Dušan DINGARAC

1. januar 2023.

Da li je razlog tome kraj godine, formiranje nove Vlade nakon višemesečnog funkcionisanja tehničke ili slučajan splet okolnosti - probajte da procenite sami.Tek, nova Vlada zadržala je među glavnim prioritetima digitalizaciju.

Bivši Direktor kancelarije za IT i eUpravu, Dr. Mihajlo Jovanović, sada je na čelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Ovo postavljenje trebalo bi da ojača sprovođenje digitalizacije u mnogim oblastima. Kroz njegove sastanke upoznavanja sa mobilnim operaterima, RATEL-om, APR-om i drugima, saznali smo neke od činjenica koje iznosimo u ovom tekstu. Iz istog izvora se zaključuje i da će uskoro biti reči i o 5G u Srbiji.

Da li se sećate projekta uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima? Pisali smo o njemu u julu 2020. godine i ponovo u oktobru iste godine, kada je raspisan prvi javni poziv za izgradnju infrastrukture. Podsetimo da je u pitanju projekat koji se izvodi u tri faze. Prve dve faze obuhvatiće više od 800 ruralnih naselja i preko 150 hiljada domaćinstava, dok će završetkom treće faze, do kraja 2025. godine, preko 99 odsto domaćinstava u Srbiji imati brz fiksni pristup internetu. Cena čitavog projekta je petsto miliona evra, a troškove će podeliti država i telekomunikacioni operateri, kako bi došli do svakog korisnika. U prvoj fazi projekta, biće izgrađeno približno 4700 kilometara optičkih trasa, samo od strane države, a obuhvatiće oko sedamsto ruralnih naselja, blizu sto dvadeset hiljada domaćinstava i oko 730 škola.

Gledamo ove, aktuelne brojke i poredimo sa onim o čemu smo pisali pre dve godine. Sve je to slično, ali se, ipak, razlikuje; valjda je i projekat živ stvor, pa se neke stvari preciziraju tokom vremena. A o rokovima završetka prve faze ne nalazimo aktuelne podatke u saopštenjima. Da li se kasni? Nije ni bitno, bitnije je da se radi.

Međutim, na sajtu ministarstva postoji jedan interaktivni prikaz statusa radova (i.sk.rs/358878). Pomenuti prikaz omogućava uvid u situaciju na mapi i u tabelarnom obliku za svaku opštinu u projektu. Podaci se osvežavaju na nedeljnom nivou. Upravo iz ovog, interaktivnog prikaza u PowerBI vidimo da su rokovi za završetak radova po opštinama kraj 2023. i 2024. godine. Moramo da pohvalimo ovaj način transparentnog vođenja projekta i sam interaktivni prikaz, kakav se u poslovnom svetu često viđa, ali ne i na sajtovima državnih organa. Iako vas, možda, ovaj projekat ne dotiče, pogledajte kako ovo sve izgleda. Domaći zadatak za mnoge druge i buduće državne projekte.

eUsluge

Prelazimo polako na eUpravu. Saznali smo zanimljiv podatak od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da portal eUprava koristi više od milion i po građana Srbije. To baš i nije tako veliki procenat stanovništva i pored zvaničnog smanjenja broja stanovnika prema ovogodišnjem popisu. Verovatno će neka od novih usluga usloviti stanovništvo da počne masovnije da ga koristi. Možda će takva usluga da dođe već u maju. Tada će za pravna lica postati obavezno korišćenje eSandučića na portalu eUprave.

Najnovija usluga eUprave naziva se eIzvod iz matičnih knjiga (i.sk.rs/358883) i predstavlja ozbiljno unapređenje dosadašnjih elektronskih usluga iz domena matičnih službi. Naime, sada je moguće na portalu podneti zahtev za dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih ili umrlih i odabrati da li želite isporuku poštom u papirnom obliku ili elektronski u eSanduče. Ukoliko odaberete elektronski način, oslobođeni ste plaćanja administrativnih taksa. Izvod u elektronskom obliku smatra se javnom ispravom u elektronskom obliku i ima dokaznu snagu originala u skladu sa zakonom. Može se koristiti u elektronskom poslovanju i prilikom elektronske komunikacije sa državnim organima, dok odštampani primerak predstavlja njegovu kopiju. Izvod u elektronskom obliku sadrži elektronski potpis matičara i QR kôd, sličan kao kod Digitalnih zelenih sertifikata. Zahvaljujući QR kôdu, moguće je proveriti i autentičnost podataka sadržanih na odštampanoj kopiji dokumenata (očitavanjem kôda dolazi se do linka preko kog se preuzima izvod u PDF formatu). Rok za postupanje nadležnog matičara po primljenom zahtevu je osam dana.

