Momir ĐEKIĆ

1. april 2022.

Nekada smo imali krajnje predvidivu kadencu. Intel i AMD su decenijama unazad punili redove tekstova na temu procesora. Na čelu bi bio Intel, nekoliko godina. Onda bi se AMD pojavio sa inovacijom koja bi ih popela na tron. To bi kratko trajalo, pa bi se Intel opet vraćao, nekad inovacijama, nekad jako dobrim trikovima. No, u poslednjih nekoliko godina, iako i dalje govorimo o njima, sve više i češće pričamo i o Qualcommu, Samsungu, MediaTeku. TSMC nam je u svakoj petnaestoj rečenici. Huawei smo zaboravili brže no što smo ga pustili u svakodnevicu. Appleovu procesorsku priču, pak, nikako ne možemo da zaboravimo.

Performanse ili efikasnost?

Pojava Appleovih procesora, prvo u pametnim telefonima (Bionic, A serija), a onda i u računarima (M serija), donela je više od sjajnih rezultata za kompaniju iz Kupertina. Osim što je vertikalnom integracijom Apple zaokružio sopstveni sistem i napravio nekoliko koraka u sopstvenu unosnu budućnost, američka kompanija stvorila je i „talas” u čitavoj industriji.

Kombinacija sopstvenog procesora, operativnog sistema i ključnih aplikacija omogućila je kompaniji Apple efikasnost koju sada gotovo čitava industrija bezuspešno juri. U „borbi” računarskih procesora, u nekoliko poslednjih generacija, gledali smo Intel kako drži dobre rezultate (posebno u igrama) gotovo isključivo zahvaljujući sirovim performansama, po cenu efikasnosti. Sličan „recept” smo opazili i u poslednjoj generaciji mobilnih procesora. Naime, jezgra Cortex-X2, koja su nosioci performansi kod procesora koji se ugrađuju u Android uređaje poslednje generacije, manje su efikasna od svojih prethodnika. To je upravo razlog zašto je, recimo, efikasnost Snapdragon 8 Gen 1 procesora niža od godinu dana starijeg Snapdragon 888. Interesantno je da su pred kraj prvog kvartala 2022. godine na mreži postale dostupne informacije kako je 8 Gen 2, ovogodišnji naslednik pomenutog vodećeg procesora američkog Qualcomma, manje efikasan od prethodnika. Kako stvari stoje, sličnu sudbinu deli i Exynos 2300, procesor koji je proizvod korejskog Samsunga. Najverovatnije ćemo isto videti i u Dimensity 1000, procesoru tajvanskog MediaTeka. Razlog leži u specifikacijama ARM-ovog referentnog Cortex-X3 jezgra, kome su prioritet performanse, po cenu efikasnosti.

Ovakva odluka ARM-a je očekivana. Svaka generacija pametnih telefona ima veću i nešto kvalitetniju bateriju, pa gubitke u efikasnosti procesora proizvođači telefona mogu da kompenzuju. Dodatno, već nekoliko godina i procesori srednjeg ranga imaju zavidne performanse, što ne zahteva od proizvođača da u najnovijim primercima nužno investiraju u značajne skokove sirovih performansi. Sa druge strane, generacijsko unapređenje najčešće donosi znatno bolje rezultate u primeni primitiva mašinskog učenja i „veštačke inteligencije”.

Dostupni testovi kroz nekoliko poslednjih generacija ukazuju na to da su predstavnici starijih procesora znatno efikasniji od novijih. Interesantno je i to da se kao najbolje zaokružen u odnosu performansi i efikasnosti, i to u odnosu na procesore svih generacija, ističe prošlogodišnji Snapdragon 888. Sa druge strane, lošije rezultate u odnosu na procesore svoje generacije pokazuje Tensor, kompanije Google. Istorija nas uči da je kompanijama potrebno par generacija da proizvodi iz njihove „kuhinje” dostignu konkurenciju i zato možemo da očekujemo bolje rezultate sledeće generacije Tensor procesora, već ove godine.

