Vladimir TRAJKOVIĆ

1. jun 2023.

Usvakom dosadašnjem testu nekog od modela iz pete generacije Ryzena pominjali smo isključivo matične ploče sa najjačom verzijom čipseta, označenom sa X670E. AMD je odlučio da u ovoj generaciji predstavi po dve verzije high-end (X670) i mainstream (B650) verzija čipseta, sa ili bez sufiksa E. Sufiks u oznaci obeležava ekstremnu verziju čipseta, ali se taj „ekstrem” svodi na samo jedan faktor koji je od značaja, a to je prisustvo PCI-E 5.0 x16 slota, namenjenog grafičkoj kartici. U oba slučaja, „obične” verzije X670 i B650 čipseta koriste za generaciju stariji standard - PCI-E 4.0 x16. Iako deluje kao sitnica, PCI-E 5.0 standard podrazumeva znatno strože kriterijume po pitanju kvaliteta signala i električnih vodova na štampanoj ploči kroz koje oni putuju, a što znatno usložnjava, pa samim tim i poskupljuje proces proizvodnje. Opet, činjenica je da do sada nije predstavljen nijedan model grafičke kartice koji koristi novi standard, tako da je, kod trenutno postojećih modela, PCI-E 5.0 sasvim bespotrebna stavka, a koju korisnik svakako plaća. Da li će naredna generacija grafičkih kartica biti izvedena u skladu sa novim standardom i koliko će to imati uticaja na performanse, odnosno, koliko će i da li će uopšte njihove performanse biti ograničene ukoliko matična ploča podržava samo PCI-E 4.0, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ko ne želi da gleda toliko u budućnost i razmišlja o ovoj tematici, ima izbor, pa može da prođe nešto jeftinije sa „običnim” verzijama čipseta.

Za razliku od jače, X670 verzije, bila ona „ekstremna” ili ne, B650 raspolaže sa manjim brojem ukupnih PCI-E linija, pa samim tim i sa potencijalno manjim brojem podržanih uređaja. Podsetimo, X670 je „pravi” čipset, jer se sastoji iz dva fizička čipa. B650 je sveden na samo jedan od njih, tako da je po broju raspoloživih PCI-E linija tačno dvostruko slabiji. Ipak, velikom broju korisnika je i to više nego dovoljno, tako da će popularnost koju je stekla verzija B u prethodnim generacijama zasigurno da nastavi tu tradiciju.

Za premijeru B650(E) čipseta, odlučili smo se za dva modela ploča, u „ekstremnoj” i „običnoj” varijanti, različitih proizvođača. Pogledajmo koliko razlike između dve verzije čipseta znače u praksi.

ASRock B650E PG Riptide WiFi

Uprkos tome što ASRock, kao proizvođač odličnih matičnih ploča zahvata sve veći deo tržišnog kolača, i što su njegovi najbolji modeli sasvim ravnopravni sa vrhom ponude najvećih proizvođača, on i dalje ne odstupa od prakse uz pomoć koje je i stekao reputaciju - da proizvodi dobro odmerene i cenovno povoljne modele. Ni Phantom Gaming („PG” u nazivu) ne odstupa od te, izvorne prakse ASRocka, tako da je njegov glavni cilj da ponudi što je moguće više, po što nižoj ceni. Takav pristup iziskuje izvesnu dozu kompromisa, i nije uvek lako naći pravu meru.

Naponska sekcija sastavljena je od 14 faza, sa komponentama nešto skromnijih karakteristika u odnosu na premium modele, te je spremna da procesoru isporuči 840 ampera struje. To je, svakako, više nego dovoljno bilo kom Ryzenu, uprkos tome što je za tri puta slabije u odnosu na najbolje modele matičnih ploča. Hladnjaci koji prekrivaju komponente naponske sekcije, takođe, nisu megalomanski, ali svoj zadatak sasvim korektno obavljaju i radnu temperaturu drže pod kontrolom.

