Dušan DINGARAC

1. jun 2023.

Krajem aprila, počela je sa radom radna grupa koja treba da izradi nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Cilj izmena i dopuna zakona je usklađivanje sa novim pravnim okvirom Evropske unije, odnosno, sa NIS 2 direktivom (2555/ 2022 - nis-2-directive.com, i.sk.rs/359104), kao i sa Aktom o sajber bezbednosti EU (2019/881 - i.sk.rs/359105) u delu koji se odnosi na sertifikaciju u oblasti sajber bezbednosti, unapređenje institucionalnog i organizacionog okvira i kapaciteta, kao i sva dalja unapređenja teksta zasnovana na dosadašnjim iskustvima u primeni ovog zakona.

Takođe, jedna od važnih inicijativa jeste formiranje posebne agencije za informacionu bezbednost, koja bi obezbedila dodatno institucionalno jačanje i efikasnije odgovore na sve potencijalne incidente i opasnosti.

Nakon tragičnih događaja početkom maja, Vlada je formirala Radnu grupu za bezbednost dece na internetu. Ona će u narednih mesec dana da razmotri uvođenje mera zabrane pristupa sajtovima poput DarkNeta i sličnih, koji sadrže savete kako da se izvrši ubistvo, nabavi droga ili vatreno oružje i Vladi predloži odgovarajuća rešenja. Radnu grupu čine predstavnici Kabineta premijerke, ministarstava pravde, unutrašnjih poslova, informisanja i telekomunikacija, prosvete, suda, Javnog tužilaštva, Bezbednosno-informativne agencije i civilnog društva. Biće zanimljivo videti kakve će biti preporuke radne grupe, posebno jer je tehnička strana restriktivnih mera na internetu poprilično složena, a Srbija je poznata kao jedna od retkih zemalja sa slobodnim internetom. Dakle, ne postoji infrastruktura za zabranu internet sadržaja na nivou države ili svih internet provajdera, a što su dva glavna modela kod drugih zemalja.

Odmah nakon tragičnih događaja, neodgovorni pojedinci su na društvenim mrežama počeli da iznose pretnje, pa su usledila hapšenja. Zato je tužilaštvo za visokotehnološki kriminal podsetilo da je zbog pretećih objava na internetu zaprećeno sa čak dvanaest godina robije. Takođe, tužilaštvo je podsetilo da Srbija ima izuzetnu saradnju sa zemljama u kojima su sedišta najvećih svetskih komunikacionih provajdera. To je i dokazano koji dan nakon tragičnih događaja, kada je iz SAD stiglo upozorenje zbog mladića koji je posle razgovora sa psihologom uhapšen. Tužilac naglašava da je „net” virtuelan, ali da su posledice stvarne. Ne pratite poremećene osobe. Ne pratite nasilne sajtove, grupe i objave. Ne smatrajte da je nasilje „kul”. Nemojte se osvešćivati prekasno, jer može biti bolno.

Na portalu cuvamte.gov.rs, koji je predstavljen još u martu 2021. godine kao informativni sajt protiv nasilja, sada je dodat i formular za prijavu nasilja. Građani i deca, ali i prosvetni radnici, sada mogu da prijave nasilje putem formulara za prijavu uz mogućnost anonimne prijave. U vezi sa prijavom umreženo je oko 2700 entiteta - sve osnovne i srednje škole, centri za socijalni rad i službe socijalne zaštite, policijske stanice, zdravstvene ustanove, nadležne resorne inspekcije i osnovna i viša javna tužilaštva. Po prvi put će sve nadležne institucije za svaki predmet imati bazu svih prijava nasilja koje uključuju decu sa svim informacijama i izveštajima, informacijama o statusu postupanja ustanova i institucija, kao i o informacijama o sprovedenim aktivnostima i donetim merama. Cilj je da se građanima omogući da na jednostavan način prijave nasilje i na transparentan način prate postupanje nadležnih institucija po njihovoj prijavi. Zahvaljujući nacionalnoj platformi „Čuvam te”, država će imati uvid u efikasnost postupanja svake ustanove, gde se čeka na postupanje, a kroz vreme i analize koje mere su donele pozitivne rezultate ili nisu, u zavisnosti od toga da li se situacije nasilja sa istim licima ponavljaju ili ne. Takođe, platforma će doprineti tome da se poveća odgovornost celog sistema, s obzirom na to da će uvid u postupanje sada biti transparentan.