Usluga, iako deluje samo kao proširenje postojeće, tek sada predstavlja pravu elektronsku uslugu. Nema pitanja na kojoj opštini se nalaze vaši podaci - očigledno digitalizacija matičnih knjiga tek sada dolazi u punom sjaju. Izvode možete da pribavite i za najbližu rodbinu. Najlepše kod ove usluge je da kada jednom dobijete eIzvod, imaćete ga trajno u elektronskom obliku koji ćete uvek moći da odštampate i priložite (verovatno ćete u početku ponegde naletati na nerazumevanje da taj papir predstavlja verodostojnu kopiju originala). Na našem testu usluge zatražili smo izvod iz matične knjige rođenih tokom popodneva jednog radnog dana i narednog jutra, malo nakon devet časova, eIzvod nam je isporučen u eSanduče. Za svaku pohvalu!

Pre godinu dana, pokrenuta je prva elektronska usluga u Srbiji namenjena isključivo osobama sa invaliditetom. U pitanju je podnošenje zahteva osoba sa invaliditetom za povlašćeni parking (i.sk.rs/358884). Ove godine, preko portala eUprave, korisnici iz 51 grada i opštine u Srbiji mogu da je iskoriste i da bez odlaska na šalter dobiju nalepnicu koja im omogućava besplatno, neograničeno parkiranje, dok im parking karta i rešenje stižu na kućnu adresu. Prošle godine, ovu uslugu je iskoristilo 18 hiljada građana.

Na portalu eUprave dostupna je nova usluga (i.sk.rs/358882) koja omogućava prijavu za postupak vantelesne oplodnje.

Nova je i usluga elektronskog preuzimanja podataka o ovlašćenjima za registraciju vozila koju omogućava APR. Preko ove usluge će službenici MUP-a i tehnički pregledi, ovlašćeni za registraciju vozila, proveravati postojanje ovlašćenja za registraciju vozila nabavljenih putem finansijskog lizinga. Primaoci lizinga, koji su vozilo nabavili putem finansijskog lizinga, ubuduće neće morati da u postupku registracije vozila prilažu ovlašćenje za registraciju vozila u papirnoj formi, već će licima koja sprovode postupak registracije vozila automatski biti dostupni podaci o registrovanim ovlašćenjima. Samo obaveštenje o registraciji ovlašćenja će primaocu lizinga biti dostavljeno iz Registra finansijskog lizinga na e-mail adresu, koju naznači lizing kuća prilikom registracije ovlašćenja.

U skladu sa izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti počeo je da vodi Jedinstveni informacioni sistem informatora o radu. U njemu svoje informatore o radu objavljuju svi organi vlasti, od najviših državnih organa, preko pokrajinskih i organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, ustanova, privrednih društava čiji su osnivač ili većinski članovi drugi organi vlasti, pa sve do mesnih zajednica. Krajem decembra 2022. godine, u njemu je već bilo preko šest hiljada informatora. Pristup i pretraga objavljenih informatora moguća je preko adrese i.sk.rs/358877. Bacite pogled na neku instituciju sa kojom imate posla, možda školu u koju vam ide dete ili želite da ga upišete. Vidite da li su objavili informator o radu, pa ako jesu, da li zaposleni umeju da ga pravilno popune (postoji templejt), da li su pismeni. Čisto da znate sa kim imate posla.

Kada sve stane

Elektronske usluge su sjajna stvar kada se uvedu kao alternativa. Ako nešto sa tehničke strane ne funkcioniše ili usluga treba da se doradi, još uvek postoji stari način da se usluga pruži. No, kada se uvedu kao jedini način u pružanju neke usluge, onda mora da zadovoljava mnogo strože zahteve. U tom slučaju njeno nefunkcionisanje blokira ljude i privredu i pravi probleme čak i samoj državi. A Vlada ovih dana ponavlja da je cilj da eUprava bude dostupna 24x7.

