V. PISODOROV

1. april 2022.

Kao na ostrvu doktora Moroa, umesto peradi i teladi, na svojoj farmi blizu guste šume „gajite” najrazličitije tipove čudovišta. Čisto iz zabave i pomalo iz dosade, jer nemate ništa pametnije da radite. Čudovišta postavljate na igračku platformu ispred sebe, koja na početku sadrži svega šest polja, da bi se brzo transformisala u 3×3 matricu i nakon toga nastavila da raste.

Nova čudovišta iz kazana „izlaze” u jednakim vremenskim intervalima, ali ako hoćete, posao možete da ubrzate tako što ćete brzo pritiskati ekran. Karakondžule iste vrste mogu da se kombinuju, čime dobijate novi tip čudovišta koji možete da postavite bilo gde na ekranu. Čini se da je lanac nadogradnji beskonačan, jer igrom defiluje tridesetak čudovišta čije „otključavanje” ne ide baš tako brzo kao što ste se možda ponadali.

Osim zadataka u vidu broja „napravljenih” čudovišta ili levelovanja igračkog polja, glavna misija ne postoji. Štancujete spodobe, „ukrštate” ih i u tome pokušavate da uživate. Ovu beskonačnu petlju može da prekine isključivo zasićenje koje će u jednom trenutku doći, osim ako ne spadate u grupu najmlađih igrača.