Vladimir PISODOROV

1. februar 2022.

Da li ste znali da se u Windowsu nalazi aplikacija System Information? Nije nikakvo čudo ako niste, s obzirom na to da je skrivena daleko od korisnikovih radoznalih očiju. Iako ćemo vam reći čemu služi, ukoliko želite da je potražite, skoknite do sekcije Windows Tools ili, još jednostavnije, u sistemskom polju Search upišite System Information i pritisnite taster ‘Enter’.

U pitanju je svojevrsni pregled softversko-hardverskog okruženja, program koji će vam dati pobliže informacije o tome šta se nalazi u kućištu, ali i pokrenutim Windowsovim procesima, pa i samom operativnom sistemu. Prosečnom korisniku najzanimljivija će da bude početna sekcija - System Summary, iz koje jednim pogledom na ekran stiče uvid u informacije o softversko-hardverskom sklopu. Možemo da kažemo da je u pitanju Microsoftovo viđenje alatki poput Speccyja i sličnih, s tim da su stavke daleko lošije naglašene i da aplikacija izgleda kao da ju je pisao programer početnik.

Ako ste na trenutak pomislili da ćemo da se bavimo Speccyjevim alternativama, pogrešili ste. Ono što nam se ovog puta nalazi u fokusu je nešto potpuno drugačije. Naime, želimo da dođemo do informacija o gradivnim elementima sistema (softverskim i hardverskim), ali podatke ne želimo da dobijamo na poziv, već da nam budu dostupni odmah - čim pogled bacimo na desktop. Testirali smo dve besplatne alatke koje nude upravo to, a da li će vam one biti od koristi, zavisi samo od konkretnih potreba. Treba reći da ovde akcenat nije bačen na prikaz radnih temperatura, brzinu okretanja ventilatora i slično, već na osnovne stvari koje ćemo kasnije detaljnije obraditi.

O&O DeskInfo

O&O DeskInfo (www.oo-software.com/en/oodeskinfo, 1,07 MB) može automatski da se podiže sa Windowsom, a po defaultu smešta se u gornjem desnom uglu desktopa. Nemate utisak da se radi o third party ostvarenju, s obzirom na to da su prikazane informacije, naizgled, sastavni deo wallpapera i nisu predstavljene u always on top maniru. Što se informacija tiče, raznolike su i počevši od imena trenutno aktivnog korisnika, naziva mašine i verzije Windowsa, tu je i nekoliko iznenađenja. Program prepoznaje i izlistava svaku od prepoznatih particija, označavajući njihovu popunjenost jednostavnom skalom čija boja se menja u zavisnosti od toga koliko je još preostalo slobodnog prostora. Šareniš u ovom slučaju lepo izgleda, ali je daleko korisnije to što se dobijaju tačni brojčani podaci o preostalom prostoru na hard-diskovima. Kad smo već kod brojki, u svakom momentu imate uvid i o količini slobodne radne memorije, te dostignutim minimalnim i maksimalnim vrednostima. Takođe, program prati zauzeće procesora i ukazuje vam na vrednost u peeku zauzeća. Od ostalih važnih informacija, valja istaći da ćete dobiti pojašnjenje o tipu procesora, IPv4 adresi mašine i ukupnoj količini radne memorije.

S obzirom na to da se radi o besplatnoj, ali i prenosivoj alatki, skup podataka je i više nego solidan, mada nas je zanimalo da li su programeri predvideli neki oblik tweakovanja prikaza. Ispostavilo se da jesu, a dostupnim funkcijama pristupate preko komandne ikonice na systrayu, u vidu kontekstualnog menija. Podrazumevani radni režim samo je jedan od tri koja postoje i ako želite još više informacija, treba da odaberete onaj pod nazivom Full. Tada će se na ekranu pojaviti i informacije o grafičkoj kartici, količini video-memorije, detaljni podaci o mrežnoj konekciji, koji uključuju i brzinu protoka podataka. Nasuprot tome, režim Minimum na ekranu će prikazati samo informacije o aktivnom korisniku, nazivu mašine i verziji Windowsa. Ovde smo uočili i jedan nedostatak, a to je da O&O DeskInfo ne prepoznaje Windows 11. Frekvencija osvežavanja podataka takođe može da se menja, ali, opet, samo izborom nekog od dostupnih šablona: Fast, Arhiva-Tekst i Slow. Ne postoji podatak koji je vremenski interval osvežavanja, ali zato akcija može i da se zaustavi dok ne odredite suprotno. Prozirnost radne forme, rekosmo, potpuna je, ali pozadina može da postane „čvršća” za 20 i 60 procenata, dok podaci iz gornjeg desnog mogu da se pomere u neki od preostalih uglova desktopa. Oni koji koriste više radne rezolucije koliko-toliko će obradovati podatak da je veličinu fonta sa podrazumevanih 10, moguće povećati na 12, ali i smanjiti na 8. Tip fonta ne možete da menjate, ali zato možete da ga obojite u jednu od pet dostupnih boja.

Kao što možete da vidite, O&O DeskInfo ne ostavlja korisniku previše manevarskog prostora, ali ono što nam je mnogo više zasmetalo je podatak da ne postoji mogućnost finog podešavanja informacija koje će se pojaviti na ekranu. Isto tako, always on top funkcija je apsolutni imperativ i uopšte nam nije jasno zbog čega je autori nisu stavili na raspolaganje. Za kraj ćemo još napomenuti da program omogućava kopiranje informacija u clipboard, pa čak i automatsko otvaranje Notepada nakon toga, te da se „parkiranjem” kursora miša iznad komandne ikonice u systrayu, u tooltip prozorčetu, mogu dobiti informacije o zauzeću procesora, količini slobodne radne memorije i brzini mrežnog protoka.

