Vladimir TRAJKOVIĆ

1. april 2022.

Donedavno, gro modela matičnih ploča mogao se svrstati u dve osnovne kategorije: gejmerske i kancelarijske. Naravno da je i u okviru ovih celina bilo razlika u klasama, ali je vladalo uvreženo mišljenje da sve što nema oznaku Gaming u nazivu spada u nižu klasu, nedostojnu iole ozbiljnije konfiguracije. Naravno, ovakva podela je čisto marketinški trik, bez naročitog uporišta u činjenicama, ali je zato takva podela iznedrila i jednu novu klasu, tzv. Creative, koju odlikuje visok kvalitet komponenata i kod koje je akcenat na stabilnosti sistema, dok se za njenu ciljanu publiku smatraju „kreativci”, kako su neki marketinški magovi označili korisnike koji od svojih mašina traže samo pouzdanost i kvalitet, bez „gejmerskih” dodataka koji im nisu potrebni. Dakle, od ovih ploča može se očekivati i doza ozbiljnosti, uz diskretnu estetsku crtu, izvedenu u kombinaciji crno-srebrnih tonova.

Ovoga puta pozabavili smo se modelom Aero G, koji je proizvod Gigabytea i pripada novoj Intelovoj perjanici sa Z690 čipsetom. Uprkos tome što je Z690 trenutno najjača, ali, ipak, mainstream platforma, to ne znači da je mnogi korisnici koji sebi ne mogu da priušte profesionalni hardver neće koristiti upravo u profesionalne svrhe, jer Aero G svakako ima mnogo toga da ponudi.

Naponsku sekciju čini 14 faza, što nije ni blizu nekog maksimuma kojim raspolažu modeli iz viših klasa, prvenstveno namenjeni overkloku, ali treba uzeti u obzir da je Aero G model iz više srednje klase, a koji je zasnovan na premisama koje podrazumevaju pouzdanost i stabilnost u radu, pre nego obaranje rekorda. Ipak, korisnici neće biti uskraćeni čak i za solidnu overklok marginu, ali to je tek sekundarna karakteristika.

Gigabyte je dao sve od sebe da korisnicima omogući upotrebu što šireg spektra periferija. To se vidi po konfiguraciji M.2 slotova, kojih ova ploča ima četiri i koji svi podržavaju PCI-E 4.0 x4 standard, ali i u podršci za DisplayPort In konektor na zadnjem panelu. Naime, u kombinaciji sa USB-C portovima, ovaj konektor čini Vision Link sistem, koji može da ima razne namene. Jedna od njih je i prenos video-signala paralelno sa prenosom podataka putem USB 3.2 magistrale, uz napajanje od čak 60 vati, a sve to uz pomoć samo jednog USB-C kabla i povezivanja više monitora i/ili drugih uređaja uz daisy chain, odnosno, serijski. Grafički stvaraoci znaće da cene ove mogućnosti, jer se sve češće koriste grafičke table u koje je ugrađen ekran osetljiv na dodir, za razliku od starijih modela, gde se „crtalo” po određenoj površini, a rezultat video na monitoru, što nije baš ergonomski. Kako su ovakve table, zapravo, potpuno funkcionalni monitori, korisniku je ostavljena mogućnost da uz pomoć DisplayPort kabla sa grafičke kartice „izvuče” video-signal i prosledi ga ka DisplayPort In konektoru na ploči, kako bi ploča dalje taj signal prosledila putem USB-C konektora. Do sada su se za ovakav način povezivanja koristili posebni uređaji, što je samo povećavalo broj potrebnih kablova, a sada je ta mogućnost izvorno podržana. Takođe, na ovaj način omogućeno je povezivanje i klasičnog monitora, a ako pritom podržava i napajanje putem USB-C kabla, na stolu će se naći samo jedan, i to prilično tanan kabl. Čitavu priču oko mogućnosti povezivanja zaokružuje i stari RS-232, odnosno, serijski port, za povezivanje sa, u današnje vreme, vrlo specifičnim ili baš arhaičnim uređajima.

Ostatak ugrađenih komponenta je u skladu sa normama za jednu Z690 ploču, pa je tu podrška za 2,5G LAN i WiFi 6, kod koga je upadljiv izostanak podrške za najnoviji standard koji funkcioniše u opsegu od šest gigaherca, tako da su korisniku na raspolaganju dva standardna opsega, od 2,4 i pet gigaherca. Zvučni procesor izveden je uz pomoć Realtekovog ALC4080 čipa, koji je nešto slabije opremljen za današnje standarde, jer mu podršku pružaju samo Chemicon audio-kondenzatori, bez dodatnog DAC-a i pojačala za slušalice. Ovo i nije neka mana, jer ko ovu ploču planira da koristi za ozbiljnije audio-poslove, svakako će se odlučiti za neku bolju zvučnu karticu.

Aero G opremljen je i senzorima za buku, tako da je moguće podesiti brzinu ventilatora sistema u skladu sa zahtevima za tišinom, pa je ovo dobra osnova za neku ultratihu studijsku mašinu.

Ploča se tokom testa pokazala toliko stabilno i dobro, da smo je bez pogovora odabrali za osnovu naše nove test-mašine. To bi trebalo da bude dovoljna preporuka svakome ko je spreman da izdvoji oko 350 evra, koliko košta na našem tržištu.