Bojan JOVANOVIĆ

1. april 2022.

Ove godine, serijal Final Fantasy slavi 35. rođendan, te je Square Enix odlučio da to proslavi na najbolji mogući način - stvaranjem igre kojom će se objasniti uvod u ceo serijal, za šta su angažovali studio koji nikada ranije nije radio na nekom Final Fantasy naslovu. Tačnije, radi se o prepričanoj, prepakovanoj, sažvakanoj i izvrnutoj varijanti prve, originalne igre serijala FF. Sve to, upakovano je u oblandu koja bi trebalo da zadovolji i RPG publiku i ljubitelje akcionih igara.

Stranger of Paradise: Final Fantasy Origins je, u stvari, alternativna istorija za serijal FF. Okviri priče su, da kažemo, slični: vodeći moćnu četvorku (iako ih ima pet), poznatu kao Ratnici Svetla, putovaćete fantastičnim svetom u pokušaju da zaustavite Haosa dok ovaj ne uradi... nešto loše. Naravno, radi se o klasičnom smaku sveta, a samo vaša odvažna družina može da ga zaustavi. Istina, oni to čine bez naročito dubokoumne motivacije, sem pomenutog da se veliko zlo mora zaustaviti, a protagonista očito ima ozbiljnih problema, jer Haos i dalje postoji. Priča dobrim delom nema puno smisla sve do pred kraj, nekih 20-30 sati od početka igranja.

Sigurni smo da su autori igre želeli da ovo bude jedna ozbiljna, epska priča, ali su, zapravo, stvorili nenamernu komediju. Glavni lik zove se Džek i najveća je balvančina od čoveka koja je ikad kročila u jedan JRPG (Beret iz FF7 je za njega filozof). Čovek na sve reaguje animalističkim zvucima i spajanjem obrva. Čak u jedom trenutku, nije šala, na tužnu ispovest reaguje sočnim „bulšit” i nabija slušalice u uši. Stranger of Paradise je, takođe, jedna od retkih video-igara čiji soundtrack može da se pohvali time da sadrži i nežne orkestarske partiture i Frenka Sinatru i „mama, ostavi me na miru!” nu metal. Svet je fantazijski, ali ljudi imaju mobilne telefone. Tu je i neizbežni stajling sa kožnim mantilima i desetinama kaiševa, a u družini vam je i lik koji nosi „ermaks” patike. Ovo je, najblaže rečeno, jedno čudo od igre i potpuno je spektakularna baljezgarija.

Pravi spektakl i iznenađujuća dubina su u samoj akciji. Kako igru, ipak, potpisuje studio koji stoji iza serijala Ninja Gaiden i Nioh, tabanje je kvalitetno, sa malo većim naglaskom na blokiranju, rolanju i pariranju protivničkih napada. Poteze je moguće vezivati na razne načine, uključujući i menjanje čitave klase vašeg lika u sred komboa. Lemanje zahteva da pronađete dobru kombinaciju poteza koji će vašem suparniku oboriti blok skalu na nulu i tako ga otvoriti za specijalku koja ga rastavlja na gomilu finog kristala i exp poena. To se, takođe, može desiti i vama, te je blok često poslednja akcija koju treba preduzeti. Umesto toga, možete trošiti deo skale i držati taster kojim pripremate pariranje udarca. Za razliku od pomenutog Nioha ili souls igara, tajming je mnogo opušteniji i pritom vam omogućava da ukradete protivničku magiju, što je veoma zabavan dodatak već komplikovanom sistemu. Igra, pritom, ima nekoliko nivoa težine, od kojih je Story podrazumevan. Na sledećem iznad je, iskreno, solidno lagana van borbi sa kraljicama, tako da ako se smatrate veteranom žanra, slobodno odmah krenite na hard. Ovde nema gotovo nikakvog kažnjavanja za pogibiju, sem vozdizanja poraženih neprijatelja i reseta linije za magiju, koju opet povećavate svaki put kada finiširate protivnika. Sistem klasa je interesantan, jer možete uvek imati dve klase na junaku, a kroz menije lako prebacujete na neku od otključanih, ako imate odgovarajuće oružje te klase. Eksperimentisanje sa opremom, specijalnim potezima i afinitetima klasa, uz borbu, predstavlja najsvetliju tačku igre i to je dovoljno da vas zalepi za ekran satima.

„Stranac paradajza” je suprotnost samom sebi, igra koja nekada izgleda vrlo ružno, nekada sjajno. Lobotomisana priča i dijalozi ostavljaju utisak da je ovo pravljeno sprdnje radi, ali onda RPG sistemi i borba čine da sve to dublje istražite. Ako imate konzolu, isprobajte demo i proverite da li je ova igra za vas, jer nešto čudnije odavno nismo igrali.