Marko NARANDŽIĆ

1. decembar 2022.

Najavljen još pre pet godina, kao jedna on velikih i retkih third party ekskluziva za Nintendovu konzolu Switch, treći nastavak u serijalu Bayonetta upao je u zloglasni razvojni pakao. Tako su fanovi morali da sačekaju dobrih pola decenije da bi zaista zaigrali ovo ostvarenje. U međuvremenu se puno toga promenilo u gaming industriji, Switch je sada jedna od najuspešnijih konzola svih vremena, a konkurencija u konzolnom svetu već uveliko je zagazila u devetu generaciju. U trenutku kada udarni naslovi sa hardverski jačih sistema podjednako privlače pažnju izgledom koliko i gameplayom, Bayonetta 3 je igra koja pripada nekom svom univerzumu, sa timelineom koji se ne poklapa sa ovim u kome mi danas živimo.

Prava je šteta što priču o ovoj, inače, dobroj igri, moramo početi sa tom negativnom konstatacijom. Jednostavno, nemoguće je ignorisati prvi utisak, a u slučaju ovog naslova to je da on, sa tehničke strane, pripada nekom davno prošlom vremenu. Rezolucija, teksture, pa čak, iznenađujuće, i art stil protivnika i velikog broja okruženja, jednostavno, odaju utisak vrlo siromašne prezentacije koju je vreme odavno pregazilo. B3 možete postaviti uz prvu igru u serijalu i to trinaest godina staro ostvarenje za Xbox 360 apsolutno može u svakom aspektu da stoji rame uz rame za ovim, objavljenim krajem 2022. godine. Tužno i nedopustivo.

Takođe, nismo očekivali i to da jedan Platinum Games, studio najpoznatiji po fluidnom akcionom gameplayu po kome se svrstavaju u vrh industrije, posle svih ovih godina razvoja, nije uspeo da iznedri ugođaj koji bi se približio prijatnom. Jasno je da hardver jednog Switcha nije najmoderniji i da nameće određena ograničenja, ali odavno nismo, sa te strane igre, popili baš ovako jak šamar. Možda zato što je igra i po ambiciji ispred prva dva dela, a verovatno ima i toga da smo se tokom minulih godina nagledali i previše prelepih tekstura i 4K rezolucije.

Ako bismo zanemarili sve navedeno ili ako bi neko „pustio s lanca” Platinum Games da razvija igru za moderan hardver, Bayonetta 3 bi pripadala tamo gde joj i jeste mesto, a to je sam vrh onoga što se naziva character action žanrom. Teško da ćete u nekoj drugoj akcionoj igri pronaći ovako bogatu i maštovitu mehaniku borbe. Da, neukom oku koje gleda sa strane ovo može izgledati kao potpuni haos na ekranu, ali verujte da to ne može biti dalje od istine! Developeri su ovoga puta otišli i korak dalje, pa su od samog starta podrazumevali da poznajete apsolutno sve elemente prethodnih igara i bez ikakvog držanja za ruku, samo krenuli da vas gađaju novim elementima gameplaya koji akciju dodatno komplikuju, ali i obogaćuju. Novi igrivi likovi, tona različitih mini-igara, na momente eksperimentisanje sa nekolicinom potpuno različitih žanrova - to što su i prethodna dva nastavka bila „preterana” u svakom smislu, ovde smo dobili u još jačoj dozi. Neprijatelji vaše veličine, ma kome to treba, ’ajmo čudovišta naspram kojih se Bayonetta jednostavno ne vidi na ekranu (iako i dalje igrate sa njom), ’ajmo otvoreniji nivoi, ’ajmo demonski voz kao summon, ’ajmo sve odjednom i sve to sve u istom trenutku!

To se odnosi i na priču, koja je lagano, onako neobavezno, samo skliznula na teritoriju multiversea i donela tonu vrlo random i over the top stvari koje nikada ne bismo mogli ni da zamislimo i koje možemo da prihvatimo i razumemo samo uz jedno jedino objašnjenje - a, da, Japan...

Teško je doneti konačni sud o igri kao što je Bayonetta 3. Za one koji su voleli prethodna dva nastavka, ovde i te kako ima materijala koji ne smete propustiti. I, generalno, igra ima nekih kvaliteta i svog jedinstvenog duha i šarma koga je danas teško pronaći u hiper-produkciji svega. Sa druge strane, ono što se danas podrazumeva kao tehnički standard, ovde je potpuno izostalo. U svakom slučaju, u pitanju je jedinstveno iskustvo, koje se neće svakome svideti i morate da zažmurite na puno toga, ali one stvari koje su dobre, teško da možete pronaći bilo gde drugde.