Dejan PETROVIĆ

1. jun 2023.

Moru brendova, novih na našem tržištu, ne nazire se kraj. Jedan od njih je i H3C, koji je, prema sopstvenim navodima, još jedan od lidera na tržištu digitalnih rešenja. U svom proizvodnom asortimanu vidimo da nude raznu mrežnu opremu, „oblačne” mašine, servere, industrijsku opremu sa akcentom na bezbednosnim mehanizmima, opremu za SMB (small & medium business), virtuelne mašine i pametne terminale.

Na test smo dobili dve pristupne tačke u „novinarskom” formatu (uzorci van kutije i dodataka), kako bismo isprobali jedno H3C mrežno okruženje.

U belom, plastičnom kućištu dolazi pristupna tačka sa oznakom WA6320. Na prvi pogled, uređaj izgleda kao i mnogi drugi, bez mnogo eksperimentisanja sa dizajnom. Na kvalitet izrade nemamo zamerki, čak do najsitnijih detalja. H3C je predviđen za montažu na ravnu površinu (zid, plafon) preko metalnog nosača za koji se bravi sa četiri bravice. U udubljenju dovoljno velikom da se sakriju kablovi, nalazi se priključak strujnog adaptera (54 volta), gigabitni PoE priključak i konzolni priključak. Ovaj potonji namenjen je tehničkim licima radi upravljanja i podešavanja pristupne tačke. Niz se završava tasterom ’reset’. Vredna pomena je i statusna LED na licu uređaja, koje je za naš ukus previše primetna.

H3C WA6320 je Wi-Fi 6 uređaj, što će reći da radi po IEEE 802.11ax standardu. Uz 2x2 MIMO za oba frekventna opsega, podatke prenosi brzinama do 575 i 1200 megabita u sekundi, na jednom i drugom frekventnom opsegu. Antene su, naravno, unutrašnje, sa tri dBi pojačanja za niži i pet dBi za viši frekventni opseg. Predajna snaga dostiže i do 20 dBm, uz postepeno podizanje za po jedan dBm. Wi-Fi 6 podrazumeva i neke tehnološke odlike. Na H3C su prisutni OFDMA, Spatial Multiplexing, BSS Coloring, Beamforming, TWT, Local Forwarding, EAD, oblačni menadžer, kao i H3C Cellular Coexistence Feature.

Proizvođač navodi da pristupna tačka može da radi sa maksimalno 512 povezanih klijenata. Saobraćaj između klijenta i uređaja zaštićen je standardnim tehnologijama, kao što su WEP-64/128/152 bit, dinamički WEP, TKIP, AES, EAP, CCMP i WPA3. Kao šlag na tortu, tu je Mesh, kao Mesh link i multi-hop Mesh. O ugrađenom hardveru nemamo podataka.

Za upravljanje uređajem su predviđeni „oblaci”, gde validacija nakon kreiranja naloga ume da... probije naše rokove za štampu. Dokumentacija o tome šta uopšte treba raditi sa ovim uređajima bukvalno je skrivena od nas samih. Ipak, malo upornosti nikome nije škodilo. „Oblačnom” kontroleru se može pristupiti preko mrežnog pregledača. Interfejs je jako pregledan i umnogome podseća na slična rešenja drugih proizvođača. Interfejs ne podržava skupljanje ekrana, pa je na skupljenom ekranu sve nepregledno. Sastoji se standardno od gornje trake u kojoj su Network, Smart O&M i Service režimi rada. U zavisnosti od odabranog će se servirati opcije menija u levoj traci.

Prvo što je potrebno kreirati je Site, zapravo, okruženje u kome će se nalaziti svi mrežni uređaji, zajedno sa osnovnim podacima kao što je... lokacija (khm). Mi smo ovo nekako izbegli, ali uzimajući u obzir broj mrežne opreme koja nam prođe kroz ruke, insistiranje na podatku o našoj lokaciji počelo je užasno da nam ide na nerve. Sledeći korak je dodavanje mrežnog uređaja na Site, što zahteva da se unese serijski broj sa samog uređaja. Nakon unetog broja i automatskog podešavanja, u listi uređaja, pored pristupne tačke se pojavio zeleni kružić. Treći korak je kreiranje SSID i lozinke lokalne mreže u kojoj će H3C WA6320 deliti mrežu. Ukoliko takva mreža već postoji, tada se pristupna tačka dodaje u postojeću.

U režimu Network, u levoj traci se dobijaju skupovi sa opcijama shodno nameni. Network (ovaj put iz leve trake) sastoji se iz kontrolne table, Sites, Devices i Organization. Ovde ćemo se najčešće zadržavati, jer tu je pregled kompletne mreže, počevši od pristupnih tačaka i drugih H3C uređaja, preko klijenata, ali i lokacija. Jer, „oblačni” menadžer može da upravlja sa više različitih lokalnih mreža na više lokacija. Dalje se nadovezuju Endpoint sa statističkim podacima o klijentima i saobraćaju, pa Monitor, koji, u suštini, samo nadgleda pristupne tačke, a na dalje su opcije za podešavanja i održavanje. Pod Maintain je i CLI Helper, dakle, uređaju se može pristupiti i preko komandne linije.

Da bi se uopšte pristupilo Smart O&M (pametne operacije i upravljanje) u gornjoj traci, potrebno je prethodno pod Network: Organization kreirati ogranak (Branch). Ovaj deo je pomalo konfuzan. Tek nakon toga može da se pristupi Pametnim Operacijama i Održavanju. Leva bočna traka dobija setove opcija pod nazivima Dashboard, Issues, Clients, Network, Apps, Optimization i druge. Pametni deo obiluje podacima, sa dosta grafikona i generalno je zašarenjen u više boja, te je prijatan oku. Koliko je H3C otišao u krajnost možda najviše oslikava Connecting (Network) odeljak, koji u više grafičkih linija prikazuje sva kašnjenja, izgubljene pakete, ponovno poslate pakete, uplink i downlink protoke, a sve to odvojeno za oba frekventna opsega.

Interesantan je VIP (very important person) deo, zapravo, lista klijenata sa „prvenstvom prolaza”. Takođe je zanimljiv Doctor Aps sa Test i Critical Aps, alat koji može da bude i te kako koristan u sistemu sa većim brojem pristupnih tačaka, a samim tim i klijenata. Ako ovom dodamo i veći broj Site-ova (mrežnih okruženja na različitim lokacijama), jasno je da, bez sličnih alatki, možete da se nađete u velikom problemu.

H3C ima i Cloudnet App Int aplikaciju koja u velikoj meri odmenjuje „oblačni” menadžer na računaru. Naravno, nisu sve opcije dostupne i nije realno ni da budu. Uglavnom, odavde se mogu nadgledati saobraćaj, klijenti, pristupne tačke i mreža generalno. Mogu se dodavati novi AP u mrežu, kreirati nove lokalne mreže itd.

Prijatno smo iznenađeni celim sistemom, kako „oblačnim” kontrolerom, tako i pristupnim tačkama. Lakoća rada je zaista neverovatna, doduše, kada se jednom snađete šta uopšte treba da radite. Dokumentacija ume da bude totalno nedostupna, iako je na klik od vas. Od nas sve preporuke. Upornost se uvek isplati.

GALERIJA