Miodrag ROBOVIĆ

1. mart 2023.

Otvorenost Linuxa i mnoštvo mogućnosti za prilagođavanje dobro su poznati. Varijanti Ubuntua ima „na svakom ćošku”, Debiana na još više mesta, dok je varijacije raznih desktop okruženja i window managera teško odrediti, makar i otprilike. Jednostavno, uzme se neka distribucija, malo se izmene grafičke postavke, uredi nekoliko paketa i repozitorijuma, doda po koja skripta kao začin i eto - imate novu Linux distribuciju.

Ali, ovde imamo nešto što se teško može podvesti pod Linux distribucije i to u kvalitativnom smislu. Predstavljamo vam najbolje (čitaj: najsmešnije) od najgorih distribucija, ali istovremeno i najgore od najboljih Linuxa koji su uzeti kao podloga.

Ubuntu Satanic Edition 666.11

Pun naziv ove distribucije je gori od samog koncepta: Ubuntu Satanic Edition 666.11 Microsoft Massacre UnDead CD (archiveos.org/ubuntu-satanic, 676 MB). Testirali smo poslednju verziju, baziranu na, sada već antičkom, Ubuntu Linuxu 11.10. Oznaka verzije i codename dosetljivo su dati, ali to nije ništa u poređenju sa onim što zatičete kada pokrenete sistem. U stilu Danteovog Pakla, loše stvari samo se nižu. Pre svega, čim ugledate desktop, dočekuje vas zvuk vrištanja, demonskog glasa i nečega što nalikuje škripanju metala. Naravno, zvuk je po defaultu maksimalno pojačan. Dalje, dostupne radne rezolucije su hardcoded, što znači da se rezolucija neće sama „učitati”, već su na raspolaganju samo tri opcije (1280x720, 800x600 i 640x480 piksela) - upravo one koje imaju najlošiju podršku za scaling i HiDPI. Da biste ovo promenili, morate da tweakujete konfiguracione fajlove X.Org Servera ili da preuzmete neku od starijih verzija Satanic Editiona.

Što se samog sistema tiče, u pitanju je i dalje Ubuntu, sa nekim ograničenjima (u granicama normale, kao što ćete videti). Na osnovne repozitorijume dodato je još nekoliko iz Satanic „proizvodnje”, ali oni su sada nedostupni, što govori da je projekat napušten. Većina paketa iz Ubuntu reposa radi i dalje.

Satanic Edition stiže sa svim osnovnim programima, lak je za korišćenje (koristi Openbox window manager), a dokaz za to je da je ovaj tekst u potpunosti napisan u njemu. Za granice koje smo pomenuli nema adekvatnog komentara: tema sa vatricama i demonima, nasumični zvukovi prilikom kliktanja mišem, namerni nedostatak drajvera za mnoge uređaje i, kao pandan za deveti krug pakla, Cron Job, koji povremeno i nasumično zameni komande. Recimo, upišete apt-get install vim, a izvrši se rm -rf Documents/. Pošto je ovo SH skripta, može se onemogućiti, ali onda ova distribucija gubi svaku čar.

Još uvek postoje arhive foruma sa postovima gde se ljudi takmiče ko će duže da izdrži koristeći Satanic Edition. Zašto? Zato što postoji i mogućnost da se komanda zameni za sudo rm -rf / i na taj način ukloni ceo sistem. Ubuntu Satanic ispunjava uslove za mnoge krugove pakla, ali, nakon dužeg razmišljanja, dajemo mu kartu u jednom pravcu za osmi krug pakla (prevara).

Justin Bieber Linux

Možda je ovo Justin Bieber Linux (biebian.sourceforge.net, 136 MB), ali i dalje pobeđuje Windows i macOS. Ovo je tvrdnja autora ove distribucije. Naravno, ovo je teško dokaziva hipoteza, jer je Biebian (ovo je naziv za sistem „od milja”) baziran na Puppy Linuxu, tačnije, na verziji Lucid 525, što znači da je sveden na minimum.

