Danilo LUKINOVIĆ

1. decembar 2022.

Dok je EA izgubio FIFA licencu, pa sledeća igra sa tom zvaničnom etiketom neće biti delo njihove „kuhinje”, sve je mirno na „domaćem”, severnoameričkom tržištu, gde i dalje imaju dil sa asocijacijama kao što su NBA, NFL, MLB i, naravno, NHL, jer svi oni, kao i EA, đuture vole da muzu zagrižene ljubitelje sporta.

Prošle godine, NHL 22 doneo je novi grafički endžin i poboljšanu fiziku, što je dozvolilo konzolama da se „razmašu”. NHL 23, sa druge strane, deluje više kao ekvivalent ’tock’ koraka nekadašnjeg razvoja Intelovih procesora. Umiveno i blago izmenjeno izdanje, koje bi moglo da bude update ili patch, ali, pomenusmo, NHL i EA vole šuške i poznaju publiku, pa ovaj upgrade košta dosta... Međutim, u igri brojeva, publika koja voli hokej, daleko je malobrojnija u odnosu na ostale pomenute sportove i skoncentrisana u relativno malom broju zemalja (pre svega, Kanada, SAD i par evropskih nacija), pa je i ulaganje manje. PC će i ovoga puta izvisiti, pa će perspektivni virtuelni hokejaši kuluk morati da plate i za konzole.

Audio-vizuelno, igra izgleda ubedljivije od već impresivne prošlogodišnje verzije. Teksture su ispeglane do granice mogućnosti hardvera (prednosti zatvorene platforme), a prelamanje svetlosti i refleksije, tragovi na ledu tokom igre, animacije reakcija na sudijske odluke, proslave gola i pobede doprinose atmosferi. Dodatni boost daje publika koja napokon peva, a nije samo skup neartukulisanih zvukova i ’let’s go’, kao i naziv vašeg tima. Komentarisanje se nije mnogo promenilo i iako autentično, ima dosta ograničenja.

Skup poteza, koji deluju prirodno i tečno, proširen je na takozvane „očajničke”, gde će se igrač baciti na led da u poslednjem trenutku odbegli pak ipak proturi kroz „peticu”, te nekoliko lucidnih poteza inspirisanih mladićem sa naslovne strane, koji iako neosporno talentovan, još uvek nije „odradio” celu sezonu u NHL. Ostali specijalni potezi i karakteristike najvećih faca lige nisu pretrpeli velike promene, te će starmali Crosby moći da „promeša” trojicu, noseći još jednog na leđima i spuca pak pod prečku. Tu je i strategija. Diskutabilno je koliko se odražava na tok same igre, ali je tu, odgovara realnim uzorima i virtuelni treneri njene varijacije sprovode po PS-u. Moguće je vrbovanje i podešavanje trenerskog uticaja na različite segmente tima. Vizuelno je prikazana najbolja (često jedina) solucija za dodavanje. EA zna da neke stvari ukloni iz igre, pa ih vrati kao „novine”. Bacanje kačketa kada igrač postigne hat-trick, na primer, a imamo i proslavu osvajanja trofeja. Osim kačketa, možete da bacate i plišane mece (u samoj ligi, navijači Floride bacaju gumene pacove, a Nešvila zaleđenu ribu), ako vam se to više dopada. Nekolicina timova (njih šest) ima i nove, „fantastične” uvodne sekvence pre utakmice, u trajanju od po par sekundi.

Igrački režimi su, u neku ruku, promenjeni. Najbitniji od njih, franšiza, dozvoljava „sitan vez” do tančina. Režim World of Chell umnogome je randomizovan, što će izazvati frustracije sakupljačima opreme. Trenutno postoje i problemi i ograničenja sa igranjem protiv drugih igrača, što će biti ispravljeno nekom zakrpom. Izdavaču najmiliji režim je HUT, jer predstavlja leglo mikrotransakcija, kombinujući igru sa virtuelnom verzijom mamipare, koja od dece pravi narkomane, starije i od kreka i od sakupljanja kartica Magic the Gatheringa. Kao i obično, imate priliku da igrate i kao svi nivoi severnoameričkih liga i svih većih evropskih, osim KHL, koja je odsutna zbog globalizacije bratskih i dobrosusedskih odnosa. Dodata su i četiri ženska IIHF tima (reprezentacije).

EA će nastaviti da muze svaku franšizu za svaki dolar koji dovoljna količina zagriženih ljubitelja hoće da potroši i pored svog gunđanja. Iako ima promena, teško je preporučiti ovaj naslov nekome ko već ima i igra neki od prethodnih. Sa druge strane, dovoljno je onih kojima su aktuelni sastavi timova dovoljni kao osnova za „fantasy hockey” i/ili klađenje, kao i onih koji, jednostavno, ne propuštaju nijednu verziju.