Momir ĐEKIĆ

1. septembar 2022.

Kada ratovi tutnje, neke stvari prođu bez prevelike pažnje. U situacijama kada udarne vesti govore o stradanju ljudi, velikim migracijama uzrokovanih ratom, retko ko se osvrće na gotovo uobičajene vesti. Upravo takve su one koje se tiču trgovinskog rata SAD i Kine ili planetarnih „sukoba” velikih kompanija oko prava licenciranja. To što ovi izazovi koštaju i pomenute kompanije, ali i čitave ekonomije, stotine miliona američkih dolara, očigledno nije dovoljno da budu u etru. Ipak, razumevanje razvoja tih priča nam omogućava da sa većom pažnjom, budniji, pratimo odmotavanje klupka geopolitike.

Rat u nama

Pre no što je pandemija zagospodarila svetom, a kada su muke zadesile kinesku kompaniju Huawei, najpoznatiju žrtvu američkih globalno-postavljenih sankcija protiv kineskih tehnoloških kompanija, nismo previše marili. To je samo jedna kompanija. Može se reći da tamo gde je Huawei stao - Xiaomi je nastavio i, bar na neko vreme, popunio upražnjenu „rupu” vrednosno-cenovnog kontinuuma.

Ipak, da je kriza veća i dublja od stopiranja jedne, makar i najbolje, kineske kompanije, shvatili smo kada su i druge kineske, ali i kompanije sa svih krajeva sveta, počele da menjaju kurseve svojih strategija. Na važnosti i značaju, a posebno na uticaju, profitirala je tajvanska kompanija TSMC koja je, sticajem okolnosti, svoju vrednost u protekle dve godine uvećala gotovo dva i po puta. TSMC je poziciju koju danas ima, svakako, zaslužio sopstvenim radom i zalaganjem. Naravno da se danas za prvi milion niko ne pita. Nemojmo to raditi ni u slučaju apsolutno nedodirljive kompanije u svetu čipova.

Ipak, takvo jačanje kompanije na teritoriji koju Kina smatra svojom, u sred gustog polja rastućih tenzija između američke administracije, vodećeg sponzora Tajvana, i Kine, nimalo nije lako palo (još uvek) najmnogoljudnijoj državi sveta. Kinezi su pokušali da kroz rad nekoliko domaćih kompanija nadomeste povlačenje korišćenja TSMC-ovih kapaciteta, ali su Amerikanci nastavili da, kroz iteracije trgovinskih uredbi, uklanjaju delić po delić slagalice kojom bi Kina došla do mogućnosti da samostalno proizvede čipove savremenih karakteristika.

Poslednju iteraciju Amerikanci su na sto spustili nedavno. Američki Biro za industriju i bezbednost, agencija unutar Ministarstva trgovine, saopštila je odluku donetu na osnovu „ugrožavanja nacionalne bezbednosti” po kojoj se na listu zabrana za izvoz stavljaju četiri tehnologije. Zanimljivo je i to da su sve četiri, zapravo, elementi liste koju usaglašava organizacija osnovana 1996. godine, nakon dogovora u holandskom gradiću Wassenaar o kontroli trgovine materijalima, proizvodima i tehnologijama koje imaju dvojnu namenu. Ova grupacija, čiji Kina nije član, uređuje međunarodne „dozvole” za trgovinu oružjem ili tehnologijama koje se mogu koristiti u proizvodnji oružja.

Novom uredbom, američka administracija se pozvala na dogovor unutar organizacije iz decembra 2021. godine, a kojim se „ograničava” izvoz softvera za elektronsko, računarom potpomognuto dizajniranje (ECAD), namenjeno projektovanju najnovijih GAA (eng. gate-all-around) tranzistorskih struktura, kao i dva supstrata za proizvodnju čipova - galijum-oksida i dijamanta. Pomenuta dva materijala imaju mnogo bolje karakteristike od silicijuma i predstavljaju okosnicu novih tehnologija proizvodnje čipova. Zabrana izvoza nigde ne pominje Kinu, ali je i laicima jasno da je usmerena upravo protiv, po obimu, druge ekonomije sveta.

