Marko VASILJEVIĆ

1. avgust 2023.

Ima nečeg u ljudskoj prirodi što nas tera da kada izgustiramo neku pojavu, imamo strašnu potrebu da tražimo nešto novo, drugačije, po svaku cenu. Ma koliko uživali u jurnjavi za orcima i zmajevima i koliko god kraljevstava izbavili iz sigurne propasti, potrebno nam je da ponekad malo promenimo plej-listu i zavrtimo neke druge ploče. Srećom, ttRPG svet je bogat naslovima koji odskaču od uobičajene epske fantastike, te smo, tako, još u zlatnoj eri D&D-a imali i jedan, recimo, Cyberpunk. A, evo i jednog dobrog predloga za isprobati ako vam se vrzmala ideja da smestite svoju narednu avanturu upravo u ovo zlatno doba stonih igara.

„Tales from the Loop” se, doduše, samo estetski nalazi u 80-im, jer je u pitanju naslov inspirisan radovima Simona Stelenhaga, švedskog umetnika poznatog po retro-futurističkim ilustracijama. To znači da je u pitanju alternativna stvarnost koja se bitno razlikuje od one poznate nama, a, pritom, ima i toliko toga istog. Premisa je da zbog hladnoratovskih odnosa Amerikanaca i Sovjeta dolazi do pumpanja para u tehnologiju i naučna istraživanja. Tajni državni projekti i bizarna laboratorijska postrojenja su imperativ za obe strane. To dovodi do otkrivanja „magnetrin” fenomena, koji omogućava izgradnju levitirajućih vozila. Dolazi i do proboja na polju auto-balansirajućih mašina, odnosno robota, koji su najnormalnija pojava. Međutim, iako je u pitanju naučna fantastika, to je više premisa koja gradi atmosferu. Svakodnevni život se, zapravo, ne razlikuje suviše u odnosu na ono kako se neki od nas sećaju da je bilo tih godina.

A u skladu sa celim tim vajbom, podrazumeva se da igrači moraju da igraju decu. Ako vam kroz glavu prolaze „Goonies”, „E.T.” i svežiji „Stranger Things”, da, u pitanju je taj fazon. „TFTL” objavljen je 2017. godine u jeku renesanse pop kulture 80-ih, tako da snažno forsira uživljavanje u tu eru. Međutim, s obzirom na to da je igra švedskog porekla, dosta je drugačija od američko-kapitalističke interpretacije svakodnevnice mlađih adolescenata. Naslovni „Loop”, odnosno, laboratorijsko postrojenje koje podseća na naš „Large hadron colider” nalazi se u oblasti ostrva Melaren, nedaleko od Stokholma, te će i „klinci” svoje avanture provesti u ovoj regiji. Knjiga donosi mnoštvo informacija o političkim okolnostima i preporuke kako da „ofarbate” scenu. Ukratko, ambijent više podseća na ex-YU, nego na holivudsku sliku o mlađariji koja ubija vreme po tržnim centrima. Šveđani se zalažu za snažnu socijalnu zaštitu, besplatno zdravstvo i obrazovanje, na televiziji ima samo dva državna kanala, a VHS i audio-kasete, kao i kasete sa igrama za „debeljka” se razmenjuju na način koji je, suštinski, piraterija. Zvuči poznato?

Ako vam je to previše „sivo”, ne brinite. Možete da igrate i u klasičnoj USA varijanti. Naime, švedski „Loop” je sestra postrojenje američke laboratorije koja se nalazi u Nevadi kraj Boulder Cityja. Knjiga nudi kompletan opis i mape ukoliko se opredelite za ovo okruženje, a elegantno su rešili i problem sa likovima i ostalim referencama tako što pored švedskih, u zagradi i drugom bojom nudi alternativnu američku verziju imena i naziva.

U oba slučaja, grupa klinaca na BMX biciklima upada u nevolje i rešava misterije koje su najčešće zamesili odrasli. „TFTL” promoviše ideju da vi, kao deca, jednostavno ne možete da se oslonite na matorce, jer su oni konstantno prezauzeti svojim poslovima. Ako vas i saslušaju i kažete im da ste nabasali na nešto čudno ili misteriozno, samo će odmahnuti glavom, jer vam neće poverovati i pripisaće to vašoj mašti dok vas teraju u sobu da radite domaći. Kao detetu, sve vam je ultradosadno i običan dan je muka živa. Škola, obaveze, mama i tata koji nisu nikad tu, a kad jesu, ne slušaju ili se svađaju. Ne čudi što radije birate da razmrsite brljotine tajne državne agencije koja petlja sa stvarima koje ne razume i zbog koje će sve otići dođavola jednog dana.

