Momir ĐEKIĆ

1. februar 2022.

Početak godine sa sobom nosi priliku da se, nakon održanog CES-a, kao najveće smotre tehnike u svetu informacionih tehnologija, sagleda poletna pista čitavog niza proizvoda koje će vodeće svetske kompanije tokom ostatka godine plasirati na tržište. U trenutku kada čitav svet bruji o nestašici čipova koja se, svaka je prilika, neće završiti ove godine, tehnološki prvaci sa dobrim adutima kod najvećih fabrika čipova, kod kojih su zakupili proizvodne pogone i po nekoliko godina unapred - utrkuju se ko će pre stići do „Obećane zemlje”. U tom strateški važnom kutku naše tehnološke stvarnosti, a nakon što pandemija odsvira svoj poslednji ton, onaj ko bude ponosno držao kapacitete proizvodnje čipova na silicijumskoj osnovi i imao proizvode na rafovima širom planete - biće kralj.

Sigurnim koracima

Prvi kvartal u svetu pametnih telefona već promiče u znaku najnovijeg vodećeg procesora kompanije Qualcomm - Snapdragon 8 Gen 1. Utiska smo da je bolje bilo dok smo ih dobijali u vidu trocifrenog broja, ali nismo u poziciji da biramo nazive proizvoda nijedne kompanije. Stiče se utisak da je potez promene naziva isključivo vođen marketinškim razlozima. Apple ima Bionic seriju i jasnu oznaku „A” plus broj serije. Slično tome, u laptopima se pojavio M procesor. Svakom evolucijom, korisnicima je jasno šta mogu da očekuju. Iako je donekle Snapdragon bio konzistentan sa označavanjem, jasno je da se trocifreni brojevi koji počinju sa osmicom lako „potroše”. Jasno je da će se, pored pomenutih Appleovih Bionic čipova, ove godine u Android svetu Qualcomm boriti protiv SoC (system-on-chip) rešenja Dimensity 9000 (iz Mediateka) i Exynos 2200 (iz Samsunga).

Nakon standardno dobrog procesora sa oznakom 888, 8 Gen 1 (8g1) predstavljen je krajem prošle godine kao prvi procesor koji će koristiti v9 verziju procesorskih jezgara po specifikaciji kompanije ARM. Proizveden u Samsungovoj tehnologiji od četiri nanometra, Snapdragon 8g1 se zasniva na Cortex-X2 jezgrima, Adreno grafičkim procesorima i x65 modemu za 5G konekciju. Prema dostupnim podacima, DSP (digital signal processor) u ovom SoC-u može da obradi 3,2 gigapiksela u sekundi, što je dovoljno za 8K HDR video ili obradu slike u rezoluciji od 200 megapiksela. Interesantno je da ni ovaj čip ne poseduje AV1 dekoder, kao što nije ni prethodni, Snapdragon 888. Keš trećeg nivoa je povećan za značajnih 50 odsto, sa četiri na šest megabajta.

Osnovni procesor u konfiguraciji (X2) kuca na nešto višem taktu, što bi, uz arhitekturalna poboljšanja trebalo da donese solidno bolji rezultat od modela 888. Qualcomm je u marketinškim materijalima najavio poboljšanje od 20 odsto u performansama i 30 odsto u efikasnosti. To su značajne brojke za generacijski skok. Ipak, prvi testovi koji su se pojavili na internetu ne obećavaju. Znatni skokovi u odnosu na Snapdragon 888 primećeni su u igrama i tehnologijama veštačke inteligencije, dok se opšte performanse i efikasnost ne poklapaju sa onim što je Qualcomm naveo. Kada stignu prve zakrpe, to će se verovatno sve ispeglati i možemo očekivati rezultate bliže reklamiranim. No, već sada možemo reći da će gejmeri uživati u onome što ovaj SoC ume da ponudi.

