Momir ĐEKIĆ

1. jun 2023.

Pojavljivanje gospodina Sema Altmana (Sam), izvršnog direktora kompanije OpenAI, kreatora planetarnog čuda pod nazivom ChatGPT, pred predstavnicima američkog Kongresa, označilo je početak dugotrajnog i, verujemo, mukotrpnog procesa regulacije tržišta veštačke inteligencije.

Obraćajući se visokim zvaničnicima američke vlasti, Altman je podržao napore koji promovišu regulaciju nove tehnologije, ističući rizike koje donose „sve moćniji modeli”. Iza ovog nastupa krije se nekoliko važnih scenarija, koji plediraju da oboje narednih nekoliko godina sveta veštačke inteligencije.

Da je svet veštačke inteligencije nova trka u naoružanju, postaje jasno i onima koji nisu uskočili u voz koji pomahnitalo juri u budućnost. Nezapamćeni uspeh ChatGPT-a uslovio je kongresno saslušanje na kome je pokrenut proces utvrđivanja daljeg puta regulacije, ali i neophodnih „brzih poteza” kako bi se, pre svega, očuvali poslovi Amerikanaca u uslovima dominacije rešenja iz oblasti veštačke inteligencije. Posebno je važno prepoznati da se čitav proces odvija u uslovima inflatornih kretanja na globalnim tržištima, u kojima vlade svih država, pa i SAD, fokusirano „brane” radna mesta od negativnih efekata finansijske krize koja, u manjoj ili većoj meri, vlada planetom.

Zasedanje je obojeno pokušajima senatora da pokažu da su „u materiji”. Ričard Blumental (Richard Blumenthal), senator iz savezne države Konektikat (Connecticut), demonstrirao je moć veštačke inteligencije puštanjem „lažnog zapisa” (deep fake - prim. aut.) sopstvenog glasa, generisanog u jednoj od alatki. Dodatno, tekst govora je napisao upravo ChatGPT. „Veštačkoj inteligenciji ne sme da bude dozvoljeno da radi u neregulisanom okruženju”, rekao je senator Blumental.

Iako je nemali broj tehnoloških kompanija počeo da užurbano radi na razvoju rešenja veštačke inteligencije, posebno u domenu jezičkih modela, sličnih ChatGPT-u, odnosno, onima namenjenih automatizaciji procesa bez potrebe za ljudskom intervencijom, još je veći broj glasova koje istaknuti tehnološki i poslovni stručnjaci stavljaju na stranu zaustavljanja „točka napretka” zarad boljeg adresiranja rizika. Pored izazova potencijalnog gubitka radnih mesta, na kongresnom saslušanju posvećena je pažnja i upotrebi veštačke inteligencije u kontekstu izbora, ponajviše u domenu manipulacije izbornom voljom ciljanim dezinformacijama. Interesantno je kako je i sam Altman izrazio da je korišćenje veštačke inteligencije u svrhu manipulacije izborne volje oblast njegove „lične brige”.

Da je u pitanju scenario za američku seriju (na primer, „Succession”), te da izvršni direktor trenutno vodeće kompanije „pleše po notama” kongresnih moćnika, ne bismo bili iznenađeni. Ovako, stiče se utisak da je Altmanov nastup bio, najblaže rečeno, unapred utanačen.

Otkud tolika pažnja?

Pored izvršnog direktora kompanije OpenAI, saslušanju su prisustvovali i Geri Markus (Gary Marcus), profesor psihologije i neuronauka sa Univerziteta u Njujorku, kao i Kristina Montgomeri (Christina Montgomery), direktorka službe za privatnost i poverenje kompanije IBM. Iako je ovo troje stručnjaka govorilo i o fantastičnom potencijalu veštačke tehnologije, ovaj deo svedočenja je ostao u senci glasnijeg, žustrijeg i nadahnutijeg dela o rizicima i opasnostima, kao i o potrebi „udaranja rampi” na brz i nekontrolisan razvoj.