Nakon podnošenja prijave, trijažni tim prijavu upućuje nadležnim institucijama. Svaki podnosilac prijave dobija broj predmeta, čiji se tok može pratiti onlajn, bez logovanja, sa unosom broja predmeta. Obezbeđena je i mogućnost slanja notifikacija putem imejla ili telefona, u slučaju da podnosilac prijave ostavi te podatke. Prilikom prijave, omogućeno je priložiti dokument, sliku, kao i video-zapis. Takođe, prijava će moći da se podnese i anonimno. Građani koji su podneli prijavu na ovaj način, moći će da imaju uvid kojim ustanovama je predmet upućen na postupak i da li je on u toku ili je završen. Ukoliko više građana podnese prijavu za isti događaj, ti predmeti će biti pridruženi u okviru sistema i institucije će postupati po jednoj prijavi, a svi građani koji su podneli prijave moći će da prate status.

Deci i roditeljima je dostupna i mobilna aplikacija za Android i iOS uređaje preko koje je omogućeno da dete, jednim klikom, pošalje roditelju obaveštenje da je u opasnosti. Samim slanjem obaveštenja, šalje se i lokacija gde se dete nalazi.

Godinu i po dana nakon potpisivanja memoranduma o razumevanju, Orakl je pustio u rad svoje servere u Državnom data centru u Kragujevcu. Ovo je prvi regionalni centar OCI (Oracle Cloud Infrastructure - oracle.com/cloud) u Jugoistočnoj Evropi i od 11. maja počeo je da pruža svoje IT cloud usluge korisnicima širom sveta. U okviru svečanosti otvaranja regionalnog centra, potpisan je prvi komercijalni ugovor između OCI i Telekom Srbija, čime je najveća domaća telekomunikaciona kompanija postala prvi korisnik javne Orakl infrastrukture u oblaku.

Kao što je već najavljeno, APR je uveo nove elektronske usluge, tj. osnivanje svih vrsta privrednih društva elektronskim putem uz ukidanje papirnih prijava. No, pored ukidanja papira, APR je ukinuo pristup servisu za registraciju već 12. maja od 13:30 i tek 17. maja servis je ponovo postao dostupan. Zanimljivo je to da je podnošenje papirnih registracija alternativni metod za osnivanje preduzetništva, zadruge, zadružnog saveza, javnog preduzeća, predstavništva ili ogranka stranog privrednog društva.

Od prvog oktobra, doći će do prve faze sniženja cena roming saobraćaja između zemalja Evropske unije i Zapadnog Balkana. Sniženje cena je predviđeno u tri faze, a nakon oktobra ove godine, sniženja će se desiti i 2026. godine i 2028. godine. Svaki operater će objaviti svoju ponudu paketa, a nakon usaglašavanja svih strana, poznato je da će maksimalna cena za jedan gigabajt od oktobra iznositi osamnaest evra, odnosno, četrnaest i devet evra u naredne dve faze pojeftinjenja.

Šesnaestog maja, po drugi put je održan Srpski forum o upravljanju internetom (IGF Srbija 2023). IGF Srbija je deo NRI (National and Regional IGF initiatives) mreže globalnog IGF-a (Internet Governance Forum). On predstavlja nastavak nacionalnih diskusija o digitalnim politikama i upravljanju internetom. Pokrenut je u multiakterskom duhu IGF-a, kao zajednička inicijativa nekoliko organizacija i institucija. IGF je internacionalna arena za diskusije i saradnju na teme vezane za razvoj informacionog društva, upravljanje internetom i probleme interneta uopšte. IGF nije telo koje donosi odluke, već forum gde se definisani problemi i usaglašeni pristupi mogu oblikovati u javne, međunarodne ili nacionalne politike i proslediti drugim telima - bilo unutar UN ili drugim međunarodnim organizacijama ili vladama - na razmatranje. Spektar tema obuhvata tehničke, pravne, ekonomske i društvene aspekte.

Kroz nekoliko obraćanja inostranih gostiju i četiri panela sa domaćim učesnicima, dotaknute su mnoge teme u vezi sa internetom i njegovom budućnošću. Snimak događaja možete naći na i.sk.rs/359106, a ako vas iole zanima ova tematika, dobrodošli ste da sledeće godine uzmete aktivno učešće. IGF nije telo u kome pričaju samo matorci, jer ono treba da predstavlja korisnike interneta, a to su, većinom, mladi ljudi. Zato oni treba da kažu šta misle o budućnosti i upravljanju internetom.