Minimum mogućnosti, a ne grešaka, bezbednosnih propusta i slično. Naravno, to je bio deo šale developera. Ceo operativni sistem je šala i ne bi trebalo da bude shvaćen ozbiljno. No, pojedini korisnici Linuxa sebe uzimaju previše ozbiljno, pa se autor teksta ozbiljno posvetio ovoj distribuciji. Interfejs je, za divno čudo, mnogo ružniji nego što je to slučaj kod Ubuntu Satanic Editiona. Kombinacija ljubičaste i zelene boje, kojima su pridodati providni efekti, učiniće da vam oči smetaju pri radu, umesto da budu glavno čulo. Na sve to, u pozadini se nalazi Justin Bieber, tačnije, njegova fotografija u lošoj rezoluciji.

Kada je u pitanju desktop okruženje, i ovde imamo Openbox. Izuzev čudnog panela na dnu ekrana, snalaženje i rad su laki i ne zahtevaju posebno privikavanje. Pošto je Puppy Linux uzet za podlogu, iskorišćenost radne memorije je minimalna - oko 400 megabajta u režimu idle. Podsećamo, ovo je distribucija sa punim grafičkim okruženjem, a i kakvim-takvim vizuelnim efektima. Takođe, Puppy Linux 525 donosi mešavinu paketa sa mnogih drugih Linuxa, pa je takav slučaj i sa Biebianom. To znači da postoji podrška za pakete koji su u DEB, TGZ, TGX i RPM formatima. Glavna odlika Puppy Linuxa je to što se pri instalaciji programa, bilo kog formata, smanjuju veličine (nekih) zavisnih paketa, tako što se „oduzimaju” nepotrebne stvari. Ako se pitate zašto više govorimo o samoj podlozi nego o Biebian distribuciji, to je zato što, osim šale, ona nema šta da ponudi.

U svakom slučaju, ovaj Linux mora dosta da se nadogradi da bi vam služio za bilo šta više od jednostavnog surfovanja po internetu i gledanja u ružan interfejs. Preporuka developera je da ga instalirate na tuđi uređaj dok vlasnik spava. Ovaj sistem ide u drugi krug pakla (požuda), jer je žudnja za imenovanim izvođačem očigledna.

Red Star OS 3.0

Pravo iz Severne Koreje, stiže distribucija (archiveos.org/redstar, 2,5 GB) koja je verovatno korisnija od prethodne. Kažemo „verovatno”, zato što se u testiranju nije otišlo dalje od instalacije i nasumičnog kliktanja po ekranu, jer je sve na korejskom. Ono što se, pak, zna jeste to da je razvijena u državnoj instituciji, na platformi Fedora.

Red Star OS povezan je sa čitavom familijom operativnih sistema koje Korea Computer Center razvija za potrebe svojih uređaja, tako da svi oni dele neke komponente. To nas dovodi do podatka da su u celom sistemu samo neke komponente FOSS tipa. Uglavnom su u pitanju delovi kernela, GNU komponente i (najviše) drajveri. Izgleda da jedna zatvorena, državna institucija, kojom upravlja politika, a ne tržište, ne može da iznedri kvalitetne drajvere za mnoštvo uređaja. Ostatak sistema je zatvorenog kôda.

Instalacija je jednostavna, jer je taster Next (verovatno mu je to naziv) uvek na istom mestu, a vi samo treba da unesete najosnovnije parametre, poput naziva uređaja, korisničkog imena i lozinke (polje za lozinku prepoznaćete tako što se pri pritiskanju tastera na tastaturi na ekranu pojavljuje znak *) i lokaciju. U kasnijem toku instalacije ima i raznih opcija za internet, ali klikom na taster (valjda) Next, sadržaj prozora, jednostavno, nestaje.

