Dušan DINGARAC

SK 9/2022

Mobilna telefonija, uz pametni telefon, neizostavni je deo naše svakodnevice. Kad god smo u prethodne dve decenije pisali o mobilnoj telefoniji, akcenat nam je bio na mobilnom prenosu podataka. Izgleda da je došlo vreme da nešto napišemo i o govornim pozivima.

Da, tehnologija se promenila. Ako pogledamo unazad, do druge generacije mobilne telefonije (kada je ova tehnologija postala dostupna širem krugu korisnika) i pogledamo današnju četvrtu, a onda i petu, koja je već počela da funkcioniše u nekim zemljama, videćemo mnoge tehnološke razlike. Gledajući sa strane upućenog korisnika, vidi se da je fokus sa ostvarivanja glasovnih (i video) poziva prešao na prenos podataka, tj. nasušni internet. Upravo je ta promena fokusa donela najveću promenu u svetu telekomunikacija. Postepeni prelazak sa logike stare analogne telefonije, gde je jedan razgovor „držao” jednu liniju zamenio je princip koji se već odavno koristio u računarskim mrežama. Naime, informacija, podatak bilo koje vrste, uključujući glas i video, deli se na malene paketiće i tako se šalje kroz prenosnu mrežu, omogućavajući na taj način da više korisnika istovremeno koristi prenosne kapacitete.

Ovakav vid prenosa podataka skoro na silu je dodat kasnijim fazama druge generacije mobilne telefonije. Tokom razvoja treće generacije, on je postao standardan i veoma bitan, da bi pojavom četvrte generacije, nazvane i Long Time Evolution (LTE), bio inkorporiran u osnove sistema toliko duboko, da je standardni način „telefoniranja” postao dodatna usluga.

Počev od četvrte generacije, glasovni pozivi se ostvaruju putem standarda poznatog kao VoLTE (Voice over LTE) i u petoj generaciji ostaće isti princip za glasovne pozive. U pitanju je nešto što najviše podseća na VoIP poznat iz računarskog sveta i moderne fiksne telefonije. Ipak, još uvek u praksi, tokom VoLTE razgovora telefoni ne mogu da razmenjuju podatke preko iste SIM (ili eSIM) kartice. Kvalitet zvuka kod VoLTE poziva je bolji nego kod prethodnih standarda, pa je prvobitno promovisan upravo po ovoj karakteristici. Zato se i na mnogim telefonima i danas navodi kao glavna prednost ovog sistema.

Istina je da VoLTE nije podržan na svim telefonima koji podržavaju LTE. Ili to, bar, tako izgleda. Recimo, na Xiaomi Redmi Note 10, modelu starom nepune dve godine, koji još uvek dobija apdejte softvera, nigde se u menijima nije pominjao VoLTE. Sve dok nije u njega unet kod *#*#86583#*#* i nakon toga se pojavio i proradio, jer je provajder omogućio ovu uslugu za tu SIM karticu. Cela stvar nije tako nova. Naime, prva mreža koja je omogućila VoLTE puštena je u rad avgusta 2012. godine u SAD, a prvi VoLTE telefon, LG Connect 4G, pojavio se u maju 2014. godine. iPhone podržava VoLTE od iOS 8, koji je predstavljen zajedno sa iPhone 6 septembra 2014. godine.

Dakle, više nego dovoljno vremena da svi telefoni i mreže dobiju VoLTE mogućnosti. Pa, zašto onda nije u široj upotrebi? Jedan od glavnih razloga je paralelno postojanje 2G i 3G mreža preko kojih se ostvaruju glasovni pozivi, dok se LTE koristi samo za podatke. I tako je manje-više ostalo do danas. Sada, kada se priča o ukidanju 2G i 3G mreža (pre svega, zbog loše bezbednosti koja je ugrađena u strukturu ovih sistema) i kada su datumi ukidanja u nekim zemljama izvesni (SAD kraj 2022. godine, Verizon mreža) VoLTE postaje bitan. Postaje bitan i VoLTE roming, standard koji postoji od kraja 2014. godine, ali nije baš svuda implementiran. Postoji i VoWiFi, gde se sa bilo kog WiFi, tj. internet priključka, ostvaruje poziv kroz mrežu operatera. Ni ovaj standard nije široko rasprostranjen. Postoji i ViLTE, video-poziv preko LTE mreže, ali cenimo da njegova popularnost neće biti veća od popularnosti 3G video-poziva pored svih današnjih programa za video-pozive.