Mogućnosti za proširenje, takođe, nisu na vrhunskom nivou. Ploča raspolaže sa svega dva „velika” PCI-E x16 slota, od kojih je prvi izveden po 5.0 specifikaciji, čime je opravdan sufiks E u oznaci, dok drugi podržava tek PCI-E 3.0 standard i x4 brzinu. Mesta se našlo i za jedan PCI-E 4.0 x1 slot. Ovako skromna konfiguracija ne ostavlja mnogo mesta za dodatne uređaje, što svakako treba uzeti u obzir.

Kada je reč o skladišnim uređajima, prisutna su tri M.2 slota, među kojima prvi podržava PCI-E 5.0 x4 brzine, drugi PCI-E 4.0 x4, dok je treći vrlo ograničeno upotrebljiv, jer podržava tek PCI-E 3.0 x2 standard. Naravno, tu su i četiri SATA porta.

USB podrška, takođe, nije previše raskošna i primetan je nedostatak USB 3.2 portova (samo jedan opcioni na prednjem panelu), tako da će korisnici morati da se snađu sa dva USB 3.1 (tip A i C), dva USB 3.0 i šest starih USB 2.0. Naravno, postoji mogućnost povezivanja i dodatnih USB portova putem internih konektora, ali su mogućnosti na ovom planu, generalno, skromne.

Mrežnu podršku obezbeđuje Killer E3100G 2,5G LAN kontroler, kao i MediaTekov MT7921K Wi-Fi kontroler, koji podršava Wi-Fi 6E standard. Za zvuk je zadužen Realtekov ALC897 zvučni procesor, sa prilično mršavom podrškom u vidu no-name audio-kondenzatora, što je možda i najslabija tačka ove ploče. Kolornu šemu ploče čini elegantna crno-siva kombinacija tonova, koja uz diskretno LED osvetljenje logotipa na hladnjaku čipseta ostavlja odličan estetski utisak. Kome je do light show zabave, na raspolaganju ima i četiri konektora za LED trake.

Ploča se tokom testa odlično pokazala. Nismo primetili da nam je nešto nedostajalo, a čime raspolažu bolji i znatno skuplji modeli, uz izuzetak audio-komponente, gde je primetan nedostatak namenske podrške za slušalice. BIOS je vrlo pregledan, a sve opcije su smisleno raspoređene i lako dostupne. Praktičan detalj predstavlja i taster ’BIOS Flashback’ na zadnjem panelu, uz čiju pomoć flešovanje BIOS-a postaje rutinski proces.

Generalno, uvek podržavamo „spartanske” modele ploča, kod kojih inicijalno nema viška detalja koji bespotrebno podižu ukupnu cenu, ali je zato ploča spremna da prihvati sve dodatne komponente koje konkretnom korisniku mogu da zatrebaju. Takva fleksibilnost, uz mudro odmerene kompromise, generalno, može povoljno utiče na cenu, ali mišljenja smo da u ovom slučaju bežična komponenta narušava ukupni minimalizam. Utrpavanje Wi-Fi modula na iole bolje matične ploče je neslavan trend koji je zamenio beskrajno LED šarenilo, a koje je godinama dominiralo tržištem, ali Wi-Fi moduli koji podržavaju Wi-Fi 6E standard nikako nisu jeftini, a mogućnosti su im ograničene ostalom opremom koju korisnik ima na raspolaganju. Takođe, na desktop konfiguracijama bežična mreža retko kad ima smisla. Voleli bismo da je ova stavka ostala kao opcija, pa da je samim tim cena niža, a, takođe, bilo bi dobro da postoji i „non E” verzija ploče, zahvaljujući čemu bi moglo dodatno da se uštedi. Ovako, uprkos solidnom utisku koji ostavlja, ovaj Riptide i nije baš sjajan izbor, jer se štedelo na komponentama koje će svakako češće biti u upotrebi (prvenstveno USB i zvuk), umesto na detaljima koji će retko kome biti od koristi (PCI-E 5.0 x16 slot i Wi-Fi 6E).

