu igranja – a da to bude iznad proseka. Srećom, LoTR III je toliko zanimljiv i kvalitetno realizovan da će svaka seansa sasvim sigurno trajati nekoliko sati. Kada se na to doda i postojanje editora zamkova – zaključak je jasan: nabavite Lords of The Realm III i uživajte.

Jan ČMELIK