Sudar klasa

Pred početak proleća na severnoj hemisferi, Apple je predstavio Mac Studio, novi uređaj u porodici računara zasnovanih na M procesorima. Nekarakteristično za ovu kompaniju, pomenuti uređaj zaista ima minimalistički dizajn koji podseća na Mac Mini računare. Ipak, performanse koje Mac Studio pokazuje u praksi svrstavaju ga u jednu od najpotentnijih mašina u odnosu na svoju veličinu, u ovom trenutku.

Srce računara Studio čini M1 Ultra, procesor koji najbolje možemo da opišemo kao „dvoglavo čudovište”. Kada se Mac Studio rastavi i iz centra se izvuče njegova matična ploča, ona otkriva neverovatno masivno pakovanje procesora u sredini, koje zauzima gotovo četvrtinu ukupne površine ploče. Radi se o Apple M1 Ultra, suštinski, kombinaciji dva M1 Max SoC-a u jednom pakovanju. Ova dva procesa su povezana UltraFusion konekcijom, koja nudi protok od 2,5 terabajta u sekundi. Ovo neverovatno tehničko dostignuće omogućava da se dvoglava aždaja operativnom sistemu predstavi kao jedan entitet. U poređenju sa desktop procesorima savremene generacije, M1 Ultra je oko tri puta veći. Fundamentalnu razliku tu čini upravo pomenuta UltraFusion konekcija koja zahteva neverovatno složen sistem za napajanje i kontrolu napona.

Iako smo ovakve vrste konekcija viđali i ranije, na primer, u inovacijama kompanije AMD, mora se priznati da je rezultat koji je Apple demonstrirao zaista nešto posebno. Apple je u svojim marketinškim materijalima napisao kako je ova konekcija četiri puta brža od bilo koje druge interkonekcije na nivou čipa koji su dostupni na tržištu. Ako je ovo zaista tačno, brzina kojom su inženjeri ove kompanije uspeli tako nešto da postignu je zapanjujuća.

Dodatno, Apple tvrdi da će performanse u procesorskom, odnosno, grafičkom sistemu u odnosu na M1 čip biti oko četiri puta bolje (3,8 u procesorskom i 4,5 u grafičkom sistemu). Kako je M1 već sam za sebe bio veoma dobar performer, ove brojke Mac Studio dižu u klasu za sebe. Zanimljiv će biti nastavak godine, kada će, po svemu sudeći, Apple predstaviti još jedan uređaj skovan na sličnu notu. Naime, Studio definitivno nije linija za najjače što Apple ima da ponudi. Nemojmo zaboraviti da ovoj kompaniji nisu strani računari sa cenom od preko deset hiljada dolara. Ono što je Mac Studio pokazao jeste da Apple može da isporuči neverovatno kompaktan računar sa do sada neviđenim performansama i efikasnošću za istorijske knjige.

Iako je za „pobedu” nad Intelovim i AMD-ovim računarima Appleu zaista potrebno inženjersko remek-delo, poput ovog M1 Ultra, koji ne mogu da proizvedu u količinima koje su neophodne, a koje koštaju znatno više nego x86 takmaci, mora se priznati da je Apple na putu da u skorijoj budućnosti gotovo u svim kategorijama bude lider i to sa zaokruženim proizvodima u kojima sami konstruipu većinu komponenata. Ako je Apple danas jedna od najmoćnijih kompanija sveta, a jeste, možemo li zamisliti 2025. godinu i ono što će biti u stanju da ponudi? Danas je M1 Ultra tri puta veće površine od AMD-ovog procesora Ryzen na AM4 podnožju. Kada se veličina različitih procesorskih rešenja bude značajnije približila, bićemo u mogućnosti da ih uporedimo mnogo bolje nego danas. U međuvremenu, ostaju nam čaršijske priče o tome koliko znače rezultati u sintetičkim testovima u praksi i poređenja grafičkog podsistema M1 Ultra sa modernim grafičkim karticama.