Prvog dana decembra, registracija vozila preko MUP-ovog sistema je prestala da funkcioniše. Razlog je kvar hardverskih komponenata na centralnom sistemu za registraciju. Iako se očekivalo da se kvar otkloni istog dana, proradio je tek nekoliko dana kasnije. U tom periodu nije bilo moguće registrovati vozila, niti produžiti registraciju, zameniti tablice ili registracionu nalepnicu. MUP je saopštio da neće sankcionisati vozače koji nisu uspeli da produže registraciju sve dok sistem ne bude ponovo funkcionalan. Ako neko nije registrovao vozilo, valjda je kupio osiguranje, mada se ono strogo izdaje na dan izvršene registracije. Pominjemo ovo, jer iako nema kazne MUP-a, ako vozač neregistrovanog vozila izazove udes, da li će osiguranje pokriti štetu?

Portal ePorezi je možda i najvažniji sajt eUprave i to, pre svega, za privredu. On s vremena na vreme ima probleme u radu. Početkom decembra, to se desilo upravo kada su mnoga pravna lica pokušavala da prijave neophodne poreske prijave da bi bile u stanju da zaposlenima isplate plate. Sistem je tokom dana počeo da se čudno ponaša, a nakon nekoliko sati je postao nedostupan, uz obaveštenje o redovnom održavanju, da bi proradio tokom popodneva.

Da li su svi problemi rešeni u MUP-ovom sistemu za registraciju zamenom hardverske komponente? Privremeno, da. Da li sajt ePorezi sada normalno funkcioniše i ne preti mu ponovno otkazivanje? Realno, u pitanju je uvek verovatnoća nekog otkaza u sistemu. Sistemi od pre desetak godina verovatno su tehnološki zastareli. Nesposobni da budu fleksibilni na razne otkaze, koriste neke starije tehnologije, od kojih se neke više ni ne održavaju. Ne koriste moderne metode kojima se danas projektuju informacioni sistemi (npr. mikroservisi, kontejnerizacije itd.) koji su sposobni da izbegnu pojedinačne ispade hardvera i mrežne opreme. MUP-ov sistem treba preprojektovati. O ePorezima i da ne pričamo. On se svake noći od ponoći do ranog jutra isključuje zbog bekapa, održavanja, a u svakom slučaju, nedostupan je korisnicima. A arhaični način prijavljivanja nikako da se zameni jedinstvenom eID eUprave.

Surovo je to sa stanovišta službi koje moraju da razmišljaju o promeni sistema koji još uvek zadovoljava funkcionalne potrebe. Ali, tako je sa informacionim tehnologijama. Ko ne prati inovacije, one ga pregaze, bez obzira na to ko je u pitanju.

Još jedan servis od koga će privreda bitno zavisiti postao je obavezan od početka godine. Naravno, reč je o sistemu eFaktura (SEF) koji nije uveden za sve privrednike, iako su takve intencije širom EU. Navodno je to olakšavanje života, pre svega, preduzetnicima, ali verovatno samo na određeno vreme. Takav propis doveo je do toga da ne možete sa sigurnošću da znate da li neko pravno lice mora da koristi SEF ili ne mora. Ima nekoliko parametara koji određuju da li se faktura između dva pravna lica izdaje kroz SEF (obveznik PDV-a, otvoren nalog na SEF, da li je javno preduzeće). Zbog toga je na portalu krajnje neinventivno postavljeno rešenje u vidu CSV fajla (i.sk.rs/358885) sa preko 193 hiljade redova sa PIB-ovima, koji treba preuzimati pre kreiranja svake fakture da bi se utvrdilo da li se faktura "provlači" kroz SEF. Pa, zar to nije moglo da se inkorporira kroz interfejs SEF-a, kroz pretraživanje na webu? A i kako da se implementira sve na vreme kada su propisi u vezi sa eFakturama menjali i tokom decembra.

Jeftiniji roaming sa EU

Tokom Samita EU-Zapadni Balkan, održanog početkom decembra u Tirani, operateri iz regiona potpisali su sporazum koji će omogućiti postepeno smanjivanje i ukidanje cene rominga između EU i regiona Zapadnog Balkana. Tokom ove godine, počeće fazno umanjenje cena, slično onom o međusobnom ukidanju roaminga između zemalja Zapadnog Balkana koji je okončan u julu 2021. godine.

