Vladimir TRAJKOVIĆ

1. april 2022.

Među silnim generacijama procesora i pratećih čipseta sa kojima se već decenijama susrećemo, neke se posebno izdvajaju, što zbog zaista revolucionarnog napretka koji su sa sobom donele, što zbog preterano optimističnih očekivanja. Činjenica je da se Intel nije proslavio sa nekoliko poslednjih generacija svojih platformi, a isto tako je i činjenica da sa novom, Alder Lake platformom pokušava da se vrati na staze stare slave i pritom ništa ne prepušta slučaju. Najbolja verzija čipseta ove platforme, sa oznakom Z690, svakako se može smatrati prekretnicom, jer je donela mnogo toga novog u mainstream vode, poput PCI-E 5.0 magistrale i DDR5 memorijskog standarda. Ipak, kao i svaka novotarija, ploče sa ovim čipsetom su prilično skupe, a noviteti koje donose trenutno su retko kome zaista potrebni, pa je na popularnosti, prilično neočekivano, dobio čipset nižeg ranga, sa oznakom B660.

O njemu smo detaljno pisali u prethodna dva broja (i.sk.rs/30780, i.sk.rs/30678), a do sada se već pokazao kao dovoljno dobar da bi izvukao maksimum iz Alder Lake procesora srednje klase, uz kompromise po pitanju drugih komponenata sistema. Takođe, posebno su traženi modeli sa DDR4 memorijskim slotovima, zbog, još uvek, previsoke cene DDR5 modula. U ovakvoj konstelaciji, ne čudi odluka proizvođača da predstave pravo more modela ploča, gde čak i u istoj seriji nije retkost da njihov broj bude dvocifren. Najčešće su u pitanju minorne razlike, gde čak i najizbirljiviji kupci mogu da pronađu model po svojoj meri, a da pritom ne potroše ni dinar više u odnosu na ono što im je zaista potrebno i što će, zapravo, koristiti.

Ovoga puta, testirali smo tri MSI modela iz serije Pro, koji, na prvi pogled, liče „kao jaje jajetu”, ali, ipak, među njima ima i prilično bitnih razlika, koje su sasvim dovoljne da bi ove ploče bile označene kao različiti modeli.

Krenimo od najjače verzije među njima. Model sa sufiksom „A” u oznaci raspolaže najvećom štampanom pločom, iako se i dalje uklapa u Mini-ATX format, baš kao i druga dva modela, sa sufiksima „B” i „E” u oznakama. Model A raspolaže sa četiri memorijska slota koji podržavaju ukupno 128 gigabajta DDR4 memorije, dok druga dva modela imaju po dva slota i podržavaju, jasno, dvostruko manje memorije. Postoje i verzije ovih modela sa DDR5 podrškom, ali će one zasigurno manje biti zanimljive, usled prilično visokih cena DDR5 modula. Ove tri ploče pripadaju donjem delu ponude, koji bi trebalo da bude jeftin.

U skladu sa cenovnom politikom, od njih ne treba očekivati nešto više od osnovne funkcionalnosti, ali i tu ima razlika. Tako, model A raspolaže sa naponskom sekcijom sastavljenom od 14 faza, čije elemente prekrivaju hladnjaci, što obezbeđuje stabilniji rad i duži radni vek komponenata, a jačim modelima procesora i više vrednosti radnog takta u boost režimu. Tome doprinosi i dodatni naponski četvoropinski konektor, koji je ugrađen samo na ovom modelu. Druga dva modela su znatno skromnija po ovom pitanju, pa raspolažu sa po 10 naponskih faza, jednim osmopinskim naponskim konektorom, dok im komponente ničim nisu hlađene, što nam se nikako ne dopada.

Sledeću veliku razliku čine PCI-E i M.2 slotovi. Model A raspolaže sa po jednim PCI-E 4.0/3.0 x16 slotom, kao i trećim, PCI-E 3.0 x1 slotom, dok druga dva modela imaju samo jedan PCI-E 4.0 x16 i jedan PCI-E 3.0 x1. Dalje, model A raspolaže sa dva M.2 PCI-E 4.0 x4 slota, model B sa jednim takvim slotom, dok najslabiji, model E, podržava samo jedan M.2 uređaj u skladu sa starijim, PCI-E 3.0 x4 standardom. Podrška za SATA uređaje identična je kod svih modela i svodi se na četiri SATA porta.

Primetna je i razlika među mrežnim kontrolerima, gde modeli A i B raspolažu sa Realtekovim RTL812BG 2.5G čipovima, dok model E koristi stariji i sporiji, Intelov I219-V gigabitni kontroler. Za divno čudo, razlike među audio-čipovima nema, tako da sva tri modela koriste isti, pomalo zastareli, Realtekov ALC897 zvučni procesor, ali, zato, na raspolaganju imaju i dva para namenskih, Chemicon audio-kondenzatora, koji donekle poboljšavaju zvučnu sliku.

Još jedan detalj koji može biti presudan prilikom odluke o kupovini tiče se video-izlaza integrisane grafike procesora. Naime, model A na ovom polju upadljivo dominira, sa dva HDMI i dva DisplayPort konektora, čime, efektivno, omogućava povezivanje do četiri 4K monitora, što prilikom određenih zadataka može biti od koristi. Druga dva modela su znatno skromnija po ovom pitanju, pa oba raspolažu sa po jednim HDMI i jednim D-Sub (VGA) konektorom.

Poslednja bitna razlika tiče se broja i vrste USB portova. Model A je, očekivano, najbolji po ovom pitanju, pa na zadnjem panelu raspolaže sa po dva USB 3.1/3.0/2.0 porta, dok preko unutrašnjih konektora podržava jedan USB-C 3.0, dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 porta. Model B nema nijedan USB 3.1, već samo četiri USB 3.0 i dva USB 2.0 na zadnjem panelu, kao i mogućnost povezivanja dodatna dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 putem internih konektora. Model E je, kao i po drugim stavkama, i ovde „najmršaviji”, pa, tako, raspolaže sa dva USB 3.0 i četiri USB 2.0 porta na zadnjem panelu, uz mogućnost povezivanja po dva USB 3.0 i 2.0 putem internih konektora.

Puko nabrajanje stavki koje se razlikuju kod sličnih modela deluje suvoparno, ali budućim vlasnicima zna da oduzme dosta vremena prilikom odabira, naročito kada su cene slične. Pritom, ova tri modela su samo deo ponude, jer MSI ima još nekoliko sličnih matičnih ploča u svojoj seriji PRO, koji se razlikuju u poslednjem slovu oznake i ponekim detaljčićem, što izbor svakako čini težim.

Po pitanju cene, razlika između modela B i E je minorna, jedva hiljadu dinara, tako da ko želi jeftinu ulaznicu u Alder Lake vode, svakako bi mogao da se odluči za nešto skuplji, ali ipak bolji, model B, koji košta oko 110 evra. Model A raspolaže sa znatno više mogućnosti, pa kome su one potrebne, neka se spremi i na višu cenu, koja je za još tridesetak evra veća. Pritom će dobiti i podršku za LED trake, koju druga dva modela, srećom, uopšte nemaju.