Miodrag ROBOVIĆ

1. oktobar 2022.

Kada je Valve najavio Steam Deck, mnogi ljubitelji Linuxa postali su optimistični. Egzaltiranost je došla zbog toga što je na tržište stigao prvoklasni uređaj, namenjen širokim masama, a koji koristi (Arch) Linux kao operativni sistem. Nedugo potom, na GitHubu se pojavio projekat pod nazivom HoloISO. Kompletan operativni sistem „izvučen” iz Steam Decka i upakovan u ISO fajl, dostupan za sve kompjutere.

Na glavnoj stranici projekta pominje se da je HoloISO 99 posto zvaničan. Glavni cilj je da se sistem sa Decka pruži u formi u kojoj može da se instalira na veliki broj uređaja, a da se zadrže proprietary komponente koje koriste Steam klijent i operativni sistem u originalnoj formi, na kojima Deck počiva.

Zahtevi i instalacija

Što se tiče zahteva, možete da koristite bilo koji procesor čije srce kuca na barem 2,4 gigaherca. Kada je RAM u pitanju, tokom testa za ovaj tekst, HoloISO na virtuelnoj mašini radio je sa četiri gigabajta (u manje zahtevnim igrama), a u punoj instalaciji, kao glavni operativni sistem, sa osam gigabajta radne memorije.

Grafička kartica je priča za sebe. Na Gitu se savetuje nešto od sledećeg: Radeon RX Vega+/4XX/5XX ili 5XXX/6XXX (u sklopu APU čipa ili kao zasebna komponenta), Intel UHD 630 ili jača, GeForce GTX 9XX ili novija. Stanje grafike na Linuxu sa Nvidiom nije sjajno, pa ukoliko imate tu grafičku karticu, trebalo bi da se raspitate o podršci za Linux generalno.

Instalaciju morate bootovati UEFI metodom, a ISO prebaciti na „flešku” preko nekog od programa koji radi putem dd komande (BalenaEtcher, Rufus...). Instaliranje HoloISO-a je, u najmanju ruku, nesvakidašnje za jednu prijateljski nastrojenu Linux distribuciju. Pre svega, pokrećete terminal i unosite komandu koja pokreće instaler. Imate tri opcije: barebones, koja nudi minimalan sistem, poput svežeg Archa; gameonly, koja instalira samo Steam Deck UI (ova varijanta je u fazi sređivanja) i, na kraju, deckperience, koja daje pun sistem sa dva interfejsa i dodatnim programima.

Stvar koja je nesvakidašnja je to što se polovina instalacije svodi na odgovaranje na pitanja u terminalu, a polovina se obavlja kroz grafičke prozore koji vam se otvore kada treba da unesete neke parametre. Nakon uspešne instalacije, dočekaće vas setup koji koristi identičan interfejs kao i Steam Deck. Naravno, sve reaguje na miš i tastaturu, pa nema razloga za brigu. Sledi podešavanje jezika, tastature, vremenske zone, pa onda još jedna provera da li je dostupan neki update.

Dva lica

Nakon instalacije, sledi prijava na vaš Steam nalog i otvara se početni ekran. Tu se nalaze igre koje ste nedavno igrali, poneke vesti o updateima i lista prijatelja. Deck UI je veoma jednostavan i prilagođen, pre svega, kontrolerima, poput onog sa Xboxa ili PlayStationa. Kao interfejs, ne nudi mnogo. Tu su stranica Steam prodavnice, vaša biblioteka igara, screenshoti i podešavanja. Ona su svedena na osnove, daleko od onoga što bi neko Linux grafičko okruženje pružilo.

Tačno na toj, liniji malog „razočaranja” u ograničenost ovog sistema nastupa Valveova divna odluka - u priču ubaciti desktop režim. Odlaskom u meni Power, pa odabirom funkcije Switch to Desktop, učitava se kompletno KDE Plasma okruženje, sa svim mogućnostima i prednostima Linux desktopa. Ovde je manevarski prostor za rad i podešavanje sistema (čak i onog dela koji se odnosi na Deck UI, ako koristite terminal) neograničen. Još dalje se ide u pogledu efektivnosti kada ne isključite Deck UI, već samo otvorite novi TTY (‘Ctrl-F2’) i pokrenete Xorg server, komandom startx. Naravno, u desktop režimu ne ukida se mogućnost pokretanja igara. Sve je jedan sistem, samo menjate interfejs.

Iz gejming orijentisanog okruženja, za nekoliko sekundi prelazite u puno desktop okruženje, spremno čak i za kancelarijski ili neki drugi profesionalni rad. Dostupan je Discover softverski centar, a budući da je u temelju Arch Linux, na raspolaganju je ogroman broj programa, pa možete da instalirate šta god vam padne na pamet. Zapravo, ceo ovaj tekst napisan je upravo na HoloISO, dok je služio kao jedini operativni sistem na kompjuteru.

Što se tiče izgleda i programa, desktop režim stiže gotovo u fabričkom stanju. Uz podrazumevanu temu, sa svega nekoliko instaliranih programa, HoloISO podseća na bilo koji sistem na koji je tek instalirana Plasma. Dostupna je jedna Valveova tema, ali morate ručno da je promenite. Izuzetak od ove „fabričke” strane je set od 15 HoloISO pozadina. Naravno, u pitanju je Linux, pa se sve dâ podesiti po želji i po meri, uz malo vršljanja po internetu i opcijama.

