Sa istorijom dugom sedamnaest godina, „Microsoftov” Flight Simulator je stariji od mnogih čitalaca našeg lista. Od davne premijere na osmobitnim računarima (Apple 2, Commodore 64 i IBM-PC), bezbroj revizija popularnog programa donelo je isto toliko unapređenja, što efikasno potvrđuje i dužina samog koda, koji je sa istorijskih 30 KB skočio na 1,3 GB u maksimalnoj instalaciji najnovije verzije.

Za razliku od prethodne decenije i po, naš junak po prvi put ima nekakvu konkurenciju: Flight Unlimited III i Fly! su, ne bez razloga, doživeli premijeru nekoliko meseci pre izlaska FS 2000, pretendujući da preotme deo višemilionske korisničke baze koju ovaj poseduje. U tome su uspeli samo delimično: tradicija, kompleksnost i ceo svet na dlanu su aduti koje malo lepša grafika ne može da ugrozi. A tu je i „Microsoftov” marketing.

U čemu je tajna sedamnaestogodišnje popularnosti jednog igračkog serijala? Možda u činjenici da je gotovo svaka nova verzija Flight Simulatora donela nekoliko sjajnih novina koje su uvek išle pomalo ispred vremena: FS II je doneo grafiku u boji, sledećeg je Američka asocijacija za civilno vazduhoplovstvo proglasila za dopunsko učilo, 98-ica je prostorno mapirala celu zemaljsku kuglu uz dodatak helikoptera kao novog i egzotičnog vazdušnog plovila. Popularnosti svakako doprinose i moćni editori aviona i scenarija, kao i puna mogućnost za kastomizaciju programa putem korisnički stvorenih dodataka (alternativne instrument table, planeri leta...), uz očuvanu kompatibilnost starih i novih modifikacija (koja nije baš stopostotna, ali je u svakom slučaju korisna).

Flight Simulator 2000 dolazi u dve varijante: standardnoj i profesionalnoj, razlikujući se po broju „default” aviona (Pro ima dva više), broju gradova koji su projektovani do najsitnijih detalja (pored Londona, Pariza, Njujorka, Los Anđelesa, San Franciska i Čikaga, profi verzija nudi još i Boston, Vašington DC, Sijetl, Berlin, Tokio i Rim), proširenom editoru instrument tabli (Pro) i interaktivnoj školi letenja za Cesnu koje nema u standardnoj verziji. Razlike između verzija su gotovo minorne, pogotovo ako se uzme u obzir pregršt zajedničkih novina.

Najuočljiviji je, naravno, potpuno novi 3D engine, koji ovoga puta omogućava poboljšano mapiranje terena uvođenjem pravog reljefa i verne konfiguracije zemljišta u 16-bitnoj paleti („starinski” predeli iz FS 98, sa ravnicama „obogaćenim” lošim poligonalnim planinama su vizuelno nadmašeni za nekoliko kopalja). Lepota ima i svoju hardversku cenu, koja nije beznačajna. Deklarisani minimum tipa P/166 MHz i 32 MB RAM-a naprosto je smešan, dok je za uživanje u igri neophodno imati makar nešto u klasi P2/400 sa bolno velikom količinom memorije i najnovijim 3D akceleratorom (karakterističan je slučaj momka sa jedne news grupe, koji tvrdi da na sistemu sa Pentiumom 3/500 MHz, 256 MB RAM-a i GeForce 256 kartom ima solidnih 15-20 fps dok nadleće Njujork!). „Microsoft” tvrdi da igra ima problema sa sinhronizacijom 2D i 3D grafike (kokpit i spoljašnjost) i najavljuje zakrpu koja bi trebalo da ublaži problem.

Od novih aviona koje možete da „rabite”, svakako je najkarakterističniji čuveni Konkord. Letenje na supersoničnom passengeru je jedno od najlepših, ali i najtežih iskustava u civilnim avio simulacijama. Mašina je brza i elegantna, ali toliko kompleksna da predstavlja gadan izazov i za najveće poznavaoce letenja u sobi. Slično važi i za dva velika Boinga (777-300 i 737-400), dok nam manjak originalnog uputstva nije smetao jedino pri lelujanju Cesnom, Sopwith Camelom i čuvenom jedrilicom.

Dve veoma korisne novine koju donosi verzija 2000 su planer leta i GPS (Global Positioning System), uz pomoć kojih lako i brzo možete da osmislite i isprojektujete sve rute koje vam padnu na pamet (uz proračun usputnih sletanja za tankovanje) i da ih odvozate bez većih problema sa navigacijom. Ako se zaželite dodatne realnosti, u svakom trenutku možete se zakačite na „Microsoftov” Real Weather server i pokupite trenutne vremenske uslove za zonu u kojoj letite (ako nad Beogradom tada pada sneg, padaće i u igri!). Ovakvo prilagođavanje uslova, kombinovano sa četiri osnovne teksturne mape za svaki teren (u zavisnosti od godišnjeg doba), unosi izvesnu revoluciju u svet kućnih letača i njihovih igračaka.

Barijera realnosti je još jednom kvalitativno pomerena. Mladići koji su 1981. godine uživali u žičanim modelima i primitivnoj grafici prvog Flight Simulatrora, sada sa svojim sinovima mogu da ponove ceo doživljaj na mnogo višem nivou.

Miodrag KUZMANOVIĆ