Jedan drugi proizvod ove kompanije biće u fokusu 2022. godine. Radi se o Snapdragon 8cx Gen 3 čipu, SoC proizvodu za tablične i laptop računare. Računari koji će imati ovaj procesor isporučivaće se sa Windows 11 operativnim sistemom, što bi trebalo da korisnicima donese emulaciju 64-bitnog x86 softvera, bez ikakvog dodatnog korišćenja aplikacija ili softvera treće strane. Cilj je, slično onome što smo videli kod M1 procesora, obezbediti da korisnik može da na svom uređaju pokrene bilo koji softver. Dobra vest je da će ova emulacija „sići” i u ranije predstavljene procesore serije 8cx. To je dobar potez, iako će ovo pozdraviti krajnje mali broj korisnika koji su kupili uređaje na ovoj platformi. 8cxG3 koristi X1 jezgro iz S888 procesora kao dominantno, dok A78 koristi kao efikasno jezgro i to u konfiguraciji 4+4, kao i prethodni modeli. Prelazak na kombinaciju X1+A78, u odnosu na A76+A55 (kod 8cxG2) je značajan i treba očekivati i do 75 odsto bolje CPU performanse. Ipak, ne treba zaboraviti da je Qualcomm prošle godine postao vlasnik kompanije Nuvia, savremenog konstruktora čipova. Prvi proizvod iz kolaboracije talenata može se očekivati sledeće godine, kada se može očekivati ugrožavanje „krune” koju ponosno nose Appleovi čipovi serije M. Ako je tako, ko će kupiti 8cx Gen 3, zapravo? Strpljen, spasen!

Teren na kom bi svi
da budu šampioni

Koristeći važnost laptop računara u pandemijskim uslovima, sve tri vodeće kompanije u današnjem svetu proizvodnje centralnih procesora su se fokusirale na to da svoje najbolje lansiraju na vreme, početkom godine. Jedna od pomenutih kompanija, američki AMD, ove godine lansira seriju Ryzen 6000, zasnovanu na Zen3+ jezgrima.

Posebno će interesantni biti APU proizvodi, koji plediraju da sa novom RDNA2 grafikom mogu ponuditi solidno igranje po prihvatljivoj ceni, posebno u vreme nestašice dobrih (a pristupačnih) grafičkih rešenja. U nedavnom predstavljanju ove serije, AMD je prikazao procesore u energetskom spektru od 15 do 28 vati, za štedljive laptop računare (sufiks „U”), odnosno, 35 do 45 vati (sufiks „H”) za gejmerske mašine. Unapređenja koja se očekuju u odnosu na Zen3 rešenja najpre ćemo videti u energetskoj efikasnosti i u višejezgarnim performansama, uglavnom zbog nešto više frekvencije nove serije.

Očekivano, znatna unapređenja doživeo je grafički podsistem. Broj obradnih jedinica je skočio za čitavih 50 odsto, sa osam na 12. Pored povećanja „širine” obrade grafičkih zadataka, RDNA2 u seriji 6000 donosi i dvostruko veću keš memoriju grafičkog sistema. I u ovom delu sistema uočavamo povećanje radne frekvencije (za oko 20 odsto). Dodataka ima još, kako u kapacitetima obrade, tako i u novim hardverskim sistemima koje prošli uređaji nisu imali. Sve ovo treba da daruje od 20 do 100 odsto bolje performanse od prethodnih generacija, u zavisnosti od konteksta. Konkretno, igrači mogu očekivati i do 60 odsto bolje FPS rezultate u igrama. Ovaj procesor podržava AV1 dekodiranje, i u osam, i u deset bita.

AMD će u ovoj seriji lansirati i jedan veoma interesantan procesor, napravljen korišćenjem 3D stacking tehnologije, koja omogućava da se jedan die od osam jezgara doda na standardni čiplet i to „preko” dodatnog keš modula koji podiže kapacitet L3 keš memorije sa 32 na 96 megabajta. Dodatni keš troši energiju, pa ne treba očekivati visoke radne frekvencije. Ipak, radi se samo o jednom procesoru. Osim ako će da bude izložen jednog dana u muzeju i da se u narednih pola godine reklamira kao ultimativni gejmerski procesor, videćemo da li će se ovaj zanimljiv tehnološki proizvod posebno isplatiti u uobičajenim vidovima upotrebe.