Ono što dodatno usložnjava stvari jeste pitanje kako će se u novim iteracijama trgovinskog rata snaći južnokorejske kompanije. Naime, Samsung i SK Hynix, dva najveća korejska proizvođača memorijskih čipova, veliki deo osvojih proizvodnih pogona imaju upravo u Kini. Zvanični Seul je radio punom parom kako bi obezbedio „izuzeće” koje olakšava rad fabrika ove dve kompanije u teškim poslovnim uslovima globalističkih izazova. Ipak, nakon nikada zapamćenih investicija u tehnološki sektor koje je administracija SAD donela u poslednjih nekoliko godina, a koje nameravaju da u SAD „donesu” značajne kapacitete proizvodnje čipova, postavlja se pitanje koliko vremena korejske korporacije imaju pre no što budu zamenjene kao dobavljači najvećih svetskih kompanija.

Verovatniji scenario je, pak, taj u kome će SAD, Japan, Tajvan i Južna Koreja formirati zatvoreno udruženje za proizvodnju i distribuciju čipova. Nazvano „Chip 4 Alliance”, ovo udruženje, pod jasnim vođstvom najmoćnije ekonomije sveta, ima misiju da kontroliše globalno tržište čipova. Kina se ovakvoj alijansi, prirodno, glasno protivi. Japan i Tajvan će savezu prići jednostavnije nego Koreja. Podaci govore da je od 2012. godine, samo Samsung, u kineske proizvodne pogone investirao gotovo 26 milijardi američkih dolara. Ovi kapaciteti će ulaskom Koreje u novu alijansu biti ugroženi. ni dogovori u procesu formiranja alijanse govore da kćerke-firme mogu da proizvode samo čipove na tehnologijama većim od 28 nanometara i to deset godina nakon stupanja na snagu osnivačkog akta. Ovo, suštinski, znači da bi kineske podružnice proizvodile isključivo starije i manje sposobne čipove, namenjene kućnoj tehnici i pojedinim jednostavnijim uređajima.

Trgovinski rat dve vodeće ekonomije sveta je četvorogodišnjak. Glasan je i večito gladan. Nemoguće ga je smiriti cuclom, niti glumatanjem. Potreban je smiren, ali odlučan pristup kako bi se osiguralo mirno i radosno detinjstvo. Dete se ne sme pustiti samo...

Pomračina na Istoku

Da ne cveta cveće ni u drugim kineskim tehnološkim firmama, pobrinuo se pomenuti Xiaomi. Prodaja pametnih telefona u Kini, ključnom tržištu (preko 50 odsto ukupnih prihoda) za Xiaomi, pala je za 29 odsto. Pad prodaje definitivno je izraženiji nego prošle godine i očigledno je da je Xiaomi u problemima. Izazovi koje kompanija ima u Indiji će, prema rečima zvaničnika ove kompanije, potrajati, bez obzira na to da li će se rešavati nagodbama ili će kompanija biti primorana da uđe u ozbiljnije rezove svoje operativne dobiti.

Podsećanja radi, poreske vlasti u Indiji su ustanovile da su zvaničnici indijske kćerke-firme kompanije Xiaomi netačno prikazivali transakcije sa matičnom firmom. Dodatno, poreska služba je ustanovila i niz drugih nepravilnosti u iskazanim poreskim knjigama, a koje se tiču, navodno, nezakonitih umanjenja poreske stope na ime troškova kupovine uređaja (telefona) i drugih troškova ka trećim stranama.

Sve ovo dolazi nakon što je Xiaomi, pre dve godine, pokušao da se na tržištu Indije distancira od svoje kineske majke-firme rebrendiranjem svojih prodavnica sa „Made in India” porukama. Pomenuta akcija nastala je kao odgovor na vandalizam i obijanje većeg broja prodavnica kineske tehničke robe u Indiji, a zbog pograničnog sukoba koji je rezultirao i smrću 20 indijskih vojnika. Tada je direktor Xiaomi India navodio da je Xiaomi, od svih kineskih brendova telefona, „najviše indijski”. Prema njegovim rečima, Xiaomi koristi oko 65 odsto svojih komponenata iz Indije i zapošljava preko 50 hiljada Indijaca.