BgInfo 4.28

BgInfo (i.sk.rs/358309, 7,59 MB) nudi sličan dijapazon informacija kao i O&O DeskInfo, s tim da su ovde dodatno produbljene i proširene. Naravno, drugačije su i raspoređene, dok nedostaje grafički prikaz slobodnog prostora na detektovanim particijama. S druge strane, dobićete daleko više informacija o mrežnom protokolu, dok će kod sekcije koja prikazuje informacije o instaliranoj verziji Windowsa stajati i podatak o instaliranom Service Packu. Ruku na srce, ovo je pomalo i izlišna informacija, pa bi bilo bolje da su autori implementirali podršku za detekciju Jedanaestke, umesto što su se baktali „servisnim paketima”. Još jedan nedostatak je to što BgInfo ne prikazuje zauzeće procesora, na radnu memoriju se uopšte ne obazire, a grafička kartica mu nije ni na kraju pameti. Sve to nas navodi na zaključak da je ovaj program namenjen radnim stanicama, a manje klasičnim desktop (čitaj: kućnim) mašinama.

Informacije se, po defaultu, smeštaju uz desnu ivicu desktopa i ne možemo da kažemo da je bilo koji od uglova iskorišćen kao „tačka poravnanja”. Na prvi pogled, prikaz ne može da se pomera, a ne nalazi se ni ispred ostalog sadržaja i vidljiv je isključivo kada pogled na desktop nije zaklonjen. Ako skoknete do systraya, dočekaće vas neprijatno iznenađenje, jer se tamo ne nalazi komandna ikonica, baš kao ni bilo kakva potvrda da je program pokrenut. Ovo je zbog toga što se on, zapravo, ni ne nalazi u memoriji i pokreće se i koristi po potrebi. U praksi, to znači da kada pokrenete BgInfo i on obavi iščitavanje podataka, „ispisuje” ih preko wallpapera i sve zajedno snima kao novu bitmap datoteku koju potom postavlja umesto podrazumevane desktop „tapete”. Ovim se štede resursi koji su na radnim stanicama uvek prilično ograničeni, ali isto tako se gubi mogućnost promene radnih parametara u realnom vremenu. Kako biste zaobišli ovaj problem, program možete da podignete iz komandne linije uz odgovarajući prateći parametar koji će omogućiti da se u pravilnim vremenskim razmacima vrši njegovo ponovno pokretanje i „snimanje” stanja. Nije elegantno, ali ćete doći do linije cilja. Isto tako, ne postoji mogućnost zakazivanja podizanja programa zajedno sa Windowsom na uobičajen način, već ćete za to morati sami da se pobrinete. Eto prilike i da izmenite vrednost u komandnoj liniji...

Podešavanja su ipak moguća, ali ovde mora da se obrati pažnja na jednu važnu stvar. Kada pokrenete program, u desnom gornjem uglu radne forme pojaviće se taster Time remaining, uz tajmer koji odbrojava deset sekundi. Ukoliko ne kliknete mišem na njega i ne prekinete ga, posle isteka deset sekundi BgInfo „snima” stanje sistema, izrađuje novi wallpaper i „objavljuje” ga na desktopu. Kada ste to rešili, možete da obratite pažnju na to da je radni ekran podeljen, uslovno rečeno, na dva dela. Levo se nalazi spisak svih informacija koje će se prikazati na ekranu, dok je desno spisak dostupnih „modula” koji mogu da se koriste za „prizivanje” informacija. „Module” možete i sami da izrađujete, a na prikaz slobodno utičete tako što ćete menjati tip, boju i veličinu fonta, pa čak i način centriranja teksta. BgInfo u ovom odeljku nudi daleko više manevarskog prostora nego O&O DeskInfo, pa je, tako, dozvoljeno birati koja će se pozadina koristiti, da li će se tekst naći na neprozirnoj radnoj formi, a tu je i devet predefinisanih lokacija na koje informacije mogu da se postave, podrška za rad u višemonitorskom okruženju, funkcija Preview i tako dalje.

• • •

BgInfo nudi daleko više kada je organizovanje prikaza podataka u pitanju, a to što omogućava definisanje dodatnih modula, još jedan je plus. Nažalost, njegovi autori izgleda da su zapostavili rad na dodavanju novih funkcija, pa program ne prepoznaje Windows 11, ali i ne ostavlja utisak reprezentativnog ostvarenja.

S druge strane, O&O DeskInfo je više okrenut kao „običnim” korisnicima, nudi mogućnost osvežavanja podataka i daleko se lakše zauzdava od prethodnika. Nedostatak je u tome što prilikom podešavanja parametara ne možete da se razmašete, jer autori nisu predvideli customizaciju prikaza van podrazumevanih okvira.

Nijedno od ova dva ostvarenja nije namenjeno radu u kućnim uslovima i od podataka koji se „ispisuju” na ekranu vidljive vajde imaće pre sistem administratori i serviseri, nego svi ostali zajedno. Jeste, možete da izgledate cool dok se prilikom najnovijeg streama na desktopu nalazi nešto što drugi nemaju, ali to nije poenta.