Srbija je primljena u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju u kome su sada dvadeset četiri zemlje i EU. Nisu sve zemlje EU u ovom partnerstvu, a prihvatanje Srbije jeste potvrda da radimo dobro na ovom polju. Naime, neke od zemalja koje su podnele zahteve za prijem nisu primljene, jer nisu prošle ocenjivanje na osnovu upitnika od nekoliko desetina stručnih pitanja koja se tiču razvoja IT sektora i veštačke inteligencije u nacionalnim okvirima. Ova organizacija nastala je 2020. godine na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona i kanadskog premijera Džastina Trudoa, uz podršku G7 i OECD.

Evropska komisija je objavila rezultate istraživanja zrelosti otvorenih podataka za 2022. godinu u zemljama članicama EU i kandidatima, ukupno u 35 zemalja (i.sk.rs/358887). Ovo istraživanje sprovodi se od 2015. godine, a ove godine Srbija je rangirana u treću kategoriju zemalja, ostavivši za sobom nekoliko zemalja članica i većinu kandidata za prijem u EU.

Verovatno se sećate napada na RGZ tokom leta, o kome smo pisali. Od tada, servisima RGZ-a nije moguće pristupiti iz inostranstva. Očekivali smo da ova tehnička mera zaštite od napada bude aktivna privremeno dok se ne instaliraju svi metodi zaštite, međutim, ona je ostala do danas na snazi. Korisnici, naši ljudi iz inostranstva, požalili su se Zaštitniku građana, a on se obratio RGZ-u povodom ovog problema. U svom odgovoru, RGZ (i.sk.rs/358888) ne navodi pravni osnov za ovakvo ograničenje pristupanju svojim servisima, već napada Zaštitnika građana da dodatno ugrožava napore i mere koje se preduzimaju u cilju očuvanja pouzdanosti, bezbednosti i integriteta podataka o katastru.

Da li se sećate prošlogodišnjeg predloga zakona o unutrašnjim poslovima i čuvanju podataka građana u toj oblasti koji je povučen iz procedure? Sada je prerađen i dat na novu javnu raspravu. Ocene, u pogledu video-nadzora i prepoznavanja biometrijskih podataka, bolje su u odnosu na prošlogodišnje predloge, ali su daleko od idealnih. Analizu Share fondacije pogledajte na i.sk.rs/358889.

RATEL je objavio rezultate benčmarka mobilnih mreža u Srbiji u 2022. godini (i.sk.rs/358886). Merenja su izvršena od septembra do decembra, u skladu sa standardom ETSI TR 103 559 Annex A. Merenja su obuhvatila 55 gradova, 16 hiljada kilometara puteva i preko 1.400 kilometara železničkih pruga. Tokom merenja, obavljeno je preko devet hiljada poziva i sedam hiljada sesija za svaku od usluga prenosa podataka u mreži svakog od operatera, pri upotrebi svih raspoloživih tehnologija (2G, 3G, 4G). Ovogodišnji rezultati pokazuju poboljšanje kvaliteta usluga koje mobilni operateri pružaju svojim korisnicima u odnosu na prethodnu godinu, imajući u vidu da su prošle godine ostvarili prosečan broj poena 83,51, a ove godine 86,58. Pojedinačno, Telekom Srbija je ostvario 88,70 poena, A1 86,98 poena a Yettel 84,06 poena.

SBB je tokom decembra saopštio da je završio digitalizaciju svih korisnika TV usluge i da je Vrnjačka Banja poslednji GIGA grad u koji je uvedena optička pristupna mreža. Sada su u celoj SBB-ovoj mreži dostupne brzine do jednog gigabita po sekundi, a kompanija je pustila u komercijalnu upotrebu i 10 GIGA mrežu sa deset puta većim brzinama.

Za potrebe nacionalnog turističkog brenda Srbije, razvijeno je tipografsko pismo Srbija Sans. Font se može besplatno preuzeti i slobodno koristiti u lične i komercijalne svrhe, osim za kreiranje logotipa i vizuelnog identiteta. Pismo su razvili mr Vedran Eraković, vanredni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i studio Metaklinika, a dostupno je na srbija-font.webflow.io.