Danilo LUKINOVIĆ

1. april 2022.

Intel se sa dvanaestom generacijom Core procesora, kodnog naziva Alder Lake, napokon vratio u direktnu borbu sa, sada već godinama nadmoćnim procesorima konkurencije. Marketinške floskule i trabunjanje o „pravim” rezultatima, zamenili su oni razumljivi, konkretni. Ova generacija ne samo da se bez problema nosi sa Ryzen procesorima, već je često jasno bolja od njih. „Chipzilla” se vratila...

Krajem prošle godine (SK 12/2021, i.sk.rs/30470), kada smo predstavili Alder Lake platformu, na testu smo imali razgoropađeno čudovište sa oznakom Core i9-12900K, koje većina dobrostojećih ljudi ne može da priušti, niti da mu nađe namenu. Ovaj i njemu slični modeli razmenjuje udarce sa ekvivalentnim „višeglavim”, ali ne predstavljaju naročito dobru kupovinu, bilo sa stanovišta performansi, bilo stravične potrošnje. Zato Core i9-12900K predstavlja tehnološki „demonstrator moći” nove hibridne arhitekture, koja kombinuje „velika” i „mala” jezgra, tj. jezgra visokih performansi i jezgra visoke efikasnosti.

Kada se malo „spusti lopta”, te zađemo među Core i7 modele, stvari se umnogome popravljaju i novi procesori predstavljaju mnogo racionalnije rešenje. Ali, prava snaga leži u samom centru cenovne lestvice, magičnom delu koji predstavlja gornju granicu koju većina razumnih ljudi nema nameru da pređe. Ovde se vodi najžešća borba i traže najbolje performanse za uložen novac. Modeli Core i5 procesora sa sufiksom „K” od svog „nastanka” predstavljaju vrh ponude, sa obećanim skokom performansi proizašlim iz kvalitetnijeg primerka isečenog sa vafera. Core i5-12600K ulazi u ring bez želje da publici pruži dobru zabavu, već da meč završi nokautom u prvoj rundi. Broj performance jezgara je isti kao kod prethodne dve generacije, a podržan je i hyper threading. Dakle, imamo šest fizičkih, odnosno, 12 logičkih jezgara. Njima društvo pravi jedan klaster „lakih” jezgara, koja ne podržavaju HT. Core i5-12600K se tako vodi kao desetojezgarni procesor sa šesnaest logičkih jezgara. Zbir drugostepenog keša daje 9,5 megabajta (po 1,25 za svako „P” i dva za klaster „E” jezgara), dok je trećestepeni „sveden” na 20 megabajta. Procesor raspolaže i sa 20 PCI-Express 5.0 i osam Direct Media Interface linija.

Radne frekvencije su 3,7 gigaherca za Performance, odnosno 2,8 gigaherca za Efficient jezgra. Maksimalna Turbo frekvencija je veoma ubedljivih 4,9, odnosno, 3,6 gigaherca. U ovom trenutku, nažalost, valja pomenuti i integrisanu grafiku, koja je skromna, ali za ovu godinu haosa (2022.), sasvim upotrebljiva. Intel UHD Graphics 770, radne frekvencije 300 megaherca, koja može da „naraste” do 1,45, poslužiće dok čekate da se tržište grafičkih kartica stabilizuje.

Šta sve to znači u praksi? Povelika pločica (zapravo, njih nekoliko) sa „dovoljnom” količinom savremenih i sposobnih jezgara, koje rade na visokim frekvencijama, u ovom trenutku naprosto „bije” po konkurenciji, i to tamo gde je suparnički tabor godinama bio jači. Stvari su se preokrenule. Kada govorimo o poslovima koji se oslanjaju na centralni procesor, bilo da se radi o grafičkim i/ili fotografskim programima ili dekodiranju i enkodiranju, Core i5-12600K u dosta slučajeva postiže bolje rezultate nego Ryzen 7 5800X i „jači” modeli prethodne generacije. I direktan konkurent, u vidu modela Ryzen 5 5600X nema šta da traži. U novijim igrama, u slučaju kada je grafička kartica dovoljno jaka da procesor ne predstavlja „usko grlo”, razlike nisu velike i zavise, pre svega, od optimizacije konkretne igre koja više „leži” nekoj arhitekturi.

Za razliku od „velikih” Core i7 i Core i9, maksimalni TDP (sa turbo boostom) nije „preteran” i iznosi 150 vati. Za korisnike željne „ceđenja” poslednjeg atoma snage i prelaska magične granice od pet gigaherca, ova vrednost služi samo kao referenca, ali su i granice silicijuma blizu i ne treba očekivati preterane domete, uz obavezno vodeno hlađenje i kvalitetnu ploču. Ovde Intel platforma još uvek „štuca”, jer su čak i jeftinije Z690 ploče skupe, a potrebno je obezbediti i dobro hlađenje (naš primerak se nije mnogo zagrevao sa relativno pristupačnim LC-Power AiO vodenim hlađenjem sa 360 radijatorom). Ako kojim slučajem u kombinaciju dodate i DDR5 memoriju, cena postaje brutalna.

Intel sa „stegonoscem” Core i5 serije, i5-12600K, definitivno i jasno pobeđuje u „zlatnoj sredini”, ali, ipak, tehničkim nokautom. Protivnik se sprema za narednu rundu već ove godine.

Uglavnom, ovo su, napokon, dobre vesti za kupce koji opet imaju izbor... ukoliko druge stvari, na koje ne mogu da utiču, ne pođu po zlu.