Reči američkih senatora otkrivale su osećaj odgovornosti za trenutak u kom se razgovara. Očigledno je da se pojedini kongresmeni, među kojima je glasniji od drugih bio upravo 77-godišnji Blumental, osećaju odgovornim za činjenicu da, kao jedan od vodećih elemenata američke politike, nisu u dovoljnoj meri regulisali rad „velikih tehnoloških kompanija” (eng. big tech), ali ni pojavu tehnologija kao što su internet i društvene mreže.

Sjedinjene Države se već decenijama „muče” da pronađu način na koji će regulisati rad velikih tehnoloških kompanija. Modus operandi je pronađen kroz priloge koje kompanije i njihovi odgovorni pojedinci daju vodećim američkim partijama i političarima, kako za njihove programe, tako i za kampanje u njihovim izborima na funkcije u američkom aparatu vlasti. Ipak, ni svi milioni dolara donacija nisu dovoljni da pozitivno utiču na smirivanje potrebe američkih vlasti da pronađu „bolji način regulacije” tehnološkog sektora.

Ne treba da čudi što je trosatna rasprava iskorišćena kao svojevrstan prikaz moći američkog političkog aparata, koja se ogleda u tome da nije samo pokrenuta rasprava na temu regulacije, već je i troje stručnjaka, među kojima se Altman posebno izdvaja, dalo svoj „potpis” na inicijativu koja će naterati čitav svet veštačke inteligencije na trku sa ozbiljnim preprekama.

Senatori se nisu libili da alatke dovedu u vezu i sa vojnom primenom. U tri sata razgovora, narativ se jasno okretao oko „radnih mesta”, „izbora” i „vojnih radnji”. Sa takvim sastojcima, svaki razgovor sa američkim vlastima morao bi biti - važan. Čini se da je na samom saslušanju vladao znatno veći konsenzus dvaju strana od onog koji smo viđali u mnogim ranijim „gostovanjima” predstavnika tehnoloških kompanija. Setimo se samo kako je prolazio izvršni direktor kompanije Meta, gospodin Zakerberg (Zuckerberg). Blagoj energiji razgovora se čudio i senator Dik Durbin (Dick), koji je istakao da ne pamti da su predstavnici privatnog sektora ikada „molili” za dodatnu regulaciju tržišta.

Nakon trosatne rasprave, predstavnici tehnološkog establišmenta su žurili da daju svoje viđenje. Sa jedne stane, stoje oni koji tvrde da je Altman povukao potez „uništavanja merdevina” u kom je, nakon što se „popeo” na brdo uspeha, odlučio da onemogući druge da prate njegov put. OpenAI je svoje rešenje iznedrio u svetu bez ikakve regulacije, a njen izvršni predsednik sa visokom energijom i motivacijom moli američke vlasti da uvedu hitnu regulaciju kroz izdavanje licenci. Kroz „kombinaciju licenci i zahteva, prema kojima će rešenja biti testirana”, Altman je podvukao, „razvoj i puštanje u rad modela veštačke inteligencije” biće održane u okvirima koje donose prednosti, a ne dovode do aktivacije rizika.

Posebno je interesantno to kako je gospođa Montgomeri „pecnula” kompaniju Meta, izjavivši da veštačka inteligencija ne sme da bude korišćena u procesu „kreći se brzo i lomi stvari” (dugogodišnja mantra kreatora mreže Facebook). U pokušaju da uravnoteži svoj pristup, gospođa Montgomeri je istakla kako regulacija veštačke inteligencije ne sme da „prekine tokove inovacija”.

Heroj sa postera

Izvršni direktor OpenAI se, neposredno pre nastupa na saslušanju, susreo sa predstavnicima američke skupštine, ravnopravno podeljenim između republikanaca i demokrata, na večeri na kojoj je „pomogao razumevanju veštačke inteligencije”. Zajedno sa još nekoliko pojedinaca, Altman je bio i na susretu sa američkom Potpredsednicom, gospođom Kamalom Heris (Harris), u Beloj Kući, pre nekoliko meseci. Na osnovu svega viđenog, postavlja se pitanje koji su motivi Altmanovog nastupa na saslušanju i tako bliskog odnosa sa vrhom političkog establišmenta.

