Miodrag ROBOVIĆ

1. oktobar 2022.

Pojam deep weba i tehnologija TOR mreže nisu ni nova, ni nepoznata stvar. Anonimnost i privatnost na internetu, pak, kao da jesu, iako dokazi o masovnoj špijunaži i nadgledanju građana ne prestaju da izlaze na svetlost dana.

Svi oni koji prilikom korišćenja interneta žele da ostavljene tragove svedu na minimum, trebalo bi da budu upoznati sa distribucijom Tails OS. Ambiciozan GNU/Linux projekat baziran na Debianu, započet 2009. godine, ne ističe se izgledom, najsvežijim softverom, ali ni udelom na tržištu (da li je to dobra ili loša stvar - na vama je da procenite). Fama oko ove distribucije leži u njenoj ideji, a to je anonimnost.

TOR integracija i amnezija

Tails je, zapravo, skraćenica za The Amnesic Incognito Live System. Ova poduža odrednica govori da je distribucija napravljena sa ciljem da bude „zaboravna”. Kompletan operativni sistem se pri pokretanju učitava u RAM, a nakon završetka rada sadržaj se briše, ne ostavljajući nikakve dnevnike ili fajlove na samom uređaju. Inače, ovo može da se zaobiđe kreiranjem persistence live USB-a. Ako usred rada izvučete USB stik iz kompjutera, Tails se momentalno isključuje i briše podatke o svom radu iz memorije. Za one paranoične, u proces uklanjanja podataka iz radne memorije uključeno je i upisivanje nasumičnih bitova, kako bi se izbegli manevri poput coldboot napada.

Dok koristite Tails, vaš identitet ne bi trebalo da bude otkriven. Ovo se postiže tako što se kompletan internet saobraćaj odvija preko TOR mreže, a postoji i opcija randomizacije MAC adresa mrežnih uređaja. Protokol TOR mreže integrisan je u sve sistemske aplikacije, pa i programe nižeg stepena. Naravno, da bi dostigli anonimnost morate da uključite i zdrav razum, pa se tvorci Tails OS-a ograđuju od tvrdnji da njihovo čedo pruža potpunu zaštitu, jer to, ipak, zavisi od rukovanja korisnika uređajem i sistemom.

Zahtevi i instalacija

Što se tiče podrške za procesore, Tails je u neku ruku ograničen kada je Linux u pitanju. Tako, recimo, 32-bitni procesori nisu podržani još od verzije 3.0, a isključena je i podrška za ARM komplemente. Tvorci savetuju dva gigabajta radne memorije, jer su pri manjoj količini „moguće nestabilnosti u radu”, kako se navodi u zvaničnoj dokumentaciji (koja je, uzgred, vrlo uredna i iscrpna). Ukoliko sistem pokrećete sa USB-a, treba vam „fleška” od minimalno osam gigabajta. Za virtuelnu mašinu nema naznačenih memorijskih zahteva, mada smo mi radi potreba testa dodelili osam gigabajta i sve je funkcionisalo kao podmazano.

Kada govorimo o „instalaciji”, nakon preuzimanja ISO ili IMG datoteke (veličine je 1,3 gigabajta), Tails preko nekog od brojnih programa za tu namenu treba da smestite na USB stik. Za Windows stoji preporuka da se koristi balenaEtcher (www.balena.io/etcher), dok u slučaju Linuxa možete da koristite GNOME Disks (i.sk.rs/358648), GParted (gparted.org) ili, jednostavno, komandu dd. Nakon toga, restartujte kompjuter i odaberite da se sistem podigne sa USB-a koji sadrži Tails OS. Ista procedura je i za virtuelnu mašinu, ISO se pokreće kao „živi” sistem. Za sve ovo postoje korak-po-korak uputstva sa pratećim ilustracijama na zvaničnoj prezentaciji projekta. Takođe, jedan od koraka je i provera verodostojnosti ISO/IMG fajla koji ste preuzeli, u svrhu dodatne (nekad i osnovne) provere da je fajl u izvornom stanju.

Pozdravni ekran koji se pojavljuje po podizanju sistema treba odvojiti od komplemenata na uobičajenim Linux distribucijama. Tails dobrodošlica donosi podešavanja za neke od osnovnih parametara koji će uticati na rad, sve dok ne restartujete sistem. Tu su, najpre, podešavanja tastature, jezika i vremenske zone, koja nije određena automatski, zbog bezbednosti korisnika. Klikom na Additional Settings, otvara se kartica gde podešavate lozinku za superusera, dodatni softver i pojedine postavke za internet (poput Bridgea, funkcija koja internet provajderu neće odati da se koristi TOR mreža). Pažljivo pročešljajte opcije, da bi dalje korišćenje teklo bez problema.

