Momir ĐEKIĆ

1. januar 2023.

Kada je 2008. godine nekoliko finansijskih institucija u samo nekoliko meseci propalo zbog bahatosti i pohlepe, izazvavši globalnu ekonomsku krizu, rođena je ideja o decentralizovanom svetu u kom se poverenje zaslužuje i distribuira na drugačiji, transparentniji način. Mnoge su tehnološke, društvene i organizacione ideje rođene sa vizijom dobra. Ipak, implementacija je ta koja na kraju uvek pokaže da čovek teži veštini i moći, čiji višak korumpira i dovodi do iskrivljenja originalne, dobroćudne vizije. Četrnaest godina nakon što je vizija decentralizovanog sveta finansija prvi put ugledala svetlost dana, jedan od njenih potomaka, svojom planetarno opevanom „smrću”, pokrenuo je lavinu upitnika o opravdanosti našeg optimizma u kontekstu decentralizacije.

Uvek je interesantno kada se čedo nekog sektora pokaže kao samo još jedna promašena investicija nade i, naravno, gomile novca. Setimo se samo kompanija Theranos ili WeWork. Upravo je takav status imala druga po veličini kompanija u svom sektoru, američka kompanija sa sedištem na Bahamima - FTX. Upravo zato što su FTX i njen „harizmatični” osnivač bili tako važan element šireg konteksta kripto-sveta Sjedinjenih Država, danas više govorimo o krizi u sektoru, nego o prilici da uspostavimo sistem za dalji rast. Po svoj prilici, biće neophodno da se u narednom periodu više investira u jasnoću odnosa brokera, zajmodavaca, trgovaca i drugih činilaca u svetu trgovine krpto-imovinom. Jasno je da je veza kompanija FTX i Alameda Research, oličena u zajedničkom osnivaču Semu Benkmanu Fridu (SBF), bila osnova manipulacija koje su se desile. Ipak, kako se u slučaju ove kompanije radilo o, suštinski, ofšor kompaniji, a i svetski broj jedan, kompanija Binance, je ofšor kompanija, neće biti lako američkim vlastima da unesu veći stepen kontrole.

Ključna reč u ovom sektoru je - transparentnost. Pokazalo se da je nivo kontrole koji je postojao nad posrnulim kompanijama bio neverovatno nizak, te se očekuje da će se znatno podići očekivanja u kontekstu izveštavanja i provere investicija, obaveznih rezervi i odnosa imovine i potraživanja u kripto-kompanijama u budućnosti. Pozajmicom regulative iz srodnih, tradicionalnih finansijskih sistema, pravila igre će, nadaju se promoteri, ponovo podići poverenje u kripto.

Regulacija bez drame nacija

Kako stvari stoje, već pokrenute regulatorne inicijative, posebno one u Evropi, nastaviće se u punom zamahu. Evropske institucije su poznate po svom konzervativnom pristupu u ovoj sferi. Iako (još uvek) u Evropskom parlamentu nije usvojen regulatorni okvir trgovine kripto-imovinom, proces usaglašavanja i rasprave je gotovo pri samom kraju. Pomenuti okvir će omogućiti harmonizaciju pravila na nivou Unije i omogućiti pravnu sigurnost za kripto-imovinu koju zakonodavstvo Evrope trenutno ne prepoznaje.

Naglasak regulatornog okvira jeste na pojačavanju zaštite potrošača i investitora, ali i finansijske stabilnosti kao pojma u potezu koji insistira na „promociji inovacija i upotrebe” kripto-imovine. Prema dosadašnjoj praksi sa sličnim pravnim normama, očekuje se period od oko godinu i po dana pre no što će odredbe dokumenta početi sa primenom. Uticaj godine za nama i slomova nekoliko bitnih kompanija, među kojima je onaj FTX-a, zapravo, ključan, verovatno će ubrzati period tranzicije. To, praktično, znači da će kompanije koje na tržište isporučuju proizvode i usluge u kripto-svetu biti u obavezi da prilože detaljne informacije u vezi sa projektom koji sprovode. Aspekti pravog okvira jasno zahtevaju likvidnost igrača u ovom delu tržišta. Evropa je, vođena iskustvom američkog tržišta, dodatno pooštrila kontrolu uvođenjem jasnih pravila protiv pranja novca kroz obavezu čuvanja i obrade podataka o uplatiocu i onome kome se uplata prebacuje. Ograničenje od 200 miliona evra kojima jedan entitet može trgovati na dnevnom nivou u kriptovalutama koje su vezane za uobičajene valute, znatno će smanjiti rizik nekontrolisanog rasta sistema koji nemaju adekvatnu kapitalizaciju.

Iz navedenog je jasno da će se zaostatak koji trenutno Sjedinjene Države imaju u oblasti regulacije kripto-tržišta (u odnosu na Evropu) dodatno povećati u godini pred nama. Vodeću ulogu na dosta nekoherentnoj sceni američkog kontinenta ima Kongres, koji je u proteklih godinu i po dana pokrenuo veći broj inicijativa usmerenih ka regulaciji tržišta. Kritičari navedenih inicijativa ukazuju na njihovu slabu i neubedljivu koherentnost. Nakon FTX-Alameda sloma, američki regulatori imaju jednu ključnu dilemu - da li će se većina kriptovaluta voditi kao hartije od vrednosti (obveznice) ili kao roba. Ovo pitanje nije samo filozofsko, već nosi i puno praktične vrednosti, jer se razlikuju regulatori. Hartije od vrednosti i tržište oko njih kontroliše SEC (Securities and Exchange Commission), dok se robom bavi CFTC (Commodity Futures Trading Commission). Iako se gotovo svi slažu da je valuta kao bitkoin, zapravo, roba, ne hartija od vrednosti, upitno je šta se dešava sa izvedenim finansijskim instrumentima poput emisije „novčića” koji podseća na prikupljanje investicija za koje investitor očekuje „povrat”, pa se time više čini hartijom od vrednosti.