Odgovore je, verovali ili ne, najlakše pronaći u intervjuu koji je izvršni direktor kompanije Tesla, Ilon Mask (Elon Musk), dao krajem maja. Gospodin Mask se, govoreći o poslovnim potezima u kompanijama Tesla i Twitter, a na insistiranje novinara, dotakao teme kompanije OpenAI, koju je sopstvenim novcem, suštinski, „vinuo” u svet. U odgovorima gospodina Maska saznali smo da on stoji iza naziva ove kompanije, koju je, praktično, „pokrenuo” i u koju je investirao gotovo 50 miliona američkih dolara. Mask je bio zabrinut za stanje veštačke inteligencije, jer je uočio da kompanija Google poseduje preko dve trećine svetskih stručnjaka u ovoj oblasti, a da je jedan od njenih osnivača, Maskov prijatelj Leri Pejdž (Larry Page), bio veoma jasan da ne razmišlja previše o rizicima upotrebe ove tehnologije. Stavom i novcem, Mask je nastojao da stvori kompaniju koja će blagodeti nove tehnologije podeliti sa svetom kroz koncept otvorenog kôda, odakle potiče i naziv kompanije. Ipak, u neverovatnom obrtu, kompanija OpenAI je svoje rešenje „zatvorila” u partnerstvu sa kompanijom Microsoft, čija je investicija suštinski potčinila rezultate rada „sopstvenim poslovnim interesima”.

„Ja sam razlog zbog kog OpenAI kao kompanija postoji”, izjavio je Mask u intervjuu američkoj stanici CNBC. Mask je jedan od 11 članova odbora koji je 2015. godine osnovao kompaniju OpenAI. Napustio je mesto u odboru 2018. godine. U sumiranju, Mask je jednostavno pojasnio da, ukoliko je OpenAI kompanija koja odgovara interesima profita, ona ne može biti perjanica etičnosti u razvoju tehnologije veštačke inteligencije. Iz navedenog je jasno da OpenAI, kompanija koja je formirana da bude centar izvrsnosti tehnologije veštačke inteligencije, na radost čitave planete, ima potpuno drugačiju misiju, te da njen izvršni direktor ima potpuno drugačije zainteresovane strane za svoje ciljeve od „bivših drugova” i boraca za etiku u inovacijama. Najbolja pozicija koju Altman može da zauzme u datim okolnostima i jeste ona u „krevetu” sa političkim establišmentom, sa „obe strane” spektra. Ipak su pred Sjedinjenim Državama izbori i ostaje nejasno ko će da vodi najmoćniju svetsku ekonomiju u pravcu razvoja veštačke inteligencije, ali i u novi hladni rat sa Kinom.

• • •

U svetu veštačke inteligencije ne možemo da očekujemo zatišje. U kovitlacu struja koje bi da tehnologiju iskoriste za razvoj ljudskog potencijala i onih koje bi da regulišu dosege kroz proces izdavanja dozvola, kreira se narativ za veliku tehnološku revoluciju koju veštačka inteligencija sa sobom nosi. Bilo da se radi o radnim mestima ili potencijalu uticanja na mišljenje birača u demokratskom procesu, uticaj ove tehnologije i njene primene ima nesagledive pozitivne i negativne implikacije.

Bilo da ste ljubitelj naučno-fantastične sage „Dina”, serije „Battlestar Galactica”, serijala „Terminator” ili ne, pomisao na svet u kome veštačka inteligencija preuzima dominaciju nad ljudima probudiće u vama nekoliko znakova pitanja. U stisci između inovacije i regulacije, veštačka inteligencija trči stiplčez. Ako ne budemo oprezni, izgubićemo više od jedne trke. Ako budemo preterano oprezni, pitanje je da li ćemo trku izdržati do kraja.