Nikada do sada nije mi se desilo da se sa nekom serijom igara prvi put susretnem počevši od njenog sedmog nastavka. Ništa čudno ako se zna da je u pitanju serijal koji je „do juče” postojao isključivo na konzolama (Playstation) i čija se popularanost nije širila mnogo dalje od Zemlje izlazećeg Sunca. Razlog je, pre svega, ležao u jezičkoj barijeri - Final Fantasy je delo japanske firme „Square Soft” koja je dugo bila okrenuta relativno malom, ali ekstra profitabilnom domaćem tržištu. Tek kada je „Eidos Interactive” ušao u posao sa „Square Softom” postalo je jasno da će „mali žuti” konačno početi da prave svoje igre i za PC računare. Sedmi nastavak sage Final Fantasy, koji je prošle godine bio jedan od najvećih hitova za Playstation, pojavio se sada u novom, doteranom ruhu i u PC verziji.

Šta je Final Fantasy VII? Da bih odgovorio na ovo pitanje, vratiću se tri-četiri godine unazad i podsetiti vas na igre Cobra Mission i Knights of Xentar koje su kod tadašnjih vlasnika PC-ja izazvale neuobičajeno veliko interesovanje, pre svega zbog postojanja velikog broja „mekih” erotskih scena. E pa, ako ste igrali neku od pomenutih igara, imaćete predstavu o tome šta je Final Fantasy VII. Radi se, dakle, o spoju klasične i FRP avanture koja je smeštena u fantastični svet iz Manga stripova (ljubim ih u oči!) u kome vlada večita borba između dobra i zla, između tradicionalnih veština i vrhunske tehnologije budućnosti.

Igračima koji provode sate uz mega-hitove poput Starcrafta, Quakea II ili Unreala, Final Fantasy VII će u prvom momentu delovati kao neozbiljna igrica namenjena deci predškolskog uzrasta. Međutim, u pitanju je zaista veličanstvena saga ispričana kroz prizmu glavnog junaka po imenu Cloud Strife koji se, posle razočarenja u kompaniju Shinra u kojoj je radio kao specijalac, pridružuje pokretu otpora Avalanche koji se bori protiv strahovlade predsednika Shinre. U igri ćete voditi grupu od maksimalno tri člana koja će, u zavisnosti od situacije, menjati svoj sastav. Pored Clouda imaćete priliku da kontrolišete Barreta (vođu pokreta otpora), Aeris (prodavačicu cveća i poslednju preživelu pripadnicu drevne rase koju predsednik Shinre želi da iskoristi), Tifu (staru Cloudovu prijateljicu), Reda XIII (inteligentnog psa koji je proizvod genetskog inženjeringa) itd. Avantura će započeti u ogromnom futurističkom gradu Midgar da bi se kasnije proširila na čitavu planetu. Obići ćete brojne gradove i sela, šume i pećine, hramove i svetilišta, penjaćete se na planinske vrhove i spuštati u morske dubine. U Final Fanatsy VII integrisane su i mnoge mini-igre kao što su vožnja motocikla, džipa, snouborda, aviona ili podmornice i veliki broj tajnih misija koje samo delimično imaju veze sa osnovnom niti radnje.

Iako Final Fantasy VII ima mnoge kvalitete, smatram da je njegovo najjače oružje način na koji su zamišljene i realizovane scene borbi. Umesto statičnog izometrijskog pogleda na okolinu (slučaj poteznih FRP igara) i/ili subjektovnog kadriranja (slučaj igara u realnom vremenu), prostor u kome se odvija borba pokriven je kamerom čije je kretanje slobodno, ali kontrolisano od strane računara. U toku trajanja borbe kamera se neprestano kreće zumirajući čas junake iz grupe, čas njihove neprijatelje. Igrač preko sistema menija zadaje komande likovima koje vodi, što sugeriše na potezni princip igranja. Kako će se neki lik ponašati u borbi zavisi od njegovih ličnih karakteristika, opreme i nečega što se zove „Materia”, a što predstavlja koncentrat energije koji čoveku daje posebne moći. Za razliku od zapadnjačkih FRP-ova u kojima stečene sposobnosti postaju integralni deo nekog lika, one su ovde podložne promenama i zavise od toga koju vrstu „materije” poseduje dati lik. Npr. vlasnik vatrene „materije” može da baca magije iz vatrene grupe, ali onog trenutka kada tu „materiju” preda drugoj ličnosti, on gubi takvu sposobnost. Koncept po kome se likovi neprestano mogu menjati ima neviđenu draž i omogućava daleko veću slobodu i kreativnost prilikom igranja u poređenju sa standardnim avanturama ove vrste.

Avantura bi dobila još veću ocenu da nije nekih prevashodno tehničkih problema koji se vezuju za hardversku (ne)kompatibilnost. Igranje bez 3D kartice praktično je nemoguće na Pentiumima ispod 200 MHz jer je animacija kretanja, a posebno pomeranje kamere u borbenim scenama, neverovatno spora. Ne bi to bio neki problem, s obzirom da su danas 3D kartice ušle u široku upotrebu, da Final Fantasy VII lepo sarađuje sa različitim 3D čipovima. Međutim, izuzev Voodooa, Intelovog I740 seta i nepopularnog ATI Ragea, igra nema podršku za poznate čipove ostalih proizvođača. Da stvar bude još gora, pojavljuju se problemi i sa karticama koje poseduju navedene setove čipova, odakle sledi zaključak da je čoveku potrebno puno sreće da iz prve instalira i uspešno pokrene Final Fantasy VII. Neshvatljivo je, takođe, to što autori nisu ugradili podršku za miša. Normalno je da Playstation verzija silom prilika mora biti ograničena isključivo na upotrebu tastera (džojpeda), ali ostaje nejasno zbog čega je na PC-ju zanemareno postojanje miša kada igra sadrži veliki broj padajućih menija i opcija. Kompletna komunikacija sa računarom odvija se preko numeričke tastature, pri čemu svaki taster ima i po nekoliko funkcija. U takvim uslovima, čak i posle više dana igranja, dešavaće vam se da pritisnete pogrešan taster u pogrešno vreme i da na taj način uradite nešto neplanirano.

Final Fantasy VII će vas garantovano opčitniti svojom lepotom. To je igra kakvu PC računari do sada nisu imali i kakva im je oduvek nedostajala. Treba li onda uopšte naglasiti kako što pre treba da nabavite svoju kopiju?

Slobodan MACEDONIĆ