Ulaganjima do preporoda

Segment prenosnih računara je važan i za suparnički Intel. Nakon relativno dobre jedanaeste serije Core procesora za laptop računare (za razliku od desktop varijanti), Intel velike nade polaže u dvanaestu iteraciju. Kako stvari stoje, Intel će ove godine u ovom segmentu imati postavu za krunu gejmerskih izazova. Ipak, kada je u pitanju profesionalna upotreba, stvari ne stoje tako dobro. BigLITTLE konfiguracija sa performantnim i energetski-efikasnim jezgrima ima niz prednosti. Novi proizvodni proces, koji je napokon sitniji od 14 nanometara (u svim verzijama) obećava, ali i dalje ne može da obezbedi da procesori ne budu „žderači” energije. Očigledno je da će još neko vreme Intel imati problema sa disipacijom toplote, iako će performanse biti na potrebnom nivou, kako u mobilnom, tako i u desktop segmentu, barem kada je u pitanju dvanaesta Core generacija. Uz sve bolju dostupnost DDR5 modula, Intel bi mogao da do kraja godine bude zadovoljan tržišnom pozicijom.

Narednih godinu i po dana je veoma važan period za sve. U procesu otključavanja planete iz pandemijskog stanja, veliki broj kompanija pokušava da iskoristi lance snabdevanja i pozicionira se. U sopstvenom nastojanju da smanji zavisnost i vrati izgubljeni impuls, Intel je najavio još jednu investiciju u fabrike čipova. Iznos od 20 milijardi američkih dolara je dobrodošao u saveznu državu Ohajo, gde će Intel započeti gradnju kompleksa za proizvodnju modernih čipova. U desetogodišnjem planu je oko 100 miliona dolara i desetak fabrika najmodernijih čipova, koji bi trebalo da donesu Intelu, ali i Sjedinjenim Američkim Državama, prednost nad azijskim konkurentima. Prvi čipovi se iz ove fabrike očekuju 2025. godine, što je, prema trenutnom Intelovom planu oko četiri generacije ispred trenutnog „Intel 7” proizvodnog procesa. Novi proizvodni proces Intel bi trebalo da lansira u drugoj polovini ove godine, a ispunjenje ovog cilja značilo bi da je mašinerija istraživanja i razvoja u punom pogonu i da se rezultati mogu očekivati u skladu sa planom.

Interesantno je da je Intel krenuo sa investicijama u buduće pogone u Ohaju i pre nego što će Amerika objaviti novu uredbu kojom bi se oslobodilo 56 milijardi američkih dolara subvencija za investicije u fabrike čipova. Ovo svojevrsno „kockanje” moglo bi da bude ili sjajan potez ili potencijalno skupa ekspedicija Intela. Talas na kojem ova kompanija pleše je onaj po kom bi se u ovoj fabrici obavljao kompletan proces proizvodnje čipova, što bi ojačalo nezavisnost američkih kompanija od azijskih saradnika. Intel, kao višedecenijski jedna od najozbiljnijih kompanija u ovom sektoru, očekivano, uživa status favorita kada je u pitanju dobijanje sredstava. Ovakav potez je koherentan sa drugim akcijama izvršnog direktora Peta Gelsingera (Patrick) koji je u svojoj IDM 2.0 strategiji najavio Intelov povratak u vrhunski biznis fabrika čipova, za sebe i druge. Računajući ovu fabriku, Intel sada ima ukupno četiri fabrike čije operacije počinju 2024. ili 2025. godine.

• • •

Iako deluje da će prva polovina ove godine biti veoma interesantna, treba sačekati drugu, jer ćemo tada na delu videti četvrtu iteraciju Zen arhitekture i novo (AM5) podnožje. O svemu ovome ćemo najverovatnije pisati u avgustu ili septembru, a do tada ćemo uživati u testovima Zen3+ i Alder Lake procesora, novih matičnih ploča i radnih memorija.

U svetu mobilnih telefona, Dimensity 9000 će ove godine biti najinteresantniji takmac za Snapdragon 8 Gen 1, a videćemo koliko može i Exynos 2200. U trci ova tri SoC-a biće zanimljivih „bitaka”. Ipak, nije takmičenje jedino u vodećem segmentu. Mi smo spremili kokice, a vi?