U odgovoru na optužbe indijskih poreskih vlasti, Xiaomi je istakao da su sredstva koja su prebačena na ime majke-firme i dve neimenovane kompanije u SAD, zapravo, prava na intelektualnu svojinu i tehnologije koje kompanija koristi u indijskim verzijama svojih uređaja. Indijske vlasti su krajem prošle godine, otprilike u isto vreme kada su počela ispitivanja kompanije Xiaomi, pokrenule postupak i protiv kompanije Oppo, a optužbe su vrlo sličnog karaktera.

Oppo, čak i da je odgovorio na isti način kao Xiaomi, danas im ne bi verovali, kao i bratskoj kompaniji OnePlus. Oppo i OnePlus su, da se podsetimo, deo iste grupacije kompanija u vlasništvu kineskog fonda BBK. Dodatno, u poslednje dve godine, OnePlus i Oppo bili su veoma blizu potpunog spajanja. Njihovi operativni sistemi su, od poslednje verzije, praktično, jedno te isto.

No, osim što dele hardver, a sada i softver, očigledno dele i praksu funkcionisanja. Jedna od njih ih je dovela u veoma nezgodnu poziciju, jer ih je za povredu patenata tužila kompanija Nokia, gotovo istovremeno dobivši inicijalne sporove u Nemačkoj i Indiji. Radi se o finskoj tehnološkoj kompaniji, koja u svom vlasništvu drži veliki broj patenata iz oblasti mrežnih tehnologija, nekadašnjem vlasniku mobilnih telefona sa istim brendom koji se danas najmi, isto finskoj, kompaniji HMD.

OnePlus i Oppo su do nekog datuma u tekućoj godini uredno plaćali licence na ime korišćenja tehnologija i patenata u svojim uređajima. Ipak, gotovo jedan dan od isteka ugovora o licenciranju, Nokia je lokalnim sudovima u Nemačkoj i nekoliko drugih evropskih država tužila kineske kompanije i dobila odluku o zabrani prodaje, koja je i dalje na snazi. Na nemačkom OnePlus sajtu mogu se kupiti isključivo slušalice i oprema za telefone, ali ne i telefoni. Oppo je jednako značajan igrač u Nemačkoj, koliko je bitan u Indiji. Ipak, OnePlus u Nemačkoj drži oko deset odsto tržišta i na njemu prodaje oko dva miliona uređaja svake godine. Prema dostupnim informacijama, OnePlus i Oppo su dužni da kompaniji Nokia plate oko 2,5 evra po uređaju kako bi bili u mogućnosti da koriste njene patente. No, situacija je u svojevrsnoj pat poziciji, jer Nokia traži da se potpiše globalni ugovor o licenciranju da bi „otključala” zabranu prodaje na teritoriji Nemačke. Da li će OnePlus, dakle, platiti oko pet miliona evra samo u Nemačkoj, kako bi otključao mogućnost prodaje još desetine miliona na ime licencnih troškova za prodaju u ostatku sveta? Iz ove perspektive, profit od prodaje dva miliona uređaja u Nemačkoj i nekoliko miliona uređaja u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, Ujedinjenom kraljevstvu i Španiji, gde su, pored Nemačke, pokrenuti sporovi protiv OnePlus i Oppo, biće znatno manji od troškova, pa je jasno da se potpuno poštovanje licenci „ne isplati” kineskim kompanijama koje na svom tržištu prodaju bez plaćanja troškova licenci.

• • •

Kineskim kompanijama će naredni period biti još teži za funkcionisanje na način na koje su navikle. Veliki broj, posebno ekonomski najvećih tržišta počeo je sa znatnim ulaganjima u regulaciju i antimonopolsko delovanje. Takav okvir poslovanja ne odgovara kompanijama koje su navikle da koriste „trikove u knjizi”, kako bi izbegle troškove. Način na koji su kreirali telefone koji su izazivali vodeće modele nekada smo posmatrali kao impresivan bunt „malog čoveka”, potajno znajući da su, na tom putu, isekli veći broj krivina no što se može zamisliti. Došlo je novije doba i u njemu se traže svežiji trikovi.