Izgled i glavni softver

Tails na polju estetike ne bi zapao za oko ni najekstremnijim pobornicima savremene umetnosti. Ekranom dominira plava jednobojna pozadina, sa dva crna panela u gornjem i donjem delu ekrana. Radi se o GNOME okruženju, sa izvesnim ekstenzijama. Gornji panel sadrži prečicu za pregled prozora, meni za aplikacije i folder /home. Dalje, u centru se nalaze sat i datum, a desno u uglu sistemski meni i ekstenzija sa podešavanjima i statusom TOR mreže. Ova ekstenzija ima prepoznatljiv izgled glavice luka, koja pozeleni kada se uspešno povežete. Da se podsetimo, luk je zaštitni znak TOR (The Onion Routing) mreže. Čitav donji panel rezervisan je za prikaz otvorenih prozora, sa izuzetkom ekstenzije koja menja workspace. Uz tri ikonice na desktopu, to je sve. Ako vas, ipak, zanima da izmenite izgled, sve što se u startu nudi je nekoliko simpatičnih Debian pozadina. Nema čak ni osnovnog menjanja light/dark tema. Moraćete da zaobiđete nekoliko ograda da biste instalirali nove teme, ikonice i slično.

Što se tiče softvera, Tails je, rekosmo, u osnovi Debian, a to dalje znači da predstavlja veoma stabilan sistem. Ceh dolazi u obliku svežine paketa, koji su, uglavnom, po nekoliko verzija u zaostatku u odnosu na, recimo, one na ArchLinuxu. Izuzetak su programi koje su autori namenili da budu glavni, te oni dobijaju poseban tretman. To su, pre svega, TOR i TOR browser, kao i NetworkManager, alatka za konfiguraciju internet konekcije. Među „povlašćenim” programima su i Pidgin, aplikacija za četovanje koja podržava brojne (uglavnom šifrovane) protokole; OnionShare, izuzetna alatka za deljenje fajlova; GnuPG, program kojim šifrujete i potpisujete razne fajlove i mejlove; KeePassXC, višeplatformski open source password menadžer; bitcoin klijent i još neki osnovni programi za (bezbedan) rad.

Vredi istaći i program Backups, koji nudi backup fajlova na „flešku” koju koristite, a istovremeno i kreiranje/brisanje persistence particije. Takođe, posebnu pažnju treba obratiti na pomenuti OnionShare. Većini sajtova za hostovanje/deljenje fajlova, iz ugla korisnika Tailsa, ne može se verovati, jer serveri (ili vlasnici) mogu da budu nepouzdani i/ili kompromitovani. Tu nastupa OnionShare, u koji dodate fajlove (ili čak ceo glavni folder veb-sajta) i dobijete .onion link. Link prosledite primaocu, koji je tada u mogućnosti da preuzme fajlove preko TOR browsera. Ovo se razlikuje od, na primer, klasičnog FTP servera, jer primalac ne zna tačnu adresu vašeg kompjutera zbog TOR mreže, a fajlovi su obezbeđeni PGP ključevima.

Autori su u Tails uključili dosta pratećeg softvera. Tu je kompletan LibreOffice, Thunderbird, kao i klasični GNOME programi za čitanje PDF i drugih dokumenata, pregled slika i video-snimaka i tako dalje. Postoji i cela kategorija multimedijalnih alatki, nekoliko konvertera za audio, video i slike, narezivanje optičkih medijuma, snimanje i menjanje glasa. Ni tu nije kraj, ukoliko ste dozvolili dodatni softver prilikom prvog pokretanja sistema.

U krajnjem slučaju, iako izgleda kao da je izašao iz kasnih devedesetih godina prošlog veka, Tails zaista nudi sveobuhvatan set programskih rešenja, koji će zadovoljiti i „obične” korisnike, koje ne zanimaju previše anonimnost i bezbednost.

Misija i važnost Tailsa

Budući da je u pitanju besplatan i open source projekat, koji služi za, u najmanju ruku, obavljanje osetljivih zadataka, za Tails garantuje veliki broj stručnjaka iz oblasti programiranja, bezbednosti, kompjuterskih nauka, pa i njegovi korisnici. Usled toga, ne morate da brinete za verodostojnost, jer je sve transparentno (finansije do zadnje pare pobrojane su od početka rada projekta na veb-sajtu), a update najbitnijih paketa je čest, tako da, usled problema, popravke stižu brzo.

U svetlu ostalih Linux distribucija, Tails ne donosi drastične novitete. Svi programi ili alatke koje su Tails „ekskluzive”, dostupne su na GitLab stranici projekta, a TOR protokol i internet browser su odvojene stvari. Na bilo koju drugu distribuciju, dakle, možete da instalirate sve što se nalazi i pod Tailsom, pa i postaviti internet saobraćaj tako da radi isključivo preko TOR-a.

Ono što je bitno u zamisli i izvedbi jedne ovakve distribucije jeste njena važnost po društvo. Svi koji trpe cenzuru na internetu, politički aktivisti i izgnanici, novinari i slični njima, imaju veliki benefit od korišćenja Tailsa. Sam Snouden je preporučio ovaj sistem svojim saradnicima iz lista Guardian, kada je obelodanio tajne podatke američke vlade. Širenje svesti o ovoj i sličnim Linux distribucijama može da bude od ključne važnosti za pojedina društva i njihov napredak.