Momir ĐEKIĆ

1. april 2022.

Trgovinski rat Sjedinjenih Država i Kine doneo je ogromne turbulencije. Pandemija koju je izazvala korona čitavo je tržište stavila u problem. Rat u Ukrajini dodatno destabilizuje širi plan lanaca isporuke. Ovo su godine izazova.

Kad nastupi kriza, a u njeno čelo gledamo već neko vreme, znate da vas čeka period ograničenog delovanja. Važno je, važnije nego u vremenu pre krize, dobro posložiti investicije. U „srećna vremena”, neadekvatno investirati, kako novac, tako i vreme i ljudske resurse je - lekcija. U kriznim vremenima, loša investicija udara maljem od par desetina kilograma naše, za šok nespremno, telo. Najbolje tehnološke investicije u ovom vremenu fokusirane su na proizvodnju čipova. Snažnu podršku privatnim naporima daju i Sjedinjene Države i Evropa. Azija ovo čini već nekoliko decenija, na institucionalnom i investicionom nivou. U hladnoratovskom svetu, trka naoružanja bila je jedan od ključnih elemenata. U zoru kreiranja novog globalnog poretka, trka u „tehnološkom naoružavanju” preuzima primat.

Kada u tako komplikovanom i zamršenom svetu, kao što je proizvodnja čipova, imate i gotovo epsku činjenicu da jedna kompanija isporučuje opremu za proizvodnju i da svi nabavljaju kod nje - situacija deluje pomalo smešno, a, ujedno, i poprilično tužno. U tragikomediji naše stvarnosti, u trenutku kada se ratovi hibridne provenijencije nižu brzinom munje, dobavljač svih vodećih kompanija za proizvodnju čipova je jedna kompanija iz srca Evrope.

Holandski ASML, tehnološki ekvivalent planete Arakis iz skoro (re)ekranizovane sage Frenka Herberta u režiji Denija Vilneva (Villeneuve), a čiji drugi deo željno iščekujemo, ima jedinstvenu poziciju na tržištu. Kada na redovnoj telefonskoj liniji imate vodeće ljude kompanija, kao što su TSMC, Intel, Samsung - vi ste danas važniji nego države ili kontinenti. U izjavama rukovodilaca ove kompanije nećete pronaći previše nade da će se zavisnost od njihovih proizvoda i tehnologija smanjiti, naprotiv. U skorijem intervjuu sa izvršnim direktorom holandske firme, Peterom Veninkom (Wennink), lako ćete pronaći izjavu kako ASML ni u naredne dve godine neće biti u stanju da isporuči sve što je danas potrebno pomenutim fabrikama čipova.

Prema Veninkovim rečima, potrebno je da ASML povećava proizvodnju iz godine u godinu preko 50 odsto da bi bio u stanju da isporuči dovoljno uređaja, kako bi najavljene investicije širom planete u postrojenja proizvodnje čipova samo započele sa radom (smanjenim, ali dovoljnim kapacitetom). Sve ovo dešava se u sred najnovijih objava u kojima će Intel u Nemačkoj napraviti fabriku iza koje stoji investicija od 19 milijardi američkih dolara. Dodatno, u Francuskoj i Španiji, Intel će u institucije istraživanja i razvoja investirati još gotovo tri puta veći iznos. A to je samo Intel i samo Evropa. TSMC i Samsung investiraće oko 350 milijardi američkih dolara u narednom periodu u proces osnaživanja sopstvenih proizvodnih kapaciteta. To je mnogo milijardi, zar ne?

Sa preko 700 dobavljača, od kojih je nešto preko četvrtine ključno, ASML nije jednostavan sistem za unaprediti. Prema rečima gospodina Veninka, najvažnija komponenta njihovih proizvodnih uređaja jesu sočiva. Najveći dobavljač ovog elementa ASML-ovih mašina je nemački Carl Zeiss. Proces proizvodnje ovih sočiva, prosto, ne može da se ubrza u znatnijoj meri. Prema dostupnim informacijama, potrebno je više od godinu dana kako bi se proizvela sočiva za upotrebu u laserskoj litografiji. Ako tu dodamo i neophodne elemente istraživanja i razvoja, koji su neophodni za znatnije povećanje kapaciteta i potencijala, procesi su i duži.

Sve navedeno ukazuje na to da su konzervativne procene da će kriza manjka čipova potrajati bile ispravne. Iako je bilo najava da bi se nestašica mogla regulisati do kraja tekuće godine, nove prognoze govore da ni 2023. godine nećemo imati stabilnu situaciju. Globalni razvoj događaja ne ide na ruku poboljšanju u odnosu na ranije procene. Iako američke, korejske i tajvanske kompanije nemaju preveliku zavisnost od isporuka gasa, evropske kompanije imaju, tako da njihova proizvodnja neće biti na nivou koji im je neophodan kako bi povećali proizvodnju. Dugoročna prognoza, ipak, izgleda dosta bolje i realno je da će u drugoj polovini tekuće dekade biti mnogo boljih rezultata za čitavu industriju. Nadamo se da to znači da će i novi automobili postati nešto jeftiniji nego danas, a i da će druga tehnika koju pogone procesori na silicijumskoj bazi postati jeftinija i štedljivija.

U međuvremenu, ostaje nam da pratimo dešavanja na relaciji SAD - Evropa - Azija, u nadi da će, sada već gotovo neizbežna, recesija trajati kratko i da će globalni lanci snabdevanja naći svoje puteve do lakšeg i nesmetanijeg funkcionisanja. Do tada, fokusiraćemo se na sportska nadmetanja i izbegavanje lažnih vesti, svako u skladu sa svojim mogućnostima.