MSI MAG B650 Tomahawk WiFi

Naredni model predstavlja novi izdanak među popularnom serijom Tomahawk. MSI je shvatio važnost detalja i da je većini korisnika mnogo bitniji komfor u radu, nego puke specifikacije. Tako je ovaj model ostao uskraćen za „ekstremnu” verziju čipseta, pa mu je primarni PCI-E slot ograničen na brzine koje nudi PCI-E 4.0 standard. I to bi, ujedno, bilo jedino „ograničenje”, jer Tomahawk zaista nudi mnogo. Naponska sekcija sastoji se od 14 faza koje napajaju procesor, a svaka od njih deklarisana je na 80 ampera, što je za trećinu više nego kod ASRockovog modela. Istina, ugrađene komponente nisu baš vrhunske, ali su sasvim solidnog kvaliteta.

Hladnjaci koji prekrivaju komponente naponske sekcije sastavljeni su od klasičnih aluminijumskih komada, bez toplotnih cevi. Ipak, uprkos osrednjim dimenzijama, sasvim su dorasli zadatku i uspešno hlade elektronske komponente koje prekrivaju, i to bez pomoći ventilatora, što je veliki plus. Pasivnim hladnjacima prekriveni su i čipset, kao i dva od tri M.2 slota. Nije nam baš najjasnije zbog čega je treći M.2 slot „izvisio” za hladnjak, s obzirom na to da je i on, baš kao i druga dva, izveden po PCI-E 4.0 x4 standardu. Da, primetan je izostanak PCI-E 5.0 slota, ali ako je brzina baš toliko važna, postojeći M.2 slotovi podržavaju formiranje RAID niza.

Ostatak mogućnosti za povezivanje skladišnih uređaja ogleda se u čak šest SATA portova, što je danas prava retkost među pločama srednje klase. Za ostale uređaje, pored primarnog PCI-E 4.0 x16 slota, tu je još jedan takav, koji funkcioniše u x2 režimu, kao i jedan PCI-E 3.0 x1 slot. Skromne mogućnosti za proširenje Tomahawk nadomešćujedobrim izborom ugrađenih komponenata, pre svega, Realtekovim ALC4080 zvučnim procesorom, kome društvo prave Chemicon audio-kondenzatori, čime je obezbeđena sasvim solidna zvučna podrška. Za mrežu se stara, takođe Realtekov, 2,5-gigabitni kontroler, kao i Wi-Fi 6E bežični modul, koji raspolaže većim mogućnostima u odnosu na onaj kod ASRockovog modela, budući da podržava širinu kanala od 160 megaherca, kao i Bluetooth 5.3.

USB podrška je prilično bogata i podrazumeva dva USB 2.0, četiri USB 3.0, tri USB 3.1, kao i jedan USB-C port izveden po USB 3.2 standardu. Naravno, tu su i interni konektori kojima se potencijalni broj USB portova dodatno povećava, ali je već i izvorna konfiguracija sasvim odlična za ploču ove klase.

Primetan je izostanak LED osvetljenja, mada su na ploči dostupni konektori za eksterne LED džidža-bidže. Takođe, hardverska indikacija radnih parametara svedena je na rudimentarni nivo, koji podrazumeva četiri LE-diode koje ukazuju na potencijalni problem prilikom inicijalizacije sistema. Pločom dominira crna boja, čiju uniformnost narušava tek poneka elektronska komponenta.

Uprkos tome što je blasfemično nazvana po zloglasnom, krstarećem „vesniku demokratije”, Tomahawk nam je jedna od omiljenijih ploča srednje klase. Mišljenja smo da prosečnom korisniku, ovako odmerena, nudi dosta više nego sasvim spartanska varijanta sa „ekstremnom” verzijom čipseta, kao što je to gorepomenuti ASRockov model, a od koga je čak i jeftinija.