Na raspolaganju je osam tipova „malaca”. U pitanju su klase inspirisane filmovima i serijama u kojima imamo klasične knjiške moljce i kompjuterske štrebere sa jedne strane i sportiste i popularne devojke na drugoj strani spektra. Između se, nekako, uglavljuju klinci koji su čudaci, problematični, rokeri-metalci i klinci sa sela. Kad premotam malo film, mislim da bih svakog sa kim sam išao u školu mogao da spakujem u neku od ovih kategorija. Svako od njih ima svoje ključne veštine, odnosno, prednosti u skladu sa tipom. Osim toga, pravila će zahtevati da detaljno definišete još sijaset stavki, poput predmeta po kome ste poznati, šta vas gura i motiviše, šta vam je problem koji visi nad glavom, kome se obraćate prvom za pomoć, na šta ste ponosni i kakav odnos imate sa drugim likovima. Pravila sugerišu da se igrači, zapravo, uključe u oslikavanju što je više moguće i to ne samo u smislu likova.

Iako i „TFTL” podrazumeva da imate Game mastera, od igrača se zahteva da daleko više učestvuju i u izgradnji samog sveta igre. Uobičajeno su „masteri” ti koji uvek opisuju okruženje i sve što nisu igrači. Ovde tok igre podrazumeva scene, slično filmu ili seriji, i preporučuje da se dosadne stvari između scena čak i ne opisuju. Game master bi trebalo da nastoji da barem svaku drugu scenu prepusti igračima da je opišu. Naravno, može da se uključi i doda i oduzme poneki detalj bitan za nastavak priče. Priznaćemo da nismo do sada imali primere ovakve prakse među naslovima koje smo igrali.

Osim ovih principa koji su pomalo drugačiji od onoga na šta smo navikli, ima i još jedan, a to je da iako je svet u kome se klinci nalaze opasan, oni ne mogu da poginu. Kako ovo funkcioniše u praksi, pitate se? Gde je tenzija i frka ako nema posledica? Pa, trik je u tome što lik koji je pretrpeo veliki fizički ili psihički stres jednostavno neće moći da igra dok se ne „zaleči”. Vil Bajers je čitavu prvu sezonu serije „Stranger Things” proveo u onoj pomračini i nije poginuo, ali nije „ni igrao”. Interesantna ideja svakako.

Kad već pomenusmo ovu seriju, koja je premijeru imala godinu dana pre RPG sistema „TFTL”, da ne bude da je ovo plagijat tog „plagijata”; pomenućemo da prilikom kreiranja lika ima forica sa definisanjem omiljene pesme. Mora biti neka iz perioda 80-ih. Prilikom igranja, kada lik ima svoje „solo” deonice, preporuka je da „master” pušta ovu pesmu kao temu koja prati tog igrača. U pravilima je navedeno da ova pesma generalno nema nikakva specijalna dejstva u igri, ali da može da se koristi kao „začin” u RP-u. Ne kažemo da je ovo bila inspiracija za scene gde Maks vrti Kejt Buš na loop u četvrtoj sezoni.

Kada sve ovo postavite na noge, suštinski ste spremni za igru. Ovo je jedan od mehanički najpristupačnijih RPG naslova koji smo ikada probali, jer osim definisanja likova (do detalja) ne postoji skoro ništa što se mora učiti. Ima tuce veština koje svi mogu da koriste manje ili više uspešno, u zavisnosti od „klase”. Ima šest velikih lokacija od interesa. Sve se igra sa D6 kockicama. Dakle, sav fokus je na atmosferi i priči. To je svrstava među idealne naslove i za novije igrače, ali i stare kuke, željne odmora od mora statistika i kombinacija. Većina stranica prve polovine knjige zapravo je posvećena opisu ambijenta i istorije i taj segment je zaista lepo i kvalitetno napisan.

Druga polovina otpada na četiri avanture koje se mogu igrati kao kampanja. Pokrivaju četiri godišnja doba tokom kojih klinci prolaze sve luđe misterije. Zvuči kao četiri sezone serije? Ah, da, postoji i TV serija „Tales from the Loop” na Amazonu koja se oslanja na knjigu ilustracija Simona Stelenhaga, a koja je inspirisala i ovaj RPG, ali tu prestaju sličnosti. Naše je skromno mišljenje da ukoliko vas privlači, „Tales from the Loop” ipak treba iskusiti u ovoj, table-top varijanti. I to prilagođeno našim prostorima.

Imate u knjizi uputstva da slobodno sve „skinujete” za svoj krajolik. Rekli smo već da se čitav ambijent ionako vrhunski gađa sa našom „Jugom”. Nekakav institut za fiziku i primenjenu matematiku ispod Avale, sa portretima Josipa Broza u svakoj kancelariji. Novi modeli robota o kojima govori Zoran Modli par minuta pre nego pusti u etar neku još noviju igru za Spectrum. Malo vas boli što ste morali da presnimite kasetu na kojoj su bili Mejdeni, ali nije frka, ionako je kopija, presnimićete opet. Tehnički, u „Tales from the Loop”, može i to.