Taman kad smo pomislili da je Heart of Darkness jedna od onih „fantomskih” igara koje se posle najave zagube u nekom mračnom ćošku, „Ocean” (firma koja je u sastavu koncerna „Infogrames Entertainment Group”) je odlučio da nas iznenadi i izbaci finalnu verziju. Izuzetno veliko zakašnjenje uzrokovano je, kako saznajemo, maratonskim sporom koji je vođen između „Infogramesa” i „Virgina” oko prava na distribuciju igre. Evropski predstavnik izvojevao je pobedu, ali tri godine staro remek-delo „Amazing Studia” ovim je pretrpelo neprocenjivu štetu. U vreme kada je napravljen, a ima tome već skoro pet leta, Heart of Darkness bio je zaista program daleko ispred svog vremena kome se smešio ulazak u istoriju računarskih igara. Faktor vremena kao i (krajnje čudna) odluka distributera da se ne vrše nikakve tehničke intervencije nad originalom donekle oštetili ovo remek-delo.

Zvučaće neverovatno, ali i pored tolike starosti Heart of Darkness i danas može više nego uspešno da parira mnogim savremenijim igrama. To ne treba previše da čudi s obzirom da je glavni programer genijalni Eric Chahi koji je svoje ime proslavio igrom Another World, kultnim ostvarenjem sa Amiga računara. Upravo na bazi pomenutog hita, kao i njegovog nastavka Flashbacka (koji je prošao još bolje od prvog dela) , nastala je ideja za „Srce Tame”. Tako je, posle Prince of Persia PC dobio još jednu akciono-istraživačku platformu sa „screen-by-screen”, tj. kadriranim izvođenjem sa statičnim ekranima (što je izuzetno redak žanr).

U svetu kao što je naš živi Andy, dečak kao svaki drugi. Nastavnik ga ne voli, drugovi obožavaju, a on sa svojim psom Whiskeyem zaista uživa u životu. Iznenada, tokom posmatranja pomračenja sunca, dok je mrak polako gutao zemljinu površinu Whiskey je nestao. Andy odlučuje da krene u potragu za svojim ljubimcem, ali mora da se suoči sa svojim najvećim strahom, a to je mrak. Jer Whiskey je nestao negde u dubini tajnog kraljevstva Mraka, gde na svakom koraku vrebaju bića iz noćnih mora svakog dečaka, demoni i strašna čudovišta. Hoće li ljubav pobediti strah? Tastaturu u ruke, pa da vidimo ko je „tata-mata”!

Odmah nakon sjajne uvodne animacije u Spilbergovom stilu počinje igra. Uopšte, prelazi iz animacija (koje prethode svakom nivou) u igru zaista su fenomenalno urađeni pa je prilično teško reći gde prestaje uvod i počinje igra. I pored VGA grafike (da, dobro ste pročitali) utisak je izvanredan, najviše zahvaljujući sjajnom poslu koji je 3D Studio odradio na renderingu. Broj boja i majstorsko senčenje učinili su manjak piksela gotovo neprimetnim, pa je rezoluciju od nekih 300x200 tačaka moguće „provaliti” tek ako se unesete licem u monitor. Endi je fenomenalno animiran sa preko 2000 frejmova, tako da izvodi najrazličitije pokrete (penjanje, pucanje, trčanje, skakanje, ljuljanje, salto, plivanje itd.). Ambijent je takođe izvrsno urađen, sa aktivnom pozadinom koja se kroz osam velikih nivoa menja iz ekrana u ekran. Ko bude dovoljno uporan i strpljiv da pređe svih 180 ekrana, uživaće u zaista predivnim pejsažima ovog pravog interaktivnog animiranog filma. Igra sa ručno crtanom grafikom u ovo vreme 3D teksturiranih „monstrum-igara” zaista je prijatno i dobrodošlo osveženje.

Iako sadrži karakteristike klasične platformske igre, Heart of Darkness obogaćen je i mnogim istraživačkim elementima tako da vam sigurno neće biti dosadno. Sem klasičnog skakutanja po platformama, daleko više posla imaćete sa penjanjem, pucanjem, tumaranjem lavirintima i rešavanjem logičkih zagonetki od kojih vam zavisi život. Akcija je prisutna bukvalno na svakom koraku i bogata je scenama koje se ne bi mogle opisati kao „nežne” (čerupanje beživotnog tela, lomljenje kičme uz krckav zvuk koji diže kosu na glavi i slično). Broj života nije ograničen tako da se sve svodi na prelaženje ekrana na principu pokušaja i pogrešaka („ako ne može ovako, da probamo onako”). Likova nema puno, a među njima se nalaze i neka prijateljski nastrojena bića nazvana Amigosi i Amige (nazvani su tako zbog nostalgije programera za Amiga računarom). Ukoliko se zaglavite duži vremenski period na jednoj sceni često se pojavi help ekran koji objašnjava način izvođenja nekog pokreta. Ako grafika i ne spada u najveća dostignuća, zvučna podloga svakako prevazilazi granice. Renomirani Bruce Broughton, proslavljeni filmski kompozitor („Sherlock Holmes”, „Tombstone”, „Silverado” i dr.) odradio je sjajan posao koji je na CD-u ovekovečio filharmonijski orkestar. I na izradi zvučnih efekata angažovani su vrsni poznavaoci svoga posla. Na kraju, kao šlag na tortu dolazi sjajno osmišljen scenario prepun uzbuđenja, humora i neočekivanih obrta. Najlepše je to što se priča otkriva postepeno iz nivoa u nivo, dok ukupno trajanje uvodnih animacija dostiže skoro trideset minuta.

O manama na tehničkom i drugim poljima zaista je teško govoriti, jer i ako ih ima one su mikroskopske. Zameriti možemo jedino na suženom ekranu koji čini oko 80% full screen prikaza. Takođe, neki ekrani su previše teški za prelazak. VGA rezolucija omogućila je vlasnicima slabijih kompjutera da uživaju u grafički visoko kvalitetnom programu kome se smeši lepa budućnost. Stariji Amigisti, ljubitelji Flashbacka uživaće najviše od svih.

Gradimir JOKSIMOVIĆ