365 dana energije

Kada je u februaru prošle godine na čelo kompanije Intel došao veoma energični Pet Gelsindžer (Gelsinger, na slici), ukazivali smo da njegovo iskustvo i polet zaista mogu da promene poprilično turobnu sliku koja je vladala kancelarijama ove kompanije.

I zaista, godinu dana kasnije, sa sigurnošću možemo da kažemo da je energičnost koju demonstrira u svojim javnim nastupima Gelsindžer preneo i u poslovanje kompanije kojom upravlja. Vesti o otvaranju novih fabrika čipova, kako u Sjedinjenim Državama, tako odnedavno i u Evropi, Intel svrstavaju u najozbiljnije investitore u širem tehnološkom društvu. Gelsindžer ne provodi vreme isključivo u medijskim sobama, kako ga ponekad percipiraju. U proteklih godinu dana, ovaj gospodin se nebrojeno puta našao oči u oči sa najvažnijim ljudima u industriji, u pokušaju da ojača pozicije koje Intel ima na širem planu. Najupečatljiviji su susreti sa holandskim ASML-om, kompanijom koja je sam dragulj u proizvodnji opreme za fabrike čipova. Gelsindžer se čak tri puta u toku proteklih godinu dana susreo sa izvršnim direktorom ASML-a. Kada to uporedimo sa ranijim godinama, kada su se izvršni direktori Intela retko pojavljivali na sastancima sa partnerima, jasno je da je Gelsindžerov način neposredniji i operativniji.

Iako možemo sa sigurnošću da kažemo da su potezi novog izvršnog direktora, ali i njegovi rezultati, zaista izuzetni, tržište pokazuje da ne veruje previše u njih. Cena Intelovih akcija u Gelsindžerevoj eri je u padu i za godinu dana je izgubila više od petine svoje vrednosti. Surovo, zar ne? No, trgovanje deonicama je poput šumskog požara. I dobre i loše vesti se šire neverovatnom brzinom. Ako je čitav niz poteza Gelsindžerove „administracije” bio tako dobar, zašto nije generisao pozitivan trend? Odgovor leži u dugoročnim rezultatima, ne u neposrednoj budućnosti.

Kada su se pojavili prvi primerci Alder Lake procesora, bilo je jasno da je Intel pristupio njihovom formiranju kako bi ponovo preuzeo lidersku poziciju unutar jednog od segmenata koji „voze” prihode - laptop računara. Iako su najbolji primerci Alder Lake arhitekture zaista demonstrirali silu, očigledno je da Core i3 i Core i5 procesori, koje će kupiti velika većina potrošača, ne uživaju iste rezultate kao najmoćniji predstavnici iste familije. U prevodu, Intelu je, na širem planu, najvažnije bilo da se na portalima i u časopisima širom planete priča o izvanrednim rezultatima Alder Lake procesora. To je postignuto tako što su tržištu prvo predstavili najmoćnije procesore, a tek kasnije dostavili one srednje i niže klase. No, za razliku od mobilnih procesora, kod kojih se koristi ista marketinška taktika, Intel svoje Core i9 procesore ne prodaje u ozbiljnim količinama. Kada Qualcomm bude predstavio Snapdragon 8 Gen 2, biće to najbolji procesor koji su ikada napravili. Nijedan drugi procesor u njihovom portfelju neće biti ni izbliza tako dobar. Ipak, Qualcomm će ih prodati u milionima primeraka. Intelovi procesori iz tekstova o dominaciji prodaće se u desetinama hiljada.

• • •

Intelovo x86 carstvo je na zalasku i to je svima jasno. Pojava sve moćnijih ARM rešenja (poput pomenutog M1 Ultra), koja demonstriraju šta će biti moguće za samo godinu ili dve, naterala je Intel da se u budućnosti pozicionira i kao proizvođač ARM rešenja. Ako Intel uspe da postane značajan proizvođač ARM procesora, ironično će pomoći da u potpunosti u penziju ode inovacija koju od osamdesetih godina prošlog veka neguju, unapređuju i iz nje „cede” dolarsku „suvu drenovinu”. Vreme je promena.