Sve je veći, pak, broj stručnjaka koji smatraju da ni jedan, ni drugi oblik, zapravo, ne omogućavaju dobar okvir za kripto-imovinu. Naravno, lansiranje potpuno novog tela za regulaciju nije očekivano, te se može očekivati saradnja dve američke agencije za regulaciju po ovom pitanju. No, kako biva kada dve državne agencije treba da sarađuju - to ne može da bude kratak i brz proces. Dok se taj proces ne bude uhodao, treba očekivati da će primarnu ulogu u regulaciji većine kripto-imovine, ipak, imati CFTC, uz tesnu saradnju sa SEC.

Ono gde možemo očekivati znatno više akcije u narednom periodu jesu inicijative za zaštitu digitalnih dobara korisnika usluga kripto-menjačkih aktivnosti. Odmah nakon pada FTX-a, znatno je poraslo interesovanje za uslugama digitalnih novčanika koji nude viši stepen zaštite. Može se očekivati da će tržište, zbog smanjenog poverenja u kripto-menjačnice, gravitirati ka kompanijama kao što su Ledger (ledger.com)i Trezor (trezor.io), te većim i etabliranijim igračima u kripto-prostoru.

Lakoća iluzija

Može li čitava industrija da zaista nauči nešto iz ovog nemilog događaja? Hoće li investitori, koji su na kripto-svet gledali kao sjajnu investiciju u teškim vremenima planetarne „novo-hladnoratovske mašinerije, povratiti poverenje u „decentralizovan” svet sa „poverenjem ugrađenim kao elementarnom vrednošću”?

Čak i najveći podržavaoci kripto-sveta danas traže veću i jasniju regulaciju tržišta. Kevin O’Liri (slika dole), poznati investitor, zvezda američkog rijaliti programa „Shark tank” i investitor u FTX, u svom izlaganju komisiji američkog Kongresa glasno se zalagao za uvođenje pravila igre iz drugih finansijskih industrija. Ipak, njegovo „svedočenje” je za izazove u drugoj po veličini kripto-menjačnici optužilo najvećeg konkurenta, kompaniju Binance, čijeg je osnivača (Changpeng Zhao, na maloj slici) direktno označio kao krivca za poremećaje koji su, naposletku, doveli do pada kompanije u kojoj su desetine hiljada ljudi investirale sav novac koji imaju.

Prema rečima ovog gospodina, osnivač kompanije Binance dugo se opirao uvođenju strože regulacije u svet kripto-imovine. Ipak, kako je i sam držao udeo u kompaniji FTX, američki regulatori, bliski administraciji sadašnjeg američkog predsednika Bajdena, a sa kojima je SBF igrao politički tango investirajući desetine miliona dolara u njihove kampanje, nisu blagonaklono gledali na FTX, uprkos „velikim naporima gospodina SBF” da uvede regulaciju u ovaj sektor. Nekoliko meseci pre samog pada kompanije FTX, prema rečima gospodina O’Lirija, a prema telefonskom razgovoru sa SBF-om, osnivač kompanije FTX je bio „nateran” da za nešto manje od tri milijarde dolara „otkupi” deonice svoje kompanije od svog konkurenta. Kombinacija izlaska ovako velikog novca iz kompanije i, ispostavilo se, loših investicionih odluka kompanije FTX, koja je najverovatnije za svoje neuspešne investicije neovlašćeno koristila sredstva svojih korisnika, dovela je do nestabilnosti koja je u uslovima trenutne ekonomske situacije „oterala” kompaniju u problem likvidnosti i solventnosti.

Iako uverljiva, ova priča se samo delimično dotiče odgovornosti, tačnije, njenog nedostatka u sektoru koji privlači pažnju investitora svih generacija. Iako proklamovan kao sistem decentralizovanog poverenja, u sve većem broju neuspešnih kripto-priča saznajemo da je upravo iskrivljenjem osnovne premise, sistem odlučivanja i upotrebe sredstava centralizovaniji no što bi bio u tradicionalnim industrijama.

Uprkos svim obećanjima promene, kripto ostaje daleko od ispunjavanja inicijalnih vizija. Nepoverenje u kripto se povećalo nekoliko puta u toku prošle godine, kulminirajući sa katastrofalnim gubitkom vrednosti jedne od najpopularnijih kompanija u ovom sektoru. I onima sa lošijim sedištima, pozadi u sali posmatranja ovog sveta, jasno je da će potrajati (potencijalno godinama) pre no što poverenje dođe na nivo od pre samo godinu dana.

• • •

U međuvremenu, SBF je izručen Sjedinjenim Državama, uhapšen, te uz kauciju od 250 miliona američkih dolara svojih roditelja, pušten na slobodu. Njegova nekadašnja partnerka i izvršna direktorka kompanije Alameda, Kerolajn Elison i koosnivač FTX-a Geri Veng, izjasnili su se krivim po optužnicama za prevaru, saučesništvo u prevari i manipulacijama u trgovini robom i hartijama od vrednosti. Smatra se da su, u nagodbi sa njujorškim tužilaštvom, dvoje nekadašnjih poslovnih partnera SBF-a prihvatili ulogu saradnika u procesu koji je usmeren ka podizanju optužnice koja bi osnivača FTX-a mogla da zatvori na nekoliko decenija.

Pred nama je jedno od najvećih suđenja u tehnološkom svetu i definitivno najveće suđenje u kripto-svetu. Kripto je u krizi. Golemoj!