Ispod haube

Da je ovde kraj Valveovog truda (i truda developera projekta HoloISO), ovaj sistem se ne bi izdvajao od, recimo, Garuda Linuxa, ili, pak, bilo kog Linuxa koji ima instaliran Steam. Ne, Deck UI nije dovoljan za to. Ono što suštinski izdvaja ovu distribuciju iz mora drugih su promene u podnožju sistema. Da krenemo redom...

Pre svega, ne koristi se klasičan Linux kernel, već Linux-Neptune, Valveova verzija kernela, u kojoj su izbačene pojedine stvari koje nisu neophodne, a neki drajveri su unapređeni - u prvom redu grafički i oni koji se odnose na regulisanje struje/frekvencije. Dalje, HoloISO koristi Dinit, ali mnogo default servisa je onemogućeno, da bi se opterećenost smanjila. Za grafički server se koristi Xorg, zbog stabilnosti, ali je tu i podrška za Wayland protokol. Repozitorijumi su obogaćeni Valveovim arhivama programa, iz kojih se preuzimaju najbitniji paketi sistema. Takođe, tu je podrška za Flatpak kontejnere, a mogu da se instaliraju i iz Discover centra.

Na kraju, Proton, nezaobilazna stavka za igranje na Linuxu, dosta stabilnija i efikasnija otkada se Valve njom služi. Samim tim što su se odlučili da naprave sistem na Arch platformi, nadogradnje sistema dostupne su gotovo svakodnevno. Unutar Deck UI-a možete da podesite da li želite da ih dobijate iz stabilnog ili kanala za testiranje. Stabilne nadogradnje stižu nešto kasnije, ali kako im naziv sugeriše, isprobane su i ne zadaju muke. Uz sve to, Valve redovno doprinosi kôdovima za druge Linux drajvere, Protonu i svemu što koriste na svom sistemu. Ovo je bitna stvar i za one koje ne zanima HoloISO, jer jedna velika kompanija postaje zainteresovana za unapređivanje infrastrukture Linuxa, u širem smislu. Za sada se interesovanje ove firme razlikuje od onog koje ima, recimo, Google, budući da Valve nije tražio mesto u upravnom odboru, pa ne možemo reći da radi to što radi iz istih pobuda. Opet kažemo, za sada!

Proton

Proton je Valveov fork projekat poznatog WINE-a. Jednostavno rečeno, služi da „prevede” DirectX API u Vulkan API, tako da Linux može da ga „razume”. Za ovaj korak prevoda zaslužna je DXVK biblioteka. Kada je 2018. godine započet rad na Protonu, moglo je da se igra svega 27 naslova. Za samo tri godine rada, Valve i programeri su taj broj podigli na oko 16 hiljada. On raste iz dana u dan, a moguće je podesiti i posebne parametre za pokretanje igre preko Protona, tako da odgovara zatečenom hardveru i potrebama. Ove posebne postavke korisnici dele na sajtu ProtonDB (www.protondb.com). Tu, takođe, mogu da se nađu i zvanične Valveove ocene o igrivosti svake igre pod Linuxom. Za sada, 77 procenata od top 1000 igara je moguće igrati, ali u nekim ima grešaka ili „pucanja”, pa su potrebna unapređenja. 21 procenat tih igara spada u native kategoriju, dakle, mogu da se igraju i bez Protona.

Za dve nedelje korišćenja HoloISO-a, konkretno za Proton i njegove prateće pakete, bilo je čak deset updatea. To govori o ozbiljnosti sa kojom se pristupa ovom projektu i „prevodu” igara za Windows u Steam Deck/Linux varijantu.

Potencijal upotrebe

Već dugo pobornici slobodnog softvera pokušavaju da unaprede stanje gejminga na Linuxu. To je pokušavano kroz razne WINE prefikse i podešavanja, mnoge launcher programe, modifikacije kernela, more distribucija, pa, na kraju, i virtuelizaciju, ako nema izbora.

Blago rečeno, Linux je uvek bio tretiran kao građanin drugog reda u ovoj sferi. Iako je potpuno spreman za masovnu upotrebu među prosečnim korisnicima, mogućnost igranja je ono što je sprečavalo da se dobije veći deo udela na tržištu operativnih sistema (ne govorimo o serverskoj sceni).

Nakon brojnih pokušaja, dobrog novčanog pokrića iz Valvea, ali i doprinosa velikog broja ljudi na raznim Git projektima, HoloISO je uspeo da objedini sve prednosti i ukloni veći deo mana kada je gejming na Linuxu u pitanju.

Takođe, kompletan HoloISO je dostupan na GitHub stranici, potpuno raspakovan. Možete da vidite sve fajlove i konfiguracije koje obavljaju instalaciju sistema. Svaki fajl možete da menjate, dodajete i oduzimate stvari po želji. Uz alatku Archiso, lako se napravi ISO fajl tako personalizovanog sistema. Ova otvorenost projekta HoloISO omogućava da se on vrlo brzo proširi na više frontova i unapredi brže nego što bi to Valve uradio sam. A onda, ko zna, možda Linux počne da osvaja PC tržište.