Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. decembar 2022.

Svake godine, negde oko Noći veštica, gomila horor igara izmili na svetlo, kao da silni razvojni timovi samo čekaju taj praznik kako bi roditeljima i klincima željnim zastrašujućih naslova izvukli pare iz novčanika, da bi svi bili srećni, jedni virtuelno uplašeni, drugi sveže obogaćeni.

Nažalost, često izgleda da je količina đubreta i mediokriteta među takvim igrama upravo proporcionalna hajpu koji se stvori, ali čak i u kanti za otpatke ima cveća. Igra The Chant je, ako ne baš cvet, a ono cvetić. Studio Brass Token stvorio je horor avanturu iz trećeg lica koja iskače iz proseka i ima šta da ponudi igračima za ovu Noć Veštica, mada nije bez problema.

Igru počinjete s’ neba pa u rebra, gde kao trudnica prisustvujete okultnom ritualu na izolovanom ostrvu. Kada tokom obreda nešto krene po zlu, počinjete da bežite od članova kulta i završavate skokom sa stene. Ovo nije spojler, jer se dešava bukvalno u prva dva minuta igre.

Kada „prava” priča krene, vi ste u ulozi Džes, devojke sa pomalo problematičnom prošlošću, koja na poziv prijateljice iz detinjstva odlazi na odmor. Avaj, Džes nema pojma da je njena letnja destinacija upravo to kobno ostrvo sa mističnim ritualima. Sve izgleda kao sjajno mesto za odmor, dok upoznajete članove komune i učite mehaniku igre. Pored osećaja idile i harmonije, imate utisak da nije baš sve onako kako izgleda na prvi pogled. Jedne večeri, Džes prisustvuje ritualu sličnom onom iz uvoda i ponovo se dešava ista stvar. Nešto kreće po zlu i mračne sile preuzimaju celo ostrvo. Na vama je da kao Džes raspletete misteriozno narativno klupko. Istraživanje i satiranje kosmičkog horora podrazumeva rešavanje zagonetki i tamanjenje sasvim solidne i raznovrsne količine spodoba uz pronalaženje tragova koji vam pomažu da shvatite šta se, u stvari, dešava i kako da se iz toga izvučete u jednom komadu.

Džes na raspolaganju nema klasično oružje, već se protiv monstruma bori bakljama i specijalnim (magijskim) sposobnostima koje tokom igre otključava. To donosi određenu dozu originalnosti, mada nismo sigurni da nešto može dobro da zameni osećaj sigurnosti koji u rukama pruža lovački karabin ili sačmara. Tokom igre ćete imati prilike da unapređujete svoje magije i oružje, što daje određenu dozu rudimentarnih RPG elemenata. A bude i korisno u određenim situacijama. Unapređivanje oružja i održavanje vašeg mentalnog i fizičkog zdravlja obavlja se uz pomoć biljaka koje berete na ostrvu i moramo da priznamo da je celokupna ideja (crafting i razvoj) sasvim dobro implementirana. Dovoljno je jednostavno da ne remeti dinamiku igre, a, opet, sasvim smisleno. Konzumiranje đumbira leči.

Horor elementi u igri sasvim su pristojni i prvi susreti sa neprijateljima prilično su iznenadni i jezivi, a, opet, ne radi se o jeftinom „džamp skeru”. Bestiarijum je prilično bogat i originalan i dobro će vam oznojiti dlanove.

Grafika nije najsjajnija i u poređenju sa četiri godine starom igrom The Forest (sličan ambijent), čak nam se čini da debelo zaostaje. Još ako na to dodamo priličnu hardversku zahtevnost i povremena „štucanja” prilikom učitavanja novih deonica, očigledno je da je optimizacija mogla da bude bolja. Zvučni efekti su pristojni i doprinose atmosferi. Dizajn nivoa je prilično dobar, ali efektivno linearan. Čak kada se čini da imate određenu slobodu da lutate ostrvom, to je, ipak, samo privid.

Borbe uopšte nisu loše i prilično su zabavne i izazovne, ali smo često bili zatečeni situacijom da lupamo po tastaturi kao noob u Mortal Kombatu, dok pokušavamo da zamahnemo bakljom, bacimo magiju, zalečimo dušu i telo i sve u istom trenutku. Recimo da vam gotovo svaki susret sa neprijateljima garantuje tr do pet pogibija, ali na kraju sigurno pobeđujete.

Glavni minus igre je njena cena. The Chant ima šta da ponudi ljubiteljima horora i iskače od proseka po igrivosti i relativnoj originalnosti priče, ali je 40 evra ipak malo previše.