I gde je sada u svemu tome Srbija? Da li meni treba VoLTE? Kome u Srbiji treba VoLTE? Operateri u Srbiji imaju podržan VoLTE već nekoliko godina unazad, ali on nije reklamiran, osim u trenutku kada je implementiran u mreže operatera i to kao HD voice usluga. Sada se već na sajtovima operatera mogu naći neke informacije o VoLTE, poput paketa u kojima je VoLTE uključen. Kako je donedavno VoLTE bio dodatna usluga, tako su operateri morali da plaćaju licence prema broju korisnika kojima je ova usluga uključena isporučiocima mrežne opreme. Zbog toga nisu svi korisnici dobili mogućnost VoLTE usluge. No, od pre izvesnog vremena, ovaj ograničeni način licenciranja je prošlost i sada nema razloga da svi korisnici ne dobiju VoLTE uslugu. No, to još uvek nije omogućeno kod naših operatera, što je jasno iz njihovih veb-prezentacija.

S obzirom na to da se u Srbiji još uvek ne priča o gašenju 2G i 3G mreža, ostaje pitanje kome treba VoLTE? Ako ste u gusto naseljenom mestu, onda sigurno imate 2G i 3G pozive, pa vam VoLTE nije neophodan. Ako ga uključite, imaćete kvalitetniji zvuk prilikom poziva ako i druga strana koristi VoLTE i istu mrežu (sve dok se ne omogući VoLTE razmena, tj. HD voice između operatera). VoLTE roming nećete imati dok se ne regulišu roming ugovori za ovu uslugu, pa odlaskom u inostranstvo gubite ikonicu u vrhu ekrana. Ali, evo jednog scenarija gde vam VoLTE u gradu može sačuvati živce. Naime, problem handovera između baznih stanica koji često uzrokuje prekid veze dešava se u gradu, u visokim zgradama na visokim kotama zemljišta. Dešava se da u jednom delu stana hvatate signal jedne bazne stanice, a u drugom druge i da dok šetate po stanu dolazi do prekida veze. VoLTE može da pomogne kod ovakvog slučaja ukoliko su u pitanju dve LTE bazne stanice. Pozitivna stvar VoLTE može biti i brža uspostava veze, a negativna da ako u pokretu izađete van dometa LTE signala, dolazi do prekida veze.

Ako u urbanim uslovima o potencijalnoj upotrebi VoLTE može da se diskutuje, on je svakako potreba u nekim ruralnim sredinama. Naime, u područjima bez 2G i 3G signala, najčešće retko naseljenim brdsko-planinskim krajevima gde postoji LTE signal, VoLTE je jedini način da se ostvari telefonski poziv (zanemarimo Viber i slične aplikacije, jer one ne mogu da omoguće hitne pozive, mada ruku na srce, za sada hitni pozivi ne mogu da se ostvare u Srbiji ni kroz VoLTE, ali to je samo stvar podešavanja). Dakle, ako idete u prirodu, na planinarenje, proverite da li imate VoLTE uključen. A problem ljudi koji žive u ovakvim područjima da dobiju telefon, fiksni telefon i internet (makar ono što se naziva univerzalni servis i o čemu samo slušamo priče već duže od decenije) može se rešiti LTE tehnologijom.

Podsetimo se ukidanja analogne televizije i oslobađanja frekventnog opsega čiji je jedan deo dodeljen mobilnoj telefoniji. Famozni band 20 na 800 megaherca koje koriste, uglavnom, LTE bazne stanice omogućava bolje rasprostiranje signala u ruralnim krajevima, pa se upravo zato dešava da područja bez 2G i 3G signala dobiju makar slabiji LTE signal. Nije li rešenje za ruralna domaćinstva LTE ruter sa nekom antenom na krovu koji će omogućiti telefonske pozive preko zakačenog analognog telefona i internet putem WiFi? Pa, takve rutere su prodavali naši operateri još pre nekoliko godina, a mnoga domaćinstva sa antenama na kući još uvek koriste CDMA fiksne telefone za koje je istekla licenca RATEL-a i očekuje se njihovo ukidanje (već je bilo i takvih pokušaja, pa su čitava planinska sela ostajala bez kućnih telefona).

Dakle, tehnologija je tu, samo neko treba da poveže kockice, digne celu inicijativu na nacionalni, državni nivo i sredi stvari u kratkom roku.

A da pomenemo i to da VoLTE pozive podržavaju ne samo pametni telefoni sa velikim ekranima na dodir, već i neki feature telefoni sa malim ekranima i velikim tasterima. Upravo onakvi telefoni kakve želi da koristi jedan nezanemarljiv procenat korisnika u ruralnim krajevima i starijih korisnika. Operateri, reagujte, reklamirajte VoLTE, omogućite ih svim korisnicima. A, vi korisnici, pogurajte operatere. Zovite ih, pišite im, pitajte ih o VoLTE usluzi.