Da prošle godine nisu proizveli Tom Clancy’s Rainbow Six, programerski tim „Red Storm Entertainmenta” bi mirne duše mogli biti uvršten na listu gubitnika koju predvodi „Interactive Magic” – sumorna agenda prosečnih proizvoda (Dominant Species, Ruthless.com, Force 21...). Iz mraka ih jedino vadi Rainbow Six, uspešno potire senku pomenutih promašaja, čineći osnovni element pozitivne evaluacije sposobnosti dotičnog osoblja. O tome svedoče i brojne nagrade koje je na koncu 1998. Dugina šestica smestila u vitrinu, a kojom dominira titula „Action game of the Year” po izboru renomiranog „PC Gamera”.

Naravno, Rainbow Six je mnogo više od obične akcione igre: sačinjen kao sendvič složene taktičke kombinatorike i munjevite pucačke realizacije, uz detaljno planiranje akcija, izbor komandosa, opreme i naoružanja, ultra-realnog modela štete, superiorne strukture misija, koherentne kampanje i zaraznog multiplayera, isti je postao benchmark kvaliteta koji još niko nije uspeo da dosegne (naročito ne Delta Force). O tome još jednom svedoče i klonovi u razvoju, od kojih najbezobrazniju sličnost trenutno ima „Sierrin” SWAT 3 (koga uskoro očekujemo).

Pa kakva se onda poboljšanja mogu očekivati u oficijelnom nastavku? Rukovodeći se logikom „ako nije pokvareno, ne popravljaj”, autori Rogue Speara odustali su od radikalnijih zahvata na srži i mehanici igre, unoseći taman toliko izmena da izbegu prefiks „Expansion Pack” i ponude nam igru koja formalno slovi kao nova. Poboljšane grafike, dopunjenog interfejsa i taktičkih mogućnosti, uz potpuno novu kampanju Rainbow Six: Rogue Spear stvara osećaj nalik ukusnom dezertu posle obilnog ručka... koji će vam zbog jednog „detalja” (više o tome kasnije), možda i presesti.

Prva stvar koja pada u oči je unapređeni 3D engine: interiori i eksteriori su urađeni sa znatno više detalja nego ranije (praška opera sa ogromnom akustičnom halom, džambo-džet na aerodromu u Belgiji, nuklearna elektrana na kraju igre); likovi su sastavljeni od mnogo većeg broja kvalitetnije teksturiranih poligona (dodato je i animirano disanje vaših operativaca, koje pri čučanju u zasedi izgleda veoma efektno), kao i veća raznovrsnost NPC likova (taoci dolaze u najrazličitijim „odorama”). Nije izostavljeno ni nekoliko novih načina na koji loši momci umiru, u zavisnosti od kalibra, blizine i mesta pogotka. Dodati su i atmosferski efekti tipa kiše, snega i vetra, koji u manjoj meri ograničavaju vaše i protivničke sposobnosti, uz impresivan look & feel koji stvaraju sami po sebi (vejavica u azejberdžanskoj misiji, na primer).

Dve najvažnije izmene u igračkom interfejsu su mogućnost za čučanje i provirivanje iza ugla. Originalni Rainbow Six, a naročito dodatni paket misija Eagle Watch je u nekim momentima bio nadrealno težak upravo zbog odsustva tih nekoliko logičnih stvarčica (pogotovo frustrirajuća misija u Big Benu, koja bi uz pomoć zavirivanja bila mnogo zabavnija). Sada pre ubacivanja u prostoriju možete proveriti ko se u njoj nalazi, i efikasnije izbeći da vaši momci ili eventualni taoci dobiju metak tamo gde ne treba... Od ostalih poboljšanja vredi spomenuti i nekoliko novih naređenja koja u toku akcije možete izdavati timovima (Cover, Defend i Snipe), od kojih je poslednje povezano sa još jednom novinom: snajperistima. Iste možete odrediti pri projektovanju plana za borbeno ubacivanje, što će da vam koristi za pokrivanje pri prelasku brisanog prostora ili lov na teroriste koji menjaju lokaciju pri reakciji na napad nekog od vaših timova.

U skladu sa novim mogućnostima i zadacima koji vam predstoje, ljudski i oružani arsenal je obogaćen odgovarajućim primercima: vaš tim je dobio pojačanje u vidu par „dedicated” snajperista, uz tri vrste pušaka za njih (od kojih se ubistvenošću izdvaja monstruozni „Barret 8211” kalibra 12 mm) kao i više tipova ofanzivnih „Bullpup” automata (sa šaržerom pozadi) koje prvi put srećemo u nekoj igri (čuveni austrijski „Steyr Aug” i britanski „Enfield L85A1”). Loša strana svega toga je što ćete ponovo u 90% slučajeva koristiti hekler sa prigušivačem, jer dobar deo misija zahteva da loši momci ne dignu uzbunu (i pobiju taoce, aktiviraju bombu, izazovu pregrevanje nuklearnog reaktora...)

Nova kampanja ima osamnaest misija i ruske mafijaše kao glavne negativce, uz gomilu obrta i tipično „Klensijevskih” momenata (globalna pretnja, zavera na najvišem nivou...). Zaplet uopšte nije naivan, što naročito dobija na težini zbog jednog (za nas) prilično mučnog detalja – u četvrtoj misiji (Lost Thunder) posetićete Kosovo, gde ćete pokušati da iz razrušene Đakovice izbavite američkog generala koji je preživeo pad transportnog helikoptera. Možete da pretpostavite ko su „negativci” koji ga drže u lancima...

Naravno, ovo nije prvi put da u nekoj igri srećemo Srbe kao antiheroje, ali specifična perspektiva Rogue Speara celu stvar podiže na znatno „realniji” nivo. Blagodareći vernom 3D engineu, uniforme pripadnika MUP-a Srbije i vojnika VJ deluju izuzetno realno (sa sve grbom na mišici), a šifre za preskakanje nivoa ne postoje. Šta to znači, zaključite sami.

Miodrag KUZMANOVIĆ