Onome ko iole prati tržište igara za 32-bitne konzole ime guštera Gexa sigurno je poznato. Jedan od najpopularnijih junaka platformskih igara promovisan je pre nekoliko godina na danas već zaboravljenoj 3DO konzoli, a kreatori su bili programeri iz nama dobro poznate firme „Crystal Dynamics” (Pandemonium 1/2, Blood Omen -Legacy of Kain). Prva igra o Gexu bila je klasična 2D jump & run platforma koja je, pomalo neočekivano dosta dobro primljena (izuzev na PC tržištu). S obzirom da su vremena dominacije 2D platformi uglavnom iza nas, nastavak Gexa ogrnuo se 3D ruhom po ugledu na veliki Mario 64 (koji do sada suvereno drži mesto najbolje platforme na konzolama). Tako posle sjajnog Croca dolazi fenomenalni Gex 3D: Enter the Gecko, igra koja će svakako činiti prekretnicu u razvoju 3D platformi na PC računarima, s obzirom da ima daleko više potencijala od bilo koje igre tog žanra do sada.

Gex je gušter tajni agent, fanatični zaljubljenik TV programa koji je čitav svoj vek proveo družeći sa daljinskim upravljačem. Posle zamorne avanture koju je doživeo u prvom delu igre, Gex se penzionisao i povukao na mirno ostrvce Maui zajedno sa svojim partnerom - najsavremenijim big screen TV aparatom. Dvogodišnji mir prekinula su iznenada dva tipa, navodni službenici nekakve Vladine agencije. Uz malo toplih reči i „prijateljskog” ubeđivanja Gex je pristao da se upusti u borbu sa zlim Rezom kako bi još jednom spasio televiziju. U stilu tajnog agenta 007, Gex je uzeo stvari u svoje ruke. Tu započinje nova avantura.

Ključni elementi originalnog Gexa svakako su izvanredna brzina izvođenja, dinamičnost i dugovitost. Tokom izrade ovog nastavka u prvom redu vodilo se računa da se ove krucijalne karakteristike što vernije prenesu u novo 3D okruženje. Može se reći da je cilj postignut, naravno uz cenu koja je plaćena na polju hardverske zahtevnosti. Ipak, to je više nego opravdano rezultatima koji se najviše odnose na izuzetne tehničke karakteristike, ali i na samu organizaciju, dizajn i druge elemente igre.

Izvođenje je u punom 3D prostoru tako da postoji potpuna sloboda kretanja kao u igri Croc, s tim da je ovde utisak 3D prostora daleko prirodniji pa je i snalaženje dosta lakše (naročito procenjivanje doskoka i položaja u prostoru). Boljem snalaženju pomaže i intuitivna kamera koja omogućava kako automatsko, tako i manuelno podešavanje pogleda kako god to igraču odgovara. Upravljanje je maksimalno pojednostavljeno i pored tastera za kretanje postoje tri akciona (skok, udarac repom, izbacivanje jezika) i, eventualno, tasteri za rotiranje kamere. Nivoi su prilično veliki tako da će i najiskusnijim igračima trebati više sati da detaljno istraže sve nivoe i pokupe daljinske upravljače (što je cilj svakog nivoa). Humor u igri najviše proističe iz dizajna nivoa koji su osmišljeni kao parodije na klasične TV šou emisije i filmove (Gilligex Island, Frankensteinfield, Lava Daba Doo, Texas Chainsaw Manicure i dr.). Svaki od njih ima po neku karakteristiku i osobenost koja ga razlikuje od ostalih, bilo da su u pitanju likovi ili zadaci koje treba obaviti tako da ćete se uvek pitati „kako li izgleda idući nivo” (na jednom od njih Gex se oblači u kostim Duška Dugouška i ganja se sa dosadnim Elmerom). Komični su i česti „bondovski” audio komentari koje ćete povremeno čuti dok se krećete kroz hodnike.

Princip igranja je jednostavan i svodi se na pronalaženje crvenih daljinskih upravljača čime se postepeno otvaraju prolazi za naredne nivoe. Povremeno treba preći i po neki nivo sa Glavonjom. Gex se pomoću repa bori sa raznovrsnim neprijateljima, energiju stiče jedući muve koje izlaze iz razbijenih TV aparata, a životi se obnavljaju sakupljanjem različitih dodataka. U odnosu na prvi deo igre ovde će biti potrebno daleko više istraživanja i umešnosti. Ipak, igru možemo označiti kao prilično laku, što se veštijim „platformašima” neće svideti. Animacija glavnog junaka takođe spada u svetle tačke ovog programa. Na razne varijante skokova, doskoka, veranja, puženja po zidovima i slične vratolomije utrošeno je preko 3400 frejmova animacije raspoređenih u oko 125 različitih pokreta.

Ono u čemu Gex: Enter the Gecko zaista prednjači jesu tehničke karakteristike. 3D engine (govorimo o verziji za 3dfx Voodoo čip) je izuzetno fleksibilan i obuhvata sve moguće dizajne nivoa, protivnika i pokreta. Kvalitet tekstura na nivou je igre Tomb Raider 2 s tim da je ovde daleko izdašnije korišćeno osvetljenje i efekti sa bojama kakve smo videli u Forsakenu, na primer. Jedino je senčenje urađeno pomalo traljavo. Soundtrack je osrednjeg kvaliteta, dok su nešto bolji audio efekti i komentari koje izgovara komičar Dana Gould (mada vremenom dosade).

Za opis nedostataka ne moramo odvojiti mnogo prostora. Osnovni su problemi sa kamerom koja u nekim situacijama (naročito u automatic modu) može da košta života. Takođe, rotiranje kamere je prilično sporo. Na kraju zamerki ostaje velika hardverska zahtevnost za ugodno igranje (ilustracije radi, Intel 200 MMX sa Voodoo karticom i 32 MB RAM-a prilično često se suočava sa neprijatnim usporenjima). Na kraju ipak treba imati na umu da je Gex 3D: Enter the Gecko vrlo zabavna igra za duže staze sa do sada najboljom šminkom i svakako je ne bi trebalo propustiti.

Gradimir JOKSIMOVIĆ