Interfejs pomalo podseća na starije macOS verzije. Okruženje je KDE, sa mnoštvom tema. Iz pomenutog nasumičnog kliktanja po ekranu, saznali smo da postoji dosta programa. Od poznatih, tu je fork Firefoxa i OpenOffice set programa.

Pozitivna strana ove distribucije su sistemski zahtevi. Potrebno je svega 256 megabajta radne memorije, bilo koji procesor noviji od Intel Pentiuma III i oko tri gigabajta skladišnog prostora. Naravno, ovo su minimalni zahtevi i izvesno je da se uobičajenim korišćenjem troši mnogo više resursa.

Jedna zanimljivost je da su neke ranije verzije Red Star OS-a bile modifikovane verzije Windowsa XP, ali izgleda da je Linux prevladao i na dalekom istoku. Kao i njegova ideološka podloga, Red Star OS je sistem samo za one koji moraju da ga koriste i nije za neupućene novajlije. Zbog krivotvorenja FOSS politike i filozofije, Red Star OS pada sve do šestog kruga pakla (nevera/krivoverje).

AmogOS 1.4

Konačno, evo jedne iole korisne Linux distribucije. AmogOS (amog-os.github.io, 1,7 GB) bio je ubedljivo najzanimljiviji projekat za istraživanje prilikom nastajanja ovih redova, što zbog kompetentnosti u realnoj upotrebi, što zbog kvaliteta komedije.

Etimologija naziva je samorazumljiva: AmongUS-amogus (meme naziv za igru i aktere u njoj)-AmogOS. Još pre nego što bacite pogled na sam sistem, pozitivno ćete biti iznenađeni zvaničnim sajtom, koliko je pregledan i lep. Naravno, ima i male amoguse svuda. Opis koji tvorci daju za ovaj sistem je a sus OS for aSUS computers.

AmogOS je inicijalno stvaran za Raspberry Pi uređaje, pa su prvi ISO fajlovi bili nadogradnja na Raspberry Pi OS, u saradnji sa projektom Jostro OS. Nešto kasnije, pojavila se i desktop verzija, sa Debian X86_64 kao podlogom.

Nakon instalacije, dočekaće vas lepa pozadina i čestitka za Novu godinu, sve sa animacijom Deda Mraza i irvasa koji lete po ekranu dok pada sneg. Okruženje je lepo sređen i modifikovan LXDE, što znači da je jednostavno i intuitivno. Na dnu se nalazi dock sa osnovnim programima, dok je na vrhu tradicionalni panel sa menijem za sve programe, otvorenim prozorima i sistemskim menijem. Zanimljivost je i to da se u njemu nalazi i prečica do clipboarda, u kojoj su ostale sačuvane sve kopirane komande i druge stvari koje su developeri koristili pri kreiranju ove verzije distribucije.

AmogOS ima nekoliko važnih tačaka. Prvo, to je humor. Jeftin, prilagođen, verovatno, mlađoj publici, ali i dalje humor. Drugo, to je konzistentan interfejs, sa lepo odabranim bojama, pozadinama i efektima, dakle, dijametralno suprotan Justin Bieber Linuxu. Treća stavka je to da uz sistem dobijate igre Among Us i Minecraft. Tačnije, klikom na prečicu Among Us pokreće se skripta koja preuzima igru i prepakuje je za Linux, mada je suština ista - možete da igrate Among Us. Četvrto, sumnjivo dobar Suside - editor za razvoj programa, koji je istovremeno upotrebljiv i jednostavnog izgleda. Ništa u njemu nije pretrpano kao u, recimo, Notepad++. Kreirate projekat, odaberete sintaksu i jednostavno pišete kôd. Iako cela koncepcija igre nalaže da AmogOS ide u krug za izdajnike, ovo je, ipak, upotrebljiv sistem. Sumnjivo, ali AmogOS ide u prvi krug (limbo).