V. PISODOROV

1. decembar 2023.

Upravljajući crvenim Ferarijem Testarosa, cilj vam je da vozeći brzinom od skoro 300 kilometara na sat na cilj stignete pre nego što istekne vreme. Pred vama se nalazi čak 15 vizuelno neodoljivo dočaranih lokacija, koje ne morate sve da prođete ne biste li zaslužili poljubac plavuše koja sedi na suvozačevom sedištu. Nakon završetka svake deonice, pred vama se nalazi izbor da li želite da nastavite prateći put ulevo ili udesno, čime, praktično, sami krojite izazove koji vas očekuju.

Out Run nije samo grafički predstavljao šok za igrače, već i zvučno, jer taktove Magical Sound Showera, Passing Breeza i Splash Wavea i danas zviždućemo. Zanimljivo je da ste pre početka igre mogli da birate numeru koja će vas pratiti u pokušaju da zadivite ljubu. Sledeća stvar koja je predstavljala zanimljivost je sam fizički model, koji je omogućavao blago proklizavanje kroz krivine i prilično precizno upravljanje. Potonje je bilo od naročitog značaja, jer ste se na drumu susretali sa automobilima, terenima i kamionima koji su predstavljali opasnost da se okrenete na stazi i na taj način izgubite dragoceno vreme. Inače, „poljoprivredni radovi” neretko bi se završavali spektakularnim prevrtanjem Ferarija i ispadanjem putnika iz vozila, što je oduzimalo još više vremena. Kao da vijugav put i gužva u saobraćaju nisu bili dosta, autori su odlučili da računa morate da povedete i o menjaču. Na svu sreću, postojale su samo dve brzine.

U to vreme već opasan tinejdžer-pobunjenik, autor ovih redova, provodio je dane i noći snevajući da Out Run zaigra van „fliperana”, u kojima je epski teško bilo dočekati red na vožnju. Na svu sreću, uspeh koji je Out Run postizao širom sveta naterao je odgovorne ljude u Segi da igru portuju za gotovo sve tada aktuelne platforme. Iako je bilo odličnih pokušaja, nijedan nije mogao da se poredi sa onim što je nudila verzija za arkadne aparate. Kakav li su tek osećaj imali srećnici koji su uživali u sit-down izvedbi, koja je donosila osećaj kao da se nalazite u pravom Ferariju.

Naravno, Out Run izaziva revoluciju na polju trkačkih igara, pa klonovi počinju da „iskaču” gotovo preko noći. Sve do Lotus Turbo Esprit Challengea, za Amigu 500, nijedan nije uspeo ni da primiriše originalu. Što je još zanimljivije, i Sega je pokušavala da slavu originala iskoristi za plasman na tržište izmenjenih verzija igre, ali ništa nije ubrzavalo puls igračima kao Out Run iz 1986. godine. Tako je bilo sve do 2003. godine, kada je svetlost dana ugledao Out Run 2, kojim nas je Sega još jednom „izula iz cipela”. Sada su na raspolaganju bili i dodatni igrački režimi, više automobila, grafika od koje se padalo u nesvest, ali i